Falun Dafa Minghui.org

[Odabrani komentari] Ponovno promišljanje teorije evolucije

(Minghui.org)

Koliko se ljudska bića razlikuju od šimpanzi? Prilično su drugačija, od onog kako izgledaju i hodaju do njihove snage i komunikacijskih sposobnosti. Ali neki veruju da su oni bliski srodnici, citirajući rad iz 1975. koji tvrdi da između ove dve vrste postoji 1% genetske razlike. Međutim, kasnija detaljna istraživanja pokazuju da to nije tako jednostavno.

Konzorcijum za sekvenciranje i analizu šimpanzi ispitao je genom 2005. godine i otkrio dodatnih 3% dodatnih razlika u umetnutim i izbrisanim genima, u poređenju sa ljudskim genomom, napisao je Džon Koen u naučnom članku iz 2007. pod naslovom „Relativne razlike: mit o 1%.“ Štaviše, kompjuterska genomika na Univerzitetu Indijana pokazala je da ljudi i šimpanze imaju razliku u genima od 6,4%, dok su neuronaučnici sa UCLA otkrili da je 17,4% konekcija u korteksu specifično za ljude.

Otkrića u paleontologiji

Dok mnogi ljudi imaju tendenciju da prihvate teoriju evolucije, različiti dokazi, posebno oni u paleontologiji, donose ozbiljan izazov teoriji evolucije.

Na primer, Čarls Darvin je evoluciju smatrao sporim, postepenim procesom. Ali anatomi i paleontolozi su otkrili da iako se mikroevolucija (unutar vrste) može objasniti, makroevoluciju (između vrste) je mnogo teže opravdati.

Drugo, izumiranje se dešavalo tokom celokupne istorije. Naučnici su nestanak 0,1 - 1 vrste na 10.000 vrsta tokom 100 godina nazvali normalnim izumiranjem. Drugi tip, u kome bi se moglo izgubiti 75% svetskih vrsta za kratko geološko vreme, naziva se masovno izumiranje. Dok se prvo može objasniti teorijom evolucije, ovo drugo ostaje zagonetka.

Treće, baš kao masovno izumiranje, iznenadnu pojavu velikog broja vrsta takođe je teško objasniti. Jedan primer je bila kambrijska eksplozija pre oko 540 miliona godina, sa velikom diversifikacijom između grupa organizama u kratkom vremenu. Sam Darvin je takođe bio zbunjen tim. „Na pitanje zašto ne nalazimo bogate fosilne naslage koje pripadaju ovim... periodima pre kambrijskog sistema, ne mogu dati zadovoljavajući odgovor“, napisao je on. Slično drugim masovnim izumiranjima kao što je trijasko-jursko izumiranje, ono je u kontradikciji sa modelom prirodne selekcije i opstanka najsposobnijih.

Četvrto, napredak na molekularnom nivou naveo je moderne biologe da predlože neutralnu teoriju molekularne evolucije. To jest, većina mutacija je neutralna, a ne korisna. Pojavljuju se relativno konstantno, nezavisne su od broja populacije, dugovečnosti vrste, reproduktivne sposobnosti ili okruženja. Sve ovo potkopalo je značaj prirodne selekcije koju je Darvin predložio.

Peto, kako je istaknuto u članku Instituta za paleontologiju Kineske akademije nauka iz 2009. godine, ekolozi su otkrili da vrste i populacije održavaju ravnotežu sa drugim vrstama, kao i sa životnom sredinom. Samo isticanje opstanka najsposobnijih je pristrasno jer se zanemaruje činjenica da se vrste oslanjaju jedna na drugu u koegzistenciji u ekosistemu.

Izazovi teoriji evolucije

Pored gore navedenih problema, postoje i drugi argumenti vredni pažnje. Majkl Denton, britansko-australijski naučnik, objavio je 1985. godine knjigu Evolucija: Teoriju u krizi . „Složenost najjednostavnijeg poznatog tipa ćelije je toliko velika da je nemoguće prihvatiti da bi takvo nešto moglo iznenada nastati usled neke vrste čudnog, krajnje neverovatnog događaja“, napisao je. „Takva pojava ne bi se mogla razlikovati od čuda.“

Denton je u knjizi napisao da je neprikladno ekstrapolirati mikroevoluciju na makroevoluciju i proizvoditi nove vrste. U stvari, čak je i sam Darvin tvrdio da su sile prirode postepene i kontinuirane. „Priroda ne pravi skok (Natura non facit saltum)“, napisao je jednom. Ali realnost je da, ne samo da se vrste mogu strogo kategorisati prema svojim karakteristikama, već je diskontinualna kategorizacija takođe podržana DNK dokazima i fosilnim zapisima.

Inspirisan ovom knjigom, profesor biohemije Majkl Behe postao je snažan zagovornik inteligentnog dizajna. Koristeći mišolovku kao primer, on je objasnio da „Sve ovo [osnova, hvataljka, opruga, čekić i natezač] moraju biti na svom mestu da bi mišolovka radila, jer ako se ukloni bilo koji deo, to će uništiti funkciju mišolovke.” Prirodna selekcija, s druge strane, nije mogla da stvori tako kompleksan sistem. On je ovaj koncept nazvao nesvodljivom kompleksnošću.

Drugi primer su strukture određenih bakterija koje sačinjavaju molekularni motor koji zahteva interakciju oko 40 različitih delova proteina. Kao „sistem sastavljen od nekoliko dobro usklađenih delova u interakciji koji doprinose osnovnoj funkciji, pri čemu uklanjanje bilo kojeg od delova dovodi do prestanka funkcije sistema“, Behe je smatrao da je „nesvodljivo složeni sistem kome nedostaje neki deo po definiciji nefunkcionalan. Odnosno, nije mogao postepeno da evoluira prirodnom selekcijom."

Nedavna otkrića su takođe pokrenula nova pitanja o teoriji evolucije. Nature je 12. januara objavio članak pod naslovom „Sklonost ka mutacijama odražava prirodnu selekciju kod Arabidopsis thaliana“. „Uvek smo smatrali da je mutacija u osnovi nasumična u celokupnom genomu“, primetio je Grej Monro, vodeći autor sa Odeljenja UC Davis. „Ispostavilo se da je mutacija sasvim nenasumična, i to na način koji doprinosi biljci. To je potpuno nov način razmišljanja o mutaciji."

Evolucija i ateizam

S obzirom na toliko neodgovorenih pitanja o evoluciji, zašto toliko ljudi to smatra činjenicom i ne usuđuje se da je ponovo razmotri? Ovo može biti povezano sa kontekstom u kom se evolucija pojavila.

Teorija evolucije postojala je pre Darvina. Ali prirodna selekcija koju je on predložio dala je teoriji naučnost. Sa krizom vere u Evropi 1800-ih, ateizam je postao preovlađujući i Karl Marks je 1848 objavio Komunistički manifest. Jedanaest godina kasnije, 1859, Darvin je objavio O poreklu vrsta. Istoričari kažu da je Marks pročitao Darvinovu knjigu nekoliko puta i uključio njene ideje u sopstvene radove. Čak je ponudio da deo toma svoje knjige posveti Darvinu, ali je ponuda odbijena.

Postoji očigledna zajednička osnova između Darvinove evolucije i Marksovog komunizma. Puni naziv prve knjige bio je O poreklu vrsta putem prirodne selekcije i opstanku najsposobnijih u očuvanju favorizovanih rasa. Ključni koncept opstanka i borbe je u skladu sa Marksovom idejom o borbi društvenih klasa. „Istorija čitavog dosadašnjeg društva je istorija klasnih borbi“, napisao je Marks na početku Komunističkog manifesta.

U stvarnosti, evolucija je postala ključno oružje za Marksa da unapredi ateizam. „Marks i Engels su prihvatili evoluciju skoro odmah nakon što je Darvin objavio Poreklo vrsta“, objasnio je američki istraživač Konvej Zirkle. „Evolucija je, naravno, bila upravo ono što je osnivačima komunizma trebalo da objasni kako je čovečanstvo moglo nastati bez intervencije bilo koje natprirodne sile, i shodno tome, mogla se iskoristiti za jačanje temelja njihove materijalističke filozofije.”

Neprekidna potraga

Mnogi ljudi veruju da Nikola Kopernik, Isak Njutn i Albert Ajnštajn spadaju među najveće naučnike u istoriji zbog otkrića koje su doneli čovečanstvu. Ali svaki od njih se usudio da traga za istinom, čak i ako je to značilo izazov etabliranoj naučnoj zajednici.

Ali kada evolucija i komunizam dominiraju društvom, svako ko pokušava da izrazi drugačije mišljenje često nailazi na ozbiljan otpor. Nakon što je preko 500 naučnika doktorskog zvanja potpisalo izjavu u kojoj javno iskazuju skepticizam prema savremenoj teoriji darvinističke evolucije, Nacionalni centar za naučno obrazovanje objavio je nekoliko izjava u kojima se kritikuju pojedinačni potpisnici, umesto da se pozabavi pitanjima bez odgovora.

U stvari, od Kopernika, preko Njutna, do Alberta Ajnštajna, svi oni su bili veoma skromni i protivili su se ateizmu. Smatrali su znanje božanskim darom, a ne oružjem kojim bi prkosili višoj sili.

„Da spoznam moćna dela Božija, da pojmim Njegovu mudrost, veličanstvo i moć; da u određenoj meri cenim predivna dela Njegovih zakona, svakako sve ovo mora biti ugodan i prihvatljiv način obožavanja Svevišnjeg, kome neznanje ne može biti zahvalnije od znanja“, napisao je Kopernik.

„Ne znam kako izgledam svetu, ali meni se čini da sam bio samo kao dečak koji se igrao na obali mora i zaokupljao sebe povremeno pronalazeći glatkiji kamenčić ili lepšu školjku od obične, dok je veliki okean istine ležao je sav neotkriven preda mnom“, napisao je Njutn. „U nedostatku bilo kakvog drugog dokaza, sam palac bi me uverio u postojanje Boga.“

„Želim da znam kako je Bog stvorio ovaj svet. Ne zanima me ovaj ili onaj fenomen, spektar ovog ili onog elementa. Želim da znam njegove misli. Ostalo su detalji“, napisao je Ajnštajn. „Vidim obrazac, ali moja mašta ne može da zamisli ko je stvorio taj obrazac. Vidim sat, ali ne mogu da zamislim časovničara. Ljudski um nije u stanju da zamisli četiri dimenzije, pa kako onda može zamisliti Boga, pred kojim su hiljadu godina i hiljadu dimenzija kao jedna?“

Od Pariske komune do Sovjetskog Saveza, preko Mao Cedunga do današnje Komunističke partije Kine, komunistički režimi su zagovarali evoluciju zajedno sa ateizmom kako bi zbrisali tradicionalne vrednosti i moral u ovom društvu. Jednom kada bi preuzeli vlast, međutim, potiskivali su sva drugačija mišljenja i nastavljali da se šire.

Ali ovo nije potpuno iznenađujuće. Na kraju krajeva, Darvin je promovisao „opstanak najsposobnijih“, dok je Marks zagovarao „klasnu borbu“. Njihov glavni prioritet bio je sopstveni opstanak, a ne doprinos ljudskom društvu.