U članku „Kineski doktori ubice“ objavljenom u časopisu Tablet 27. juna 2022., izraelski hirurg za transplantaciju, Džejkob Lavi, priseća se jezivog razgovora sa pacijentom u novembru 2005.
Prema Laviju, pacijent, koji je patio od uznapredovale srčane insuficijencije, zakazao je transplantaciju srca u Kini za dve nedelje nakon godinu dana čekanja na odgovarajući organ u Izraelu.
Uprkos Lavijevom skepticizmu prema „zakazanoj donaciji srca“, pacijent je otišao u Kinu i dobio srce u zakazanom terminu.
Ovo iskustvo je na kraju podstaklo Lavija da prouči sistem transplantacije u Kini i donese šokantno otkriće o kineskim lekarima koji uzimaju organe iz živih ljudi. Tri godine kasnije, on je predvodio donošenje zakona o transplantaciji u Izraelu, koji zabranjuje izraelskim osiguravajućim kompanijama da pokrivaju medicinske troškove pacijenata koji primaju „nezakonito uzete organe“ u Kini.
Dana 2. aprila 2022, Lavi i Metju P. Robertson sa Australijskog nacionalnog univerziteta objavili su članak pod naslovom „Egzekucija putem uzimanja organa: kršenje pravila mrtvih donora u Kini“ u American Journal of Transplantation (AJT) o istraživanju uzimanja živih organa od strane Komunističke partije Kine.
Članak u AJT je pregledao 2.838 radova iz baze podataka od 124.770 publikacija o transplantaciji na kineskom jeziku i pronašao „dokaze da u 71 izveštaju, širom zemlje, moždana smrt nije mogla biti propisno ustanovljena.“
„Iz ovih izveštaja zaključujemo da je došlo do kršenja DDR (pravilo mrtvih donora): S obzirom na to da donori nisu mogli biti moždano mrtvi pre vađenja organa, proglašenje moždane smrti nije se propisno moglo obaviti. Iz toga sledi da su u ovim slučajevima smrt morali da izazovu hirurzi koji su presadili organ“, zaključuje se u članku.
Sopstvena priznanja doktora
U novom članku u Tabletu pod naslovom „Kineski doktori ubice“, Lavi i Robertson detaljno opisuju proces svog istraživanja i ističu dokaze koji su prethodno dokumentovani u članku u AJT.
Napominju da je 2000. godina označila početak brzog širenja kineskog sistema za transplantaciju organa, uključujući obuku hiljada novih lekara, izgradnju novih bolničkih zgrada isključivo za transplantaciju, podnošenje patentnih zahteva za nove tehnologije transplantacije, kao i domaću proizvodnju imunosupresivnih lekova.
Uz tako brz razvoj, vodeći hirurg je rekao kineskim medijima da je „2000. godina bila prekretnica za industriju transplantacije organa u Kini“. Jedan drugi je rekao da je broj bolnica koje rade transplantaciju jetre nakon 2000. „naglo porastao — kao prolećni bambus posle kiše“, navodi se u članku u Tabletu.
Ali sve ove promene su se desile uprkos tome što Kina nema donorski sistem. Dok su neki kineski zdravstveni zvaničnici tvrdili da su zatvorenici osuđeni na smrt glavni izvor, povećanje transplantacija se nastavilo čak i nakon što su velike reforme u sistemu smrtnih kazni, 2007., drastično smanjile broj pogubljenja.
Godine 2015, Jiang Ianiong, kineski vojni lekar, priznao je medijima u Hong Kongu da kineski lekari „streljaju zatvorenika tako da ne umre odmah... a zatim ga brzo uvuku u kamion i izvade mu jetru“.
„Da li su zatvorenici kojima je izvađeno srce radi transplantacije zaista bili mrtvi?“
Dok su drugi istraživači dokazali da su dve glavne mete za vađenje organa praktikanti Falun Gonga i muslimani Ujguri, Lavi i Robertson su i dalje postavljali pitanje da li su donori zaista bili mrtvi u trenutku kad su im lekari vadili srce.
Kao što su napisali u članku u Tabletu: „Da bi donor organa bio medicinski i zakonski mrtav, prvo se mora proglasiti moždana ili cirkulatorna smrt. Moždana smrt je trajni i nepovratni prestanak svih funkcija mozga, uključujući disanje. Sve dok se kod takvih pacijenata veštački održava disanje, srce nastavlja da kuca kratko vreme, održavajući vitalne organe rživim i pogodnim za transplantaciju.“
„Ovo pitanje je centralno, jer da su donori zatvorenici u Kini u to vreme zaista bili moždano mrtvi, tada vađenje srca ne bi bilo uzrok smrti. Ali ako je izjava o moždanoj smrti bila lažna — ili zaista, medicinski nemoguća — onda bi vađenje srca nužno bio uzrok smrti. Drugim rečima, zatvorenici bi bili živi u vreme vađenja srca, a hirurzi bi bili dželati.“
Da bi dobili odgovor na ovo pitanje, pretražili su 120.000 medicinskih publikacija na kineskom jeziku u akademskim i medicinskim bazama podataka od 1950-ih do kraja 2020. godine, koristeći ključne reči kao što su „脑死亡后立即气管内插管给氧” (nakon moždane smrti, odmah uraditi endotrahijalnu intubaciju“) i „供体大脑死亡后,首先分秒必争地建立呼吸与静脉通道” („nakon moždane smrti donora, hitno uspostaviti respiratorni i venski pristup“).
Prema njihovim nalazima, između 1980. i 2015., objavljeno je 71 studija, koje se odnose na 56 bolnica, uključujući 12 vojnih bolnica, u 33 grada u 15 provincija. Ove studije su pokazale da moždana smrt nije propisno ustanovljena pre vađenja srca. Dakle, sama transplantacija je bila uzrok smrti donora.
Lavee i Robertson su citirali jednu takvu studiju (koju su označili kao dokument 0191) u dodatku članku u AJT. U ovoj studiji je navedeno da je kineski hirurg koji je učestvovao u transplantaciji vrlo jasno stavio do znanja da srce žrtve još uvek kuca pre transplantacije. „Donoru je intravenozno ubrizgan heparin 3 mg/kg, 1 h pre operacije... Otkucaji srca su bili slabi, a miokard je bio ljubičast. Nakon potpomognute ventilacije kroz trahealnu intubaciju, miokard je pocrveneo i otkucaji srca postali su jači… Srce donora je izvađeno rezom iz 4. interkostalne grudne kosti… Ovaj rez je dobar izbor za operaciju na terenu gde se grudna kost ne može otvoriti bez električne energije. ”
U drugoj studiji koju su Lavee i Robertson označili kao dokument 0173, drugi kineski hirurg je priznao da žrtva još uvek diše i da nije intubirana. „Pre nego što se grudni koš otvori, ubrizgava se 100 mg heparina, a maska se stavlja pod pritisak da bi se dao kiseonik za pomoć pri disanju.“
Treća studija označili kao dokument 0463 navodi da je hirurg otkrio važan detalj: „Nakon što je donoru potvrđena moždana smrt, obavljene su četiri trahealne intubacije, tri davanja kiseonika maskom, brzo uspostavljanje veštačkog disanja, brza srednja torakalna disekcija…” Da je žrtva je već bila mrtva, ne bi mogla sama da diše i maska za kiseonik ne bi bila potrebna. Kada hirurg stavlja masku žrtvi, jedina mogućnost je da ona još diše i da je živa.
Nikad više
Lavi i Robertson kažu na kraju članka u Tabletu: „Kineski zločin protiv čovečnosti u vidu masovnih pogubljenja od strane lekara koji uzimaju organe vršen je tajno pod reflektorima operacionih sala, pa ga je decenijama bilo teško otkriti. Globalno ćutanje sa kojim su ovi zločini dočekani je nesavesno – zločini slični zločinima nacističkih lekara ponavljaju se pred našim očima, a svet ipak ćuti. Krajnje je vreme da zapadni naučnici, lekari i ostatak čovečanstva ponovo potvrdi svetost Hipokratove zakletve i da smisao jevrejskom sloganu nakon Holokausta: Nikad više.“
Američki senator Tom Koton poslao je poruku na Tviteru 28. juna 2022.: „Kineska komunistička partija nastavlja da vadi organe progonjenih verskih grupa, zatvorenika savesti i ostalih zatvorenika. @ChrisCoons i ja smo predložili zakon po kome će se KPK smatrati odgovornom za ove gnusne zločine.”
Zakon koji pominje senator Koton je „Zakon o prinudnom vađenju organa iz 2021.“ koji je predstavljen Senatu u martu 2021. Do sada ima 15 dvostranačkih kosponzora i čeka dalji postupak u Senatu.
