(Nastavak 2. dela)
Još jedan krug prinudne transformacije
U januaru 2009. ponovo sam vraćen u samicu na dve nedelje. Iako je temperatura bila ispod nule, čuvari su isključili grejanje i dali mi samo vrlo tanko ćebe. Jedva sam uspevao da zaspim na goloj betonskoj ploči.
30. avgusta 2010. zatvor Landžou je započeo još jednu rundu moje transformacije. Kasnije sam čuo da je, kada je zamenik direktora Službe za reformu rada pri odeljenju za pravosuđe provincije Gansu došao u Landžou na inspekciju, on je sazvao sastanak i pomenuo moje ime: „Sun Džaohai ima još 11 godina zatvora. Ne možete mu samo pustiti da ugodno provodi vreme ovde."
Ovog puta su mi davali samo dve zemičke na dan i takođe su me lišavali sna. To je trajalo oko dva meseca. Temperatura u Landžou noću je bila veoma niska, a meni je uvek bilo hladno i bio sam gladan, drhtao sam od hladnoće. Kada više nisam mogao da ostanem budem, povremeno sam zatvarao oči na nekoliko minuta.
Jedne noći, dok sam bio ošamućen, bacio sam pogled na dvojicu zatvorenika koji su bili zaduženi da me nadziru. Jedan je izgledao veoma pospano, a drugi bezvoljno. Krivio sam sebe: „Šta radim? Uzrokovao sam da ovi ljudi pate sa mnom. Šta ako im jednostavno udovoljim?" Potaknut svojim ljudskim emocijama, pristao sam da prepišem izjavu da se odričem Falun Gonga. Kasnije sam se pažljivo preispitao i shvatio da sam još uvek slab po pitanju volje i da nemam jake ispravne misli.
Dana 20. juna 2011. godine, dvoje ljudi iz pravosudnog odeljenja provincije Gansu, u pratnji upravnika zatvora i nekoliko drugih, došli su da ocene napredak transformacije Falun Gong praktikanata. Pokušali su da me nateraju da psujem Falun Gong i Učitelja. Odbio sam. Atmosfera je bila veoma napeta.
Videvši da njihova transformacija nije dala rezultat, upravnik zatvora je promenio temu prekorevši me me, i brzo je okončao inspekciju.
Posle Nove 2012. godine, pre trećeg kruga transformacije, napisao sam izjavu kojom ponovo potvrđujem svoju rešenost da praktikujem Falun Gong. Dana 20. maja te godine, napisao sam svečanu izjavu da poništavam svoju izjavu o odricanju i predao je instruktoru Miaou.
Kasnije sam saznao da je Miao, koji je upravo tamo bio prebačen, održao sastanak sa svojim osobljem, rekavši im da ne moraju ništa da rade da bi mi isprali mozak. Većina zatvorenika koji su bili zaduženi da me čuvaju bili su oni koji su razumeli činjenice, tako da mi je život bio relativno lak jedno vreme, sve dok naš odsek nije spojen sa Odeljenjem 1, u junu 2014.
Mučen na „Tigrovoj klupi“, „mrtvačkom krevetu“ i brutalno nasilno hranjen
Krajem 2016. godine, načelnik zatvora Ču Džijong je imenovao čvrstorukaša Vang Guočena za šefa našeg odseka, pokušavajući da uhvati korak sa finansijskim prihodima odseka.
U početku se činilo se da je Vang razuman prema meni, ali je počeo da bude veoma zao oko pola godine kasnije nakon što je učvrstio svoj autoritet.
Smislio je izgovor i zaključao me u malu mračnu prostoriju, gde sam 12 sati bio prikovan za „Tigrovu klupu“, a ostatak vremena za „mrtvački krevet“.
Štrajkovao sam glađu, a pet dana kasnije počeli su da me hrane na silu. Ubacili su mi cev kroz nozdrvu, zatim je izvukli i ponovo ugurali. U mom želuci nije bilo ničega, i ovaj proces je bio izuzetno bolan. Osećao sam da se gušim, a želudac mi se grčio. Ovako su me mučili da bi me naterali da odustanem od štrajka glađu.
Tri dana kasnije ponovo su pokušali da me nahrane na silu, ali mi je počelo krvariti iz nosa i naredili su mi da pijem svoju krv. Na povratku u svoju ćeliju, dva puta sam se onesvestio. Pošto sam povratio svest, vezali su me za „mrtvačku postelju”, na više od deset dana. Vođa pod-ekipe je došao da razgovara sa mnom i naredio mi da sarađujem sa njima.
Ne samo mene, nego i ostale zatvorenike, držali su u mračnoj prostoriji, što je za njih bilo nesnošljivo. Pre mene je u mračnoj prostoriji bio zaključan mladi zatvorenik po imenu Du, koji je tamo ostao još dva-tri meseca nakon što sam ja izašao. Kada je pušten odatle, patio je od teške depresije i sloma živaca.
Falun Gong praktikant, Lu Longzhen, u svojim 60-im godinama, iz grada Baiiin, takođe je bio zaključan u maloj mračnoj prostoriji oko mesec dana pre mene.
Oko 160 stranaca iz Mongolije, Kazahstana, Tadžikistana, Kirgistana, Avganistana i Pakistana prebačeno je 20. septembra 2017. iz Šinđijanga u zatvor Landžou, jer je tamo bilo zatočeno previše Ujgura, pa lokalni pritvorski i zatvorski objekti više nisu imali mesta.
Rekli su da je od 5. jula 2014. KPK vršila užasnu represiju u Šinđijangu, a veliki broj Ujgura je uhapšen i pritvoren. Prema njima se postupalo nehumano, i ti ljudi su svakodnevno bili prebijani na smrt. Pošto su bili svedoci zla KPK, većina njih veruje da je Falun Gong ispravna praksa.
Vang Guočen je 2019. prebačen u novoosnovani 9. odsek, gde je nastavio sa svojom brutalnošću. Zatvoreniku bi stavio lisice, poprskao ga tečnošću od ljute paprike i udarao ga električnom palicom, zbog čega bi se ovaj izobličio. Dok je Vang bio instruktor u Odeljenju 5, podsticao je zatvorenike da okrutno muče Falun Gong praktikanta Vang Ioujianga. Vang je zbog toga postao paralizovan i kasnije je preminuo.
Polomljena rebra posle prebijanja
Kad je Vang prebačen u novi odsek, neko po prezimenu Ma postao je šef našeg odseka. Krajem decembra 2019, instruktor Zhang je zaključao muški toalet u radionici kako bi sprečio ljude da koriste toalet.
"Da, ja sam huligan, pa šta!" vikao je u radionici, gde je više od 300 ljudi bilo primorano na besplatan rad.
„Korišćenje toaleta je jedna od najosnovnijih potreba ljudskih bića“, raspravljao sam s njim. „Otišli ste malo predaleko time što nam ne dozvoljavate da koristimo toalet.“ Još malo sam se raspravljao pre nego što su me ubedili da se vratim na svoje mesto. Ponovo sam otišao u muški toalet deset minuta kasnije. Ma je još bio tu, ali su vrata bila otključana.
Sledećeg dana, Ma je poveo pet ili šest čuvara da izvrše bezbednosne provere svih u radionici. Rekao sam da želim da razgovaram sa njim.
„Možeš da razgovaraš sa mnom, ali prvo moraš da čučneš“, rekao je.
Nisam obraćao pažnju na ono što je rekao, i on me je ubacio u svoju kancelariju i snažno gurnuo na sto. Od oštrog bola osećao sam se kao da su mi leđa slomljena. Kada me je pustio, pao sam na pod. Zgrabio sam stolicu pored sebe i pokušao da ustanem, ali nisam mogao, jer su mi leđa bila veoma slaba.
Kada sam smogao snage, povikao sam na njega: „Ti si takav huligan i ološ“. On i šest čuvara su počeli da me udaraju pesnicama i nogama. Nakon toga je dvojici zatvorenika rekao da me vrate u radionicu i vezao me lisicama iza leđa za stub. Ostao sam tako do 18 časova. Od batina su mi slomljena dva rebra. Nisam mogao pravilno da dišem i osećao sam jak bol sa svakim dahom. Moje noge su takođe postale ljubičasto-crne.
Čuvari su mi skinuli lisice i rekli ostalim zatvorenicima da mi pomognu da se vratim u ćeliju. Svaki dan sam trpeo ogromne bolove radeći u radionici. Prošlo je skoro mesec dana pre nego što je bol postepeno nestao. Tokom ovog perioda, nisam mogao da duboko udahnem i svaki blagi kašalj bi mi izazvao oštar bol zbog kojeg sam se gušio.
Pošto nisam mogao da čučim tokom prozivke, novi vođa tima po imenu Jia mi je stavio lisice. Kasnije je naredio drugim zatvorenicima da me lisicama vezuju tokom dana u radionici, a posle rada za moj krevet. To je trajalo sve do kineske Nove godine. Noću sam morao sam da smislim način da otključam lisice.
Počeo sam da imam problema sa zubima 2017. godine, i do trenutka kada sam pušten, ostala su mi samo tri zuba zbog paradentoze.
Ponovo na slobodi
Tokom pandemije COVID-a, čuvari su se smenjivali da bi što manje bili u zatvoru. Nedelju dana pre nego što sam pušten, došao mi je čuvar zadužen za moj odsek i rekao da ih je načelnik zatvora obavestio da čelnici Političko-pravne komisije Gansua žele da razgovaraju sa mnom pre mog puštanja na slobodu.
Rekli su da više neće biti problema ako priznam svoju „transformaciju“, inače možda neću biti pušten ili mi neće biti dozvoljeno da se vratim u svoj rodni grad u Heilongjiangu.
Rekao sam im da neću priznati svoju prisilnu „transformaciju“. Posle toga nisu ništa rekli.
Na dan kada sam pušten, nisam video nikoga iz Komiteta za političke i pravne poslove Gansua. Sačekala su me trojica ljudi iz mog rodnog grada Jiamusi – jedan iz policije unutrašnje bezbednosti, jedan iz Službe za pravosuđe, a treći iz lokalnog Komiteta za politička i pravna pitanja.
Pošto tog dana nismo mogli da dobijemo karte za let, otišli smo u lokalni hotel u Landžouu. Trojica koji su me pokupili pitali su me da li imam planove za budućnost.
„Mora da su vam zatvorski čuvari ispričali o meni“, odgovorio sam.
„Dakle, još uvek vežbate (Falun Gong)“, rekao je jedan od njih.
"Da, tako je," rekao sam. Ništa više nisu rekli i otišli su da se odmore u svoje sobe.
Sutradan sam prošetao sa službenikom Političko-pravnog odbora. Pitao me je o mom iskustvu u praktikovanju Falun Gonga i zašto sam osuđen na toliko godina zatvora. Nakon što sam mu rekao šta mi se dogodilo, rekao je da KPK nikada nije popustila u suzbijanju Falun Gonga i zamolio me da se više ne bavim presretanjem TV signala. Nisam odgovorio na njegov komentar, ali sam mu rekao koje prednosti imam od praktikovanja Falun Gonga.
Uveče sam poleteo, a zatim otišao vozom od Harbina do Đijamusija. Obavestili su moju mlađu braću i sestre da me sačekaju, i rekli mi da što pre podnesem zahtev za registraciju domaćinstva i za ličnu kartu.
Epilog
Tokom 23 godine progona Falun Gonga, pretrpeo sam 21 godinu nepravednog boravka u zatvoru. Bio sam podvrgnut batinanju, uvredama i svim vrstama zlostavljanja sa ciljem da odustanem od vere. Da li je bilo bolno? Da, ali ono što sam pretrpeo nije bilo ništa kada pomislim na našeg Učitelja i na njegovo mukotrpno širenje univerzalnih principa i njegovo ogromno saosećanje i spašavanje čovečanstva.
19 godina u zatvoru Lanzhou bilo je jadno, razorno iskustvo. Nisam imao slobodu i moje vrednosti su bile potpuno drugačije od onih oko mene. Nijedna reč ne može da iskaže usamljenost koju sam doživeo.
Kada nisam mogao da radim vežbe ili učim Fa, recitovao bih nekoliko Učiteljevih članaka i pesama kojih sam mogao da se setim. Čvrsto sam verovao u svom srcu: ono što radim je ispravno i pošteno, i ovo je moja ispravna vera u Falun Gong.
Sećam se nekoliko reči iz romana Putovanje na Zapad: „Teško je roditi se u istočnoj zemlji, teško je pronaći pravednu Darmu, i teško je dobiti ljudsko telo. Kamo sreće ako neko postigne sva tri!”
Kada su Falun Gong praktikanti bili primorani da napuste svoje porodice i karijere i rizikovali svoje živote objašnjavajući istinu, oni su u stvari pokušavali da spasu ljude iz stiska zla. Nekada sam govorio čuvarima u zatvoru: Postupati dobro prema Falun Gong praktikantima je postupati dobro prema sebi!
(Kraj)
