Kao odgovor na strogu blokadu usled pandemije u Kini, mnogi ljudi su preduzeli korak bez presedana u protestima kako bi odbranili svoje osnovno pravo na normalan život. Ljudi jasno razumeju osnovne uzroke ovih protesta, jer je skoro svaki Kinez i sam iskusio blokadu i zna kakav je to osećaj.
Međutim, pre 24 godine, pre nego što su pametni telefoni i internet postali toliko rasprostranjeni, istina o 10.000 Falun Gong praktikanata koji su mirno protestovali ispred zgrade centralne vlade u Pekingu 25. aprila 1999. godine, nije bila tako dobro shvaćena.
Kao rezultat cenzure i propagande Komunističke partije Kine (KPK), mnogi ljudi u Kini i dalje imaju zabludu da je upravo taj apel bez presedana motivisao vladu da progoni Falun Gong. Nikada nisu shvatili i još uvek ne znaju pravi razlog zašto je toliko praktikanata otišlo u Peking.
U aprilu 1999, He Zuošiu, naučnik koji je takođe bio zet Luo Gana, generalnog sekretara Komiteta za politička i pravna pitanja, objavio je članak u časopisu Youth Science and Technology pod naslovom „Ne odobravam da mladi vežbaju Falun Gong.” U članku je ponovio klevetničke izjave koje je dao 1998. u programu televizijske stanice u Pekingu.
Razočarani zbog toga što je članak klevetao korisnu praksu kultivacije uma i tela, praktikanti Falun Gonga u Tjenđinu odlazili su u redakciju časopisa između 18. i 24. aprila da pokušaju da razjasne nesporazume, samo da bi bili uhapšeni. Kada su drugi praktikanti tražili njihovo oslobađanje, rečeno im je da je naredba za hapšenje stigla iz Pekinga i da je u to uključeno Ministarstvo policije. Policija u Tjenđinu savetovala je praktikante da odu u Peking kako bi rešili problem, što je na kraju navelo praktikante da sledećeg dana otputuju u Peking da traže pravdu za Falun Gong.
U stvari, od 1996. do 1999. godine, godinama pre incidenta u Tjenđinu, tadašnji šef KPK, Đijang Cemin, uz pomoć Luo Gana i Zeng Ćinghonga, već je bio organizovao nekoliko tajnih operacija i napada kako bi oklevetao i diskreditovao Falun Gong. Apel od 25. aprila 1999. nije služio samo da se traži oslobađanje praktikanata u Tjenđinu, već i da se obezbedi mirno okruženje za praktikante Falun Gonga u kom mogu da upražnjavaju svoju veru.
Kada su 25. aprila praktikanti iz obližnjih gradova i okruga stigli u Peking, policija ih je uputila da se postroje oko kompleksa centralne vlade. Kasnije su praktikante optužili da „opsedaju vladu“ i to iskoristili kao izgovor za pokretanje progona u julu 1999. Tako da apel nikada nije bio uzrok progona, već događaj kojim je režim manipulisao da bi opravdao progon.
Zašto su onda ljudi u Kini tako brzo poverovali u priču komunističkog režima o „apelu 25. aprila?“ Mislim da postoje tri glavna razloga:
Prvo, 1990-ih, nakon pola veka komunističke vladavine, apeli i demonstracije su smatrani potpunom neposlušnošću i izazovom vladi KPK. Ljudi jednostavno nisu bili otvoreni za koncept apela i mislili su da je to zločin.
Drugo, sam broj praktikanata koji su se tog dana okupili bio je zastrašujući i stoga je lako mogao biti prikazan kao „opsada“. S obzirom da je procenjeno da je u to vreme bilo 70-100 miliona ljudi koji su praktikovali Falun Gong, oko 10.000 učesnika bi činilo samo 0,01% od ukupnog broja, ali to je i dalje bila „pretnja“ ili „opsada“ u očima KPK.
Treće, praktikanti Falun Gonga su se uzdržali kada je KPK prvi put počela da ih diskredituje i uznemirava 1996. godine i ćutke su tolerisali šta se dešava. KPK je dobra u iskorenjivanju bilo kakvih opozicionih glasova i ljudi koje ne voli. Falun Gong uči strpljivosti, pa su se praktikanti ćutke uzdržali, nadajući se da će vreme potvrditi njihovu nevinost. Međutim, Đijang Cemin je sa prezirom gledao na samokontrolu i toleranciju praktikanata i postavio za cilj da iskoreni Falun Gong.
Klevetnička kampanja
Falun Gong, takođe poznat kao Falun Dafa, predstavljen je javnosti u maju 1992. Čudesni zdravstveni efekti i principi Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti privukli su veliki broj ljudi. U vreme kada je progon počeo 1999. godine, Partija je procenila da je broj praktikanata bio između 70 i 100 miliona.
Takvu popularnost brzo je zapazio komunistički režim, koji je počeo da istražuje grupu još 1994. Rezultati njihovih istraga, uključujući izveštaje tajnih agenata, pokazali su da je Falun Gong jednostavno grupa za meditaciju koja ceni poboljšanje fizičkog zdravlja i moralne vrednosti. Iako nije uspela da identifikuje ništa negativno, Partija nije odustala.
Pre objavljivanja klevetničkog članka koji je doveo do hapšenja praktikanata u Tjenđinu 1999. godine, KPK je organizovala nekoliko kampanja za napad na Falun Gong.
Guangming Daily je bio prvi koji je 17. juna 1996. objavio članak koji kleveta Falun Gong.
Dana 24. jula 1996. kineska uprava za štampu i publikacije poslala je interni dokument svim izdavačkim kućama širom zemlje, zabranjujući objavljivanje i distribuciju knjiga o Falun Gongu, uključujući Džuan Falun i Falun Gong.
Ministarstvo javne bezbednosti je istraživalo Falun Gong širom zemlje u januaru i julu 1997. i pokušalo da ga označi kao sektu. Oni ne samo da nisu uspeli da prikupe nikakve dokaze koji bi podržali tu tvrdnju, već su mnogi službenici koji su učestvovali u istrazi i sami počeli da vežbaju Falun Gong.
U julu 1998. Ministarstvo javne bezbednosti, na čelu sa Luo Ganom, proglasilo je Falun Gong sektom, pre nego što je organizovalo kampanju prikupljanja dokaza širom zemlje.
Dana 21. jula 1998. godine, Prva služba Ministarstva javne bezbednosti naredila je policiji u provincijama Šinđijang, Heilongđiang, Hebei i Fujian da rasteruje Falun Gong praktikante koji su vežbaju grupno u parkovima, upada u njihove domove i konfiskuje njihovu imovinu.
Dok su mnogi Kinezi tada verovali u satanizujuću propagandu KPK i pogrešno razumeli Falun Gong, mnogi su promenili mišljenje zahvaljujući upornim naporima praktikanata da prošire svest tokom protekle 24 godine. Mnogi su takođe shvatili pravu prirodu KPK nakon što su sami iskusili represiju. Kada svi zločini KPK konačno budu otkriveni, njen konačni kolaps neće biti daleko. Tek tada narod nacije može da prigrli slobodu i mir, koji su im predugo izmicali.
Više detalja o apelu od 25. aprila može se pročitati na: („Od 1996. do 1999.: Holistički pogled na apel 25. aprila u Pekingu prije 22 godine.“)
