Često sam dirnut marljivošću drugih praktikanata. Divim se onima koji svakog jutra mogu rano da ustanu i vežbaju. Meni je ovo bilo teško postići. Jednom sam pitao jednu staru praktikantkinju da li je u stanju da se probudi ujutru. Rekla je: „Budim se oko 3 sata ujutro, radim vežbe dva i po sata, šaljem ispravne misli u 6 sati ujutro, učim Fa jedan sat, a onda pravim doručak.
Zaista sam joj se divio. Rekla mi je da je u početku bilo teško izdržati, ali se nakon nekog vremena navikla i osetila bi joj nešto nedostaje ako ujutru ne bi vežbala. Rekla je: „Biti marljiv započinje s jutarnjim vežbama.“
Bio sam duboko dirnut tom rečenicom. Učitelj me je nekoliko puta prosvetlio pokazujući mi prizore kako spavam sa mačkom (lenja mačka), ili spavam pored lokve vode (pospanko). Znam da je povratak u krevet nakon što se probudim vezanost za lenjost i da se na taj način prepuštam zlu. Često sam ljut na sebe što nisam bolji.
Hoće li mi manje sna škoditi? Napravio sam iskorak i vežbao vežbe nekoliko dana, ali nisam mogao da nastavim. Iako sam i dalje vežbao vežbe, nisam odredio određeno vreme. Istrajnost i odlučnost su osnova za učenje Fa, slanje ispravnih misli i spasavanje živih bića. Kao kultivatori, naša motivacija dolazi iz Dafe i samo kada smo čvrsti u svom uverenju, možemo da držimo korak u svojim postupcima.
Slušao sam Minghui radio gde se jedna praktikantkinja priseća kako je pohađala predavanja Učitelja u Kini. Rekla je: „Videla sam dve Bodisatve nakon što sam napustila mesto događaja. Prva Bodisatva je rekla: „Ovi ljudi su za divljenje, oni celog života imaju teškoće.“ Druga Bodisatva je rekla: „Da. Jedan među hiljadama.”
Kada smo sišli sa nebesa sa Učiteljem, nismo imali vezanost za udobnost. Rizikujemo da izgubimo sve ako se ne kultivišemo dobro. Već 20 godina, Dafa učenici idu stenovitim putem, a ostati na ovom putu nije lako.
Za one sa dobrom moći poimanja i urođenim kvalitetom, vežbanje ujutru je lako. Teško je za one sa slabijom moći poimanja i urođenim kvalitetom. Neki praktikanti nalaze opravdanja kada ne vežbaju vežbe. Gledajući koliko je praktikanata preminulo, dok su neki prestali da vežbaju, ispunjen sam emocijama.
Ono što je teško je to što nas niko ne tera da šaljemo ispravne misli, učimo Fa, spasavamo živa bića ili čak da vežbamo vežbe. Sve je to dobrovoljno. Međutim, svi znamo zahteve, pa ih se treba pridržavati.
Ono sa čime se svakodnevno susrećemo je unapred određeno i odmereno. Bez obzira koliko smo zauzeti, postoji jedan glavni prioritet. Taj prioritet je da se kultivišemo i unapređujemo se dok živimo među svakodnevnim ljudima.
Neprestano podsećajući sebe na Učiteljeva očekivanja, kako se žrtvovao za nas i živa bića u našim svetovima koja čekaju na nas, uspeo sam da se saberem. Moram stalno da podsećam sebe: „Ne popuštaj! Budi marljiv! Šalji više ispravnih misli.”
Učitelj je rekao:
„Ako se ne uspijete popraviti i doživjeti Ispunjenje, gdje će otići živa bića koja ste spasili? Tko će ih uzeti? " („Fa podučavanje na njujorškoj konferenciji 2008.“, Sabrana Fa učenja, tom VIII)
Podnošenje nevolja i muka i pronalaženje radosti u nevoljama je mentalitet božanskog bića. Jednog jutra nisam vežbao drugu vežbu, već sam planirao da je uradim uveče. Bio sam zauzet mnogim stvarima do 23 sata. Bio sam veoma umoran i samo sam hteo da legnem. Međutim, odlučio sam se i odvežbao drugu vežbu sat vremena. Posle sam osetio da me je Učitelj darovao energijom i nisam više bio umoran. Takođe sam slao ispravne misli 20 minuta nakon vežbanja. Kroz ovo iskustvo sam se neprestano pročišćavao i unapređivao.
Ovo je moje nedavno iskustvo i razumevanje, molim vas da to istaknete ako bilo šta što nije u skladu s Fa.
