Drevni ljudi u Kini su često koristili izreku da je „jedna misao u srcu poznata i nebu i zemlji” kako bi podsetili ljude da će dobro i zlo imati pravične posledice.
Čak i nešto tako, na izgled beznačajno, kao što je jedna misao imaće određeni učinak u životu čoveka.
Bogovima je najodbojnija dvoličnost
Vang Jongju je bio konfučijanski učenik iz Jidžoua za vreme Ming dinastije. Bio je pošten, ćutljiv, i pobožno je verovao u bogove i Bude.
Vang je imao dva druga iz razreda. To su bili Ju Lin i Džou Đi. Spolja gledano, Ju je bio prefinjeni džentlmen i odan sin koji je sebe uvek smatrao čestitim gospodinom. Džou je, s druge strane, bio viđen kao najslabiji kandidat za carski ispit, a ni njegovi pismeni zadaci nisu bili izvanredni. Pa kada je Džou zauzeo prvo mesto na pokrajinskom ispitu, svi su bili iznenađeni.
Jednog dana, Vang je u snu video božanstvo. Upitao je božanstvo kakvi su izgledi da Ju položi carski ispit. Božanstvo mu je reklo da Ju neće biti uspešan jer je uvek u sebi kritikovao druge, iako je na prvi pogled delovao ljubazno. Pa, iako je izgledalo da se Ju ponaša učtivo, on je zapravo imao malo dobrote u svom srcu.
Božanstvo je takođe reklo Vangu da je Ju bio ovakav i sa svojim roditeljima. Naizgled su se lepo slagali, ali je u svom srcu Ju prema njima bio ravnodušan. Takođe je uživao da o drugima priča grubo iza njihovih leđa, dok se uvek pretvarao da je čestit gospodin.
Božanstvo je reklo da je ovakva vrsta osobe, koja je lažna i licemerna, ono što bogovi najviše preziru, pa će ga Nebo kazniti tako što će pasti na carskom ispitu.
Dobra dela predaka donose blagoslove njihovim potomcima
Vang je takođe pitao božanstvo da li će Džou biti uspešan na ispitu. Božanstvo mu je reklo da su Džouovi i deda i otac bili državni službenici, ali nikada nisu prekršili zakon radi lične koristi ili se nepristojno ponašali prema ženama. Kroz sve tri generacije, članovi Džouove porodice bili su pristojni i nikada nisu iskorištavali druge.
Povrh toga, njegov pradeda je napisao Bai Ren Shuo (O 100 oblika trpeljivosti) kako bi naučio ljude da budu ljubazni, i ovo učenje je inspirisalo mnoge. Zahvaljujući dobrim delima pradede, njegovi potomci su uživali u blagoslovima više od 60 godina.
„Iako mali broj ljudi zna za njihova dobra dela, božansko zna sve do detalja i nagradilo je i blagoslovilo njegovog pradedu, čineći Džouovu porodicu prosperitetnom tokom tri generacije”, reklo je božanstvo Vangu. „Džouov uspeh na carskom ispitu je samo početak svih blagoslova koje zaslužuju!”
Vang je zatim pitao božanstvo o njegovoj sopstvenoj budućnosti.
„Dok god imaš dobre i ljubazne misli, reči i dela, prirodno ćeš imati svetlu budućnost; ukoliko su tvoje misli, reči i postupci loši i zli, onda ćeš zasigurno biti u opasnosti u budućnosti”, reče mu božanstvo.
Vang je zapamtio šta mu je božanstvo reklo i trudio se da bude dobra osoba. Kako se ispostavilo, bio je veoma uspešan na carskom ispitu, a Ju je zaista pao. Baš kao što poslovica kaže, mi zaista žanjemo ono što posejemo.
Običan građanin Li Džu postao je besmrtan živeći čestitim životom
Li Džu je bio vlasnik prodavnice žitarica u doba Tang dinastije. Bio je pošten i vredan, i uvek se pridržavao svojih dužnosti. Prodavnicu žitarica je prvobitno vodio njegov otac. Kada je Li imao petnaest godina, njegov otac je zbog posla otputovao iz grada, pa mu je predao prodavnicu.
Iako je Li bio šef prodavnice, on je uvek dozvoljavao svojim mušterijama da sami izmere žitarice. Li se držao iste prakse bez obzira na kolebanje tržišne cene žitarica.
Pored toga, uzimao je samo dva penija profita od svake prodaje da bi izdržavao svoju porodicu. Pa ipak, njegova porodica je uvek bila dobro snabdevena hranom i odećom.
Lijev otac je bio zadivljen koliko je njegov sin dobro vodio prodavnicu. „Uobičajeno je da prodavnice žitarica koriste veću kutiju za merenje kada kupuju robu, a manju kutiju kada robu prodaju. Ja uvek koristim jednu te istu kutiju, bilo da robu nabavljam, ili prodajem. Ovo je već veoma pošten način poslovanja”, rekao je njegov otac. „Ali ti čak dozvoljavš ljudima da sami mere. Ti si bolji od mene. Uzimaš vrlo malo zarade, a ipak naša porodica živi lagodno. To pokazuje da božansko sve vidi i da si zaštićen.”
Postojao je dvorski zvaničnik sa istim imenom, Li Džu, koji je bio na funkciji premijera za vreme vladavine cara Venconga i cara Vuazonga, u doba Tang dinastije. Kasnije je imenovan za Huainan Džiduovog izaslanika. Kada je običan građanin Li Džu čuo da se novi Džiduov izaslanik takođe zove Li Džu, promenio je ime u Li Kuan.
Li Džu, premijer i Džiduov izaslanik, sanjao je jedne noći kako je došao u pećinu Huaiang, gde je bilo procvetalog cveća i prelepih paviljona koji su se protezali jedan za drugim. Prošetao je i došao do jednog paviljona, gde je ugledao glatki kameni zid na kome su bila ugravirana tri zlatna (kineska) znaka: „Xian Ren Bang” (Spisak besmrtnika). Video je da je i njegovo ime na toj listi.
Premijer je pomislio u sebi: „Na važnoj sam službenoj funkciji, takođe imam mnogo zasluga i vrlina. Sada se zaista svrstavam među besmrtnike!”
Bio je uzbuđen zbog onog što je video, a onda su iza kamenog zida izašla dva vilenjaka i rekla: „Ovaj Li Džu nisi ti, već običan građanin iz Đijangjanga, koji je pod tvojom nadležnošću.”
Sledećeg dana, kada se Li Džu probudio, krenuo je da poseti drugog Li Džua i konačno je pronašao Li Kuana, koji se ranije zvao Li Džu.
Premijer je poslao finu kočiju i pozvao drugog Li Džua u svoju rezidenciju, gde mu je namenio tihu sobu, namenjenu duhovnoj praksi. Zatim se okupao pre nego što se zvanično sreo sa Li Džuom, nazivajući ga taoističkim bratom. Takođe je rekao celoj svojoj porodici da mu budu na usluzi, kao i da mu iskažu poštovanje ujutru i uveče.
Premijer je uzeo običnog građanina Li Džua za svog učitelja
Običan građanin Li Džu je tada već imao 70 godina, ali je izgledao dostojanstveno i lepo. Njegova brada, duga tridesetak santimetara, bila je bela i lepa.
Porodica premijera se prema njemu ophodila izuzetno učtivo, što je začudilo mnoge u gradu.
„On je samo vlasnik prodavnice žitarica. Šta je tu tako posebno?” reče jedan.
„Da, voditi prodavnicu žitarica nije ništa posebno, ali Li Džu je zaista veliki čovek!” uzvratio je drugi.
Prošlo je više od mesec dana. Jednog dana, premijer Li je upitao Li Džua: „Mogu li vas pitati nešto? Koju vrstu taoizma praktikujete svakodnevno i kakav eliksir uzimate?”
A onda mu je ispričao da je jedne noći u snu video njegovo ime na listi besmrtnika. „Zato sam vas pozvao u svoju rezidenciju i ophodim se prema vama kao prema svom učitelju. Iskreno se nadam da ćete me naučiti taoizmu”, rekao je premijer.
„Ne znam ništa o taoizmu i nikada nisam uzimao nikakav eliksir”, rekao je Li Džu premijeru, ali mu premijer nije verovao i neprestano je molio Li Džua da ga nauči.
Na kraju je Li Džu rekao premijeru da je on samo vlasnik prodavnice i ispričao mu detalje o tome kako vodi svoju radnju.
Premijer Li je konačno shvatio razlog zašto se Li Džuovo ime nalazi na listi besmrtnika.
„Dugi niz godina, vi dopuštate svojim klijentima da sami mere ono što vam prodaju ili ono što kupuju. Deluje kao beznačajna stvar, ali tu praksu je zaista teško održavati, i to nije nešto što obični ljudi mogu da urade. Po pitanju vrlina koje ste time nakupili, sa vama se ne može niko porediti!” rekao je.
Premijer mu je takođe rekao u šta se prosvetlio iz ovog iskustva.
„Za sve što se dešava na ovom svetu, za svaki obrok koji čovek pojede, za svaki odmor, Nebo zna. Sve dok osoba nakuplja vrline, čak i ako nema dobro poreklo, biće zaštićena od bogova i njeno ime će biti navedeno među besmrtnicima. Na ovaj način, božansko podseća ljude kako treba da se ponašaju!”
Građani su bili zadivljeni time kako se premijer sa učtivošću i poštovanjem ophodio prema Li Džuu. Kada je Li Džu napunio 100 godina, i dalje je izgledao zdravo i lako se kretao. Tri dana nakon što je preminuo, uzneo se na nebo i postao besmrtan.
