Tokom dinastije Song, Su Ši (1037 – 1101) je smatran za jednu od najuspešnijih ličnosti u klasičnoj kineskoj književnosti. Jednom je napisao: „U drevnim vremenima moralni karakter izvanrednog čoveka bio je toliko izuzetan da je mogao da toleriše ono što obični ljudi nisu mogli da podnesu. Neko ko potegne mač da bi se borio kada je uvređen, ne može se nazvati ratnikom (jer ima samo hrabrost, ali ne i mudrost). Pravi ratnik ne paniči u hitnim situacijama, niti besni kada ga vređaju bez razloga. To je zato što ima velike ambicije i veoma uzvišeno stremljenje.”
Pretpostavimo da je neko verbalno zlostavljan ili uvređen. Sve dok to nije fundamentalno pitanje ispravnog i pogrešnog, tolerisati to ne gubeći strpljenje je mudra stvar. Ako neko može da izdrži sramotu i mirno izlazi na kraj sa konfliktima, taj može dobro da reši problem. Ljudi obično pronađu bolje rešenje ako mogu da naprave korak unazad kada se suoče sa konfliktom.
Tolerancija je odličan način da izbegnete katastrofe i zaradite blagoslove. To može biti teško izvodljivo, ali kada se suočite sa preprekama i poniženjem, miran, velikodušan i racionalan odgovor će često preokrenuti stvar.
Ispiti čašu poniženja
Lu Šide (630-699), ministar tokom dve generacije dinastije Tang, bio je poznat po svojoj razboritosti i toleranciji.
Lou Šideov mlađi brat je imenovan za guvernera provincije Dai. Kada se spremao da ode i preuzme svoju funkciju, Lu Šide je izneo delikatnu zabrinutost: „Ja sam premijer, a ti sada služiš kao guverner. Časni položaji koje zauzimamo mogu učiniti ljude ljubomornim na našu porodicu. Kako da izbegnemo da postanemo njihova meta?" Njegov brat je rekao: „U budućnosti, čak i ako mi neko pljune u lice, neću uzvratiti. Samo ću obrisati pljuvačku. Molim te, ne brini za mene.”
Lu Šide je rekao: „Upravo sam zbog toga zabrinut. Ljudi ti pljuju u lice jer su ljuti na tebe. Brisanjem pljuvačke govoriš im da si uznemiren, što će ih još više naljutiti. Treba to prihvatiti sa osmehom, pustiti da se pljuvačka sama osuši, a ne da brisati je.”
Kasnije se izrazom „pljuvačka se sama osuši“ opisivala osoba koja, kada je uvređena, može to da podnese otvorenog uma.
Lu Šide je preporučio da Di Renji bude premijer, ali Di nije znao ništa o tome. Umesto toga, isključio je Lua i naterao ga da napusti prestonicu da bi služio negde drugde.
Tadašnja carica, Vu Zetian, jednom je pitala Dia da li misli da je Lu Šid mudar. Di je rekao: „Kada je bio general, bio je razborit i obavljao je svoje dužnosti. Da li je bio mudar ili ne, ne znam.”
Carica je tada pitala Dia da li misli da je Lu Šid dobar u prepoznavanju talenta.
Di je rekao: „Radio sam sa njim u prošlosti i nikada nisam čuo da je dobar u prepoznavanju talenta.“
Carica je rekla: „Razlog zbog kojeg sam vas imenovala za premijera je to što vas je Lu Šide preporučio. Izgleda da poznaje ljude."
Carica je zatim pokazala Diju pisma preporuke koja je Lu napisao. Postiđen, Di je uzdahnuo: „Lu je veoma čestit — i bio je tako tolerantan prema meni. Ja sam niko u poređenju sa njim!”
Čeng Ji, poznati naučnik i pedagog iz dinastije Song (1033-1107), rekao je: „Tolerisati ono što drugi ne mogu tolerisati, oprostiti ono što drugi ne mogu da oproste. Samo oni ljudi koji imaju mudrost i izuzetno širok um mogu to da izvedu.”
Lu Šide je bio tolerantan i velikodušan. Bio je toliko tolerantan da se „pljuvačka sama osušila“. Kao kancelar i poznati general u dinastiji Tang, Luov plemeniti karakter, razboritost i strpljivost zabeleženi su u istorijskim knjigama za buduće generacije.
(Nastaviće se)
