Lojalnost je važan deo tradicionalne kineske kulture. Kineski slovni znak za lojalnost ima dva dela: gornji deo je džong, što znači nepristrasnost, dok je donji deo* šin*, što znači srce. To jest, lojalnost znači iskrenost, integritet i nepristrasnost.
Prema istorijskim zapisima, koncept lojalnosti datira još od dinastije Džou, ili čak ranije, i ima veoma duboko značenje.
Konfučije je jednom rekao: „Kralj ljubazno komanduje svojim dvorani, dok dvorani lojalno služe kralju. Lojalnost kralju se proteže i na zemlju i naciju. Na ličnom nivou, to znači da treba da obavljaju svoju dužnost, da budu posvećeni služenju javnosti i da ostanu čestiti.
Vrla osoba bi dala sve od sebe da podstakne druge da budu vrli. Ovo je takođe deo lojalnosti i način služenja zemlji.
Šun Kuang, poznati konfučijanac, pisao je o tri nivoa lojalnosti: visok, dobar i osrednji. Dao je primere koji ilustruju svaku od ovih nivoa lojalnosti.
Velika lojalnost
„Velika lojalnost znači pomoći kralju da shvati koje su primedbe i postupci vrli, pomažući tako kralju da bude dobra osoba. Jedan primer je podrška Džou Gonga kralju Čengu iz dinastije Džou.“
– Šun Kuang
Prema Ši Džiju (Zapisi velikog istoričara), Džou Gong je bio ljubazan i bio je bratski odan, kao mlađi brat kralja Vua. Kad je kralj Vu umro, njegov sin, kralj Čeng, bio je još mlad. Da bi izbegao pobunu, Džou Gong je najavio da će voditi državne poslove za kralja Čenga. Tokom 7 godina na vlasti, Džou Gong nije samo davao sve od sebe da upravlja državnim poslovima, već je i naučio mladog kralja Čenga kako da vlada.
Neka učenja Džou Gonga su dokumentovana u Šangšu (Knjizi dokumenata). U jednom članku „Vu Ji“ (bez odmora) je rekao: „Kralj se ne može prepuštati zadovoljstvima. Samo poznavajući teškoće obrade zemlje on može razumeti poteškoće običnih građana.”
U članku „Vu Ji“ dalje piše: „Kralj Ven (deda kralja Čenga) bio je i vredan i štedljiv. Radio je sa svojim narodom na izgradnji kuća i obrađivanju zemlje. Sa dobrotom i skromnošću bio je zauzet od zore do mraka brigom o ljudima. Nije imao vremena ni da jede i nije se usuđivalo da lovi sport radi. S poštovanjem je vodio vladine poslove i vladao je 50 godina.”
U članku „Džao Gao“, Džou Gong je rekao kralju Čengu da treba da sledi nebeski zakon, učeći lekcije iz dinastija Sja i Šang. „Pošto ti kraljevi nisu obraćali pažnju na vrlinu, njihovi božanski blagoslovi su prestali rano i oni su uništeni“, rekao je on. „Pošto počinjete da se bavite državnim poslovima, molim vas da promovišete vrlinu, da ne tolerišete nemoralna dela i da ne vladate ljudima ubijanjem. Tek tada možete uspostaviti svoje nasleđe. Nadam se da će vaše veličanstvo postati model vrline za ljude koji će slediti, tako da će se vaša milost širiti nadaleko.”
Džou Gong je ispunio svoju dužnost odgajajući kralja Čenga vrlinom. Kao rezultat toga, kada su kralj Čeng, a kasnije i njegov sin, kralj Kang, vladali zemljom, društvo je bilo mirno i ljudi su živeli u harmoniji. Krivični zakoni nisu bili potrebni više od 40 godina i ovaj period je bio hvaljen u istoriji.
Dobra lojalnost
„Dobra lojalnost znači pomagati kralju i ispravljati njegovo ponašanje. Jedan primer je podrška Guan Džonga vojvodi Huanu od Čija.“
– Šun Kuang
U Ši Dži (Zapisi velikog istoričara) se hvali Guan, kao odgovoran zvaničnik koji je promovisao moć vojvode Huana i ispravljao njegove greške. Konfučije je rekao da je Guan pomogao vojvodi Huanu da bude jak i da dominira Kinom. Ali Guanov sopstveni dom i njegov način života bili su luksuzni koliko i kraljevi. Konfučije je ovo smatrao neprikladnim i protivnim kineskom ritualnom sistemu.
Guan je umeo da maksimalno iskoristi prilike i preokrene stvari u korist kraljevstva Či. Nakon što je vojvoda Huan pobedio kraljevstvo Lu i potpisao mirovni sporazum za tritoriju Ke, Luov zvaničnik Cao Mo je naterao vojvodu Huana oštricom noža da vrati teritoriju koja je oduzeta od Lua. Vojvoda Huan je bio besan i kasnije je odlučio da ne vrati teritoriju, ali Guan ga je savetovao da je važnije izgraditi kredibilitet među raznim kraljevima. Kao rezultat toga, drugi kraljevi su smatrali da je vojvoda Huan vredan poverenja i pristali su da se potčine njegovoj moći.
Međutim, Guan Džong nije mogao da pomogne vojvodi Huanu da sakupi vrlinu i dobrotu. Pre nego što je umro, Guan je savetovao vojvodu da se ne oslanja na Jiju, Kaifanga i dva druga lukava dvorana. Ali kralj nije poslušao i postavio ih je na visoke položaje, što je dovelo do propadanja kraljevstva.
Osrednja lojalnost
„Ako savet zvaničnika kralju dovede do obostranog zameranja, to je osrednja lojalnost. Jedan primer je odnos između Vu Ziksua i kralja Fučaija.“
– Šun Kuang
Vu je pomogao kralju Heluu da izgradi jako i prosperitetno kraljevstvo. Nakon što je kralj Helu umro, Vu je nastavio da pomaže njegovom sinu Fučaju. Nakon što je kralj Fučaj porazio kraljevstvo Jue, Vu mu je savetovao da zbriše ostatak zemlje. Više puta je rekao da je Goujian, kralj Juea, u stanju da izdrži teškoće, što bi moglo postati pretnja Fučaju.
Goujian je podmitio jednog od Fučaijevih visokih zvaničnika, Bo Pija, koji je potom oklevetao Vua pred Fučaijem. Na kraju je Fučaj dao Vuu mač i naredio mu da se ubije. Pre nego što je umro, Vu je tražio da mu se oči stave na ulaz u grad, kako bi „svojim očima video kako vojnici Goujiana ulaze u grad“. Ovo je još više razbesnelo Fučaja.
Istina je da je Vu Ziksu savetovao Fučaja. Ali nije uspeo da ispravi kraljevo ponašanje, što je dovelo do svađe između njih. Stoga je njegova lojalnost bila osrednja.
Rezime
Lojalnost započinje iskrenošću i poštovanjem. Nije ograničena na ispunjavanje dužnosti. Umesto toga, zasniva se na nepristrasnom srcu i uključuje iskrenost i posvećenost. To je deo tradicionalnih vrednosti Kine i u skladu je sa pet glavnih vrlina konfučijanizma (dobronamernost, pravednost, ispravnost, mudrost, pouzdanost).
Lojalnost je posebno važna u današnjem društvu. Počevši od sebe, možemo negovati poštenje i vrlinu i ponovo izgraditi poverenje. Ovo će nas vratiti na put harmonije između neba, zemlje i čovečanstva.
