Ja sam Falun Dafa praktikantkinja u Severnoj Americi. Nedavno sam na internetu videla neke dezinformacije i glasine kojima se napadaju Shen Yun i Fei Tian akademija i Fei Tian College, što me je zaista uznemirilo. Moja ćerka već sedam godina vežba kineski klasični ples u Fei Tian i želela bih da podelim neka od njenih iskustava iz moje perspektive kao roditelja. Nadam se da će pomoći ljudima da vide istinitiju sliku Fei Tian i Shen Yun.
Ćerka nam je od detinjstva pomagala u širenju svesti o progonu
Moja ćerka je počela da čita Dafa knjige i da radi vežbe kada je bila veoma mlada, u Kini. Često je govorila svojim drugaricama u vrtiću i dadilji da je Falun Dafa dobra. Odselila se sa nama u inostranstvo kada je imala šest godina i učestvovala je u mnogim Dafa aktivnostima, kao što su parade i deljenje informativnog materijala.
Moj muž je bio proganjan u Kini i nezakonito je pritvoren jer je išao u Peking da apeluje za Falun Dafu. Dok je bio u pritvoru, danima je brutalno premlaćivan i vezan lisicama za metalnu stolicu, lišen sna. Takođe je bio podvrgnut intenzivnom, prisilnom ispiranju mozga. Moja ćerka je znala za tatine muke iako je bila tek dete. Kasnije smo se preselili u Južnu Koreju, gde su nas i dalje često uznemiravali agenti Komunističke partije Kine (KPK). Prekidali su nam internet i često su nas špijunirali noću. Sve ovo je izvršilo veliki pritisak na moju ćerku, ali je istovremeno naučila da bude jaka.
Moja ćerka je izabrala da bude plesačica
Moja ćerka je prvi put videla Shen Yun 2008. godine i od tada se uvek nadala da će se pridružiti trupi i postati plesačica, misleći da bi to bio idealan način da ispriča ljudima o progonu Falun Dafe u Kini.
U to vreme nismo imali sredstava da joj obezbedimo profesorku plesa, pa je sama vežbala. Dve godine kasnije, zamolila me je da joj pomognem da se upiše na Fei Tian Akademiju umetnosti, ali je tada bila premlada da bi je primili. Bila je veoma tužna.
Kasnije smo emigrirali u Severnu Ameriku, a naš stanodavac je slučajno bila učiteljica plesa. Moja ćerka je bila veoma srećna i vežbala je sa učiteljicom svaki dan. Tada je bila malo starija i noge su joj bile malo ukočene, ali nikada nije odustala iako joj je trening bio prilično težak.
Kada je prešla u srednju školu (buntovno doba), po ceo dan je počela da se igra sa svojim drugovima iz Kine. Malo-pomalo je popustila u svojoj kultivaciji i retko je učila Fa ili radila vežbe. Počela je da se poredi sa svojim drugovima iz razreda u pogledu materijalnih dobara. Većinu svog slobodnog vremena provodila je igrajući se mobilnim telefonom i ćaskajući na društvenim mrežama, i postala je razdražljiva i nezainteresovana.
Uvidevši štetu koju društvene mreže nanose mojoj ćerki, bila sam veoma zabrinuta i pokušvala sam da je sprečim da pristupa društvenim mrežama tako što sam joj isključivala internet. To ju je veoma naljutilo i rekla mi je da moj način prinude na nju neće delovati.
Kasnije je razvila još veći otpor prema učenju Fa i vežbanju, i ponašala se kao obična osoba. Osetila sam prazninu i bespomoćnost u njenom srcu, a i sama je osećala bol. Jednom mi je rekla: „Mama, ja sam kao cvet. Iako su latice uvele, moji koreni su još uvek u Dafi. Ponekad zaista želim da odem na neko mirno mesto gde nema nikoga i čitam Dafa knjige po ceo dan, ali ne mogu više.“ Bila sam veoma tužna što sam ovo čula.
Pogledala sam unutra i počela da se menjam. Pokušala sam da budem ljubazna i puna razumevanja i prestala sam da zahtevam od nje da uči Fa i radi vežbe. Umesto toga, provodila sam vreme ćaskajući sa njom i kupovala joj male poklone. Takođe sam joj pričala priče iz kineske tradicionalne kulture i o svojim iskustvima iz kultivacije. Kada je bila dobro raspoložena, učila sam Fa sa njom. Osećala je da sam iskrena i da samo želim da je ohrabrim. Počela je da shvata da kultivator ne treba da se odrekne normalnog života, samo treba da se oslobodi loših misli i ponašanja. Kako smo se zbližile, otvorila mi je svoje srce.
Severna akademija u Midltaunu, država Njujork, počela je da upisuje učenike kada je moja ćerka bila u srednjoj školi. Tamo su svi nastavnici plesa dolazili sa Fei Tian akademije umetnosti. Zaista sam želela da moja ćerka ode tamo, ali nisam želela da je teram.
Rekla sam: „Nadam se da možeš da odeš tamo da učiš, ali moraš sama doneti odluku. Bez obzira šta odlučiš, ja ću podržati tvoj izbor. Ali pokušaj da se držiš onog za šta se odlučiš.”
U početku je bila pomalo neodlučna, jer je već planirala da u budućnosti pohađa Univerzitet u Torontu. Posle ozbiljnog razmišljanja, odlučila je da se upiše na Northern Academy i uči ples.
„Mama, izabrala sam najteži put, ali neću se pokajati“, rekla mi je u suzama.
„Treba da budeš ponosna na sebe“, ohrabrila sam je sa osmehom.
Moja ćerka se promenila na bolje
Moja ćerka je bila jedna od prvih grupa studenata na Severnoj akademiji. U to vreme, objekti u internatu su još uvek bili prilično bazični, a rad u školi i plesna obuka su na nju vršili veliki pritisak. Najveći izazov za nju je bio to što studentima nije bilo dozvoljeno da ležerno surfuju internetom, pa se zbog toga osećala veoma neprijatno jer je tada već bila prilično zavisna od interneta.
U prvih šest meseci, ćerka me je često zvala, govoreći mi da ne želi da nastavi i da želi da se vrati kući. Ohrabrivala sam je i ćaskala sa njom i učila Fa sa njom neko vreme, skoro svake večeri pre spavanja.
Kako je vreme prolazilo, počela sam da primećujem promene na svojoj ćerki svaki put kada bi došla kući na školski raspust. Pokazivala je više poštovanja i razuma, i naučila je da bude zahvalna, skromna i pažljiva prema drugima. Bila je spremna da podnese teškoće i bila je samodisciplinovanija i mnogo smirenija.
Prijem na Akademiju Fei Tian, međutim, nije bio tako lak kao što se nadala. Njena visina je uvek bila malo niža od zahteva (bilo je promena u zahtevima za visinu tokom godina). Iako je naporno radila, iznova su je odbijali kada je odlazila na intervjue.
Jednom mi je rekla: „Mama, dok sam silazila sa planine (gde se nalazi akademija) posle svakog intervjua, zaista sam zavidela drveću, jer tamo može da ostane zauvek, a ja moram da odlazim iznova i iznova.”
Rekla sam joj: „Postoji izreka: ’Miris šljivinog cveta dolazi iz ljute hladnoće.‘ Niko ne može uspeti bez truda. Ne brini previše o rezultatu, proces je važniji. Možeš čeličiti svoju snagu volje i izdržljivost, što će biti doživotno bogatstvo.”
Moja ćerka je konačno primljena na Fei Tian akademiju i bila je tako srećna. Svaki put kada bi došla kući na kratak odmor, non-stop bi mi pričala o svom životu u Fei Tian.
Pitala sam je da li je bila nervozna kada je videla Učitelja. „Nikako“, rekla je, „Učitelj je kao dobar otac koji brine o nama u svemu. Često nas u slobodne dane izvodi da jedemo ukusnu hranu i daje nam grickalice i druge korisne stvari, i uvek ih deli lično svakome od nas.” Zaista sam bila dirnuta onim što mi je rekla.
Rekla je: „Mama, jedna velika stvar koju sam tamo naučila je da sada znam šta je ispravno, a šta pogrešno. U mojoj staroj školi, kod kuće, bilo je mnogo nezdravog ponašanja među učenicima, ali nam niko o tome nije govorio, i svi su samo sledili trend. Iako sam znala da nešto nije dobro, prepuštala sam se struji, kako me ne bi smatrali „čudnom“. U stvari, ni meni mnoge stvari nisu bile baš jasne.”
„Ali u Fei Tianu, svi su Dafa praktikanti, i svi pokušavamo da se ponašamo po principima Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Ako je neko sebičan ili želi da se istakne, drugi ga ljubazno podsete da ne treba da se ponaša tako.”
„Znam da ako zaista želiš da budeš pravi praktikant, slušaćeš i ispravljati sebe. Ako se držiš svojih načina i sebičan si, osećaćeš se prilično neprikladno, jer niko neće pokušati da ti ugodi samo zato što želiš da nešto bude po tvome. Kada ti ljudi od srca kažu šta je ispravno, oni su zaista ljubazni prema tebi.”
Zaista mi je bilo drago da čujem da moja ćerka to govori.
Ona je takođe podelila sa mnom kako se oslobodila svog ega i naučila da sarađuje sa grupom.
Moja ćerka je uvek imala takmičarski mentalitet i uvek je želela da bude najbolja u svemu što radi. Bila je glavna plesačica na časovima plesa u Northern Academy u Middletownu pre nego što je došla na Fei Tian.
Jednog dana mi je rekla: „Mama, kada sam prvi put videla da su neki drugovi iz razreda koji nisu bili tako dobri kao ja izabrani za glavne plesače, osećala sam se prilično neprijatno jer su moje tehnike bile bolje. Samo nisam bila dovoljno visoka. Čak sam iznutra bila pomalo ljubomorna i neuravnotežena.”
„Ali ja se više ne osećam tako“, nastavila je. „Kada vidim ljude oko sebe kako razmišljaju o celoj grupi, shvatam sopstvenu sebičnost. Kasnije sam postala posmatrač u našoj grupi i bila zadužena za aranžiranje plesnih formacija. U početku sam planirala da stavim sebe na istaknutije mesto u plesu, ali sam kasnije shvatila da takav aranžman ne izgleda dobro, pa sam se na kraju našla u pozadini.”
„Sada shvatam da moji fizički atributi nisu dovoljno dobri da bih bila vodeći plesač, pa se više fokusiram na brigu o svakodnevnim pitanjima na našem času, jer znam da je moja misija da dobro radim svaki zadatak koji mi je dodeljen, i da je najvažnije podržati celu grupu. Neki poznati vodeći plesači prestali su da plešu važne uloge kako su starili, ali i dalje ozbiljno vežbaju svaki dan, kao što su radili u proteklih deset godina. Svi im se veoma divimo.”
Moja ćerka mi je takođe rekla za incident koji me je duboko dirnuo. Jednom, neposredno pre predstave, glavni plesač je uvrnuo skočni zglob i nije mogao da nastupi. Vrlo brzo su preuredili svoje plesne formacije i tog dana su dali savršenu predstavu.
„Jeste li prethodno vežbali da se nosite sa takvim situacijama?“ pitala sam.
„Ne, mama. Možemo se nositi sa takvim situacijama jer svi u grupi razmišljaju na isti način. Brzo ćemo se prilagoditi situaciji i pružiti savršenu predstavu publici. Niko ne razmišlja o sebi, samo o dobroj saradnji sa svima ostalima uz prećutno razumevanje.”
Bila sam duboko dirnuta i pomislila sam: njihov snažan osećaj postojanja misije mogao bi biti ono što pokreće sve izvođače Shen Yuna da stvaraju jedno čudo za drugim.
Škola brine o svojim učenicima
U Kini sam radila kao lekar i znam da će moja ćerka morati da trpi bol na putu koji je odabrala da bude plesačica. To je nešto nezaobilazno za svakog plesača ili profesionalnog sportistu. Na primer, baletski igrač može više puta doživeti bol od ljuštenja noktiju na nogama i ponovnog rasta. Kineski klasični ples nanosi mnogo manje fizičke štete u poređenju sa tim.
Tokom proteklih sedam godina, dok je moja ćerka trenirala u Fei Tian, nije trpela mnogo bolova, osim povremenih bolova u stopalima i kukovima. Kada učenici dožive bilo kakav bol ili nelagodu, njihov nastavnik im uvek predloži da se odmore neko vreme umesto da se previše troše. Nastavnici u Fei Tian nikada ne uskraćuju studentima lečenje, za razliku od nekih glasina.
Devojčica iz razreda moje ćerke trenutno se oporavlja kod kuće zbog bolova u leđima i redovno ide kod lekara na preglede. Njeni roditelji i ja živimo u istom gradu i dobro se poznajemo. Još jedan student je upravo primljen u bolnicu na operaciju zbog povrede stopala.
Ćerka me ponekad zove za savet ako je neko iz razreda uganuo skočni zglob, pita me kako da stavim hladne ili tople obloge, i koji je lek bolji. Ako se radi o većoj povredi, škola uvek savetuje da učenik ode kod lekara.
Iskustvo moje kćeri na turneji sa Shen Yun
Jednom sam pitala svoju ćerku da li joj je bilo naporno na turneji. „Ne, mama, godišnja turneja je veoma dobra za nas“, rekla je bez oklevanja.
Profesionalnim plesačima, pored dobrih fizičkih uslova i napornog treninga, potrebna je i dobra platforma da se predstave i steknu dragoceno scensko iskustvo. Tako da moja ćerka ceni svaku godišnju turneju.
„Profesionalni vek plesača je relativno kratak, a izvođači u drugim običnim trupama možda neće moći da učestvuju u više od 100 nastupa na scenama svetske klase tokom celog svog profesionalnog života, dok mi održimo preko 100 nastupa svake godine na takvim scenama“, rekla je ona. „Naravno da se možemo suočiti sa izazovima i pritiscima na svakom mestu gde odemo, ali to nam omogućava da steknemo mnogo scenskog iskustva i brzo sazremo, tako da se nikada ne osećam umorno, samo srećno. Kao profesionalni plesač, znam kako da izbalansiram stvari dok sam na turneji, a da se ne istrošim previše. Dakle, nema razloga za brigu, mama.”
Duboka zahvalnost roditelja Dafi i Fei Tian akademiji i Fei Tian koledžu
Kada je moja ćerka bila dete, sanjala je da će jednog dana moći da putuje po svetu. Nismo mogli da priuštimo da ostvarimo njen san zbog naših finansija, ali njen san se ostvario kada se pridružila Shen Yunu, jer oni putuju u različite zemlje i gradove, doživljavajući različite kulture širom sveta.
Tokom letnjeg raspusta ove godine, moja ćerka mi je donela katalog iz Britanskog muzeja i odličan čaj na poklon i naučila me kako da uživam u popodnevnom čaju.
Postoji stara kineska izreka: „Čitaj deset hiljada knjiga i putuj deset hiljada milja.“ Veoma je retko da mladi ljudi uzrasta moje ćerke imaju tako bogata iskustva i prošire svoj pogled na svet.
U Kini smo smatrali da smo porodica sa srednjim prihodima, a naše finansijsko stanje je bilo prosečno nakon što smo se preselili u inostranstvo. Troškovi obrazovanja su prilično visoki i u Kini i u inostranstvu. Čula sam da čak i za prosečan privatni univerzitet u SAD, školarina može koštati najmanje 30.000 dolara godišnje, a da ne spominjemo druge razne troškove i troškove života. To bi bilo apsolutno iznad naših mogućnosti.
Ali za studente u Fei Tian, sve je besplatno, uključujući školarinu, hranu i smeštaj. Učenicima je takođe obezbeđena odeća koja odgovara godišnjem dobu i treba im samo džeparac od roditelja. Kada su na godišnjim turnejama u okviru programa praktikuma, obezbeđen im je besplatan smeštaj u dobrim hotelima i pažljivo pripremljena hrana. Nude im se i subvencije za obavljanje poslova.
Duboko sam zahvalna Fei Tian akademiji. Ne samo da daje odlične studente kao što je moja ćerka, već i snosi skoro sve troškove za roditelje.
Jednom sam pitala svoju ćerku šta bi želela da radi nakon što završi u Fei Tian. Rekla je: „Mama, ako ne postoji poseban razlog zbog kojeg želiš da sam kod kuće u tvojoj blizini, volela bih da ostanem, čak i ako više ne mogu da plešem. Drago mi je da radim bilo šta ovde. Sviđa mi se okruženje. To je kao velika porodica. Neću moći da nađem nigde mesto tako lepo i čisto kao on gde sam sada.”
Epilog
Ranije sam patila od nasledne bolesti srca, a kada sam bila na ivici smrti, Falun Dafa me je spasila i dala mi zdrav, novi život — ne tražeći ni paru od mene. Kada je moja ćerka bila pogođena moralnim padom u društvu i nije mogla da se sabere, Fei Tian akademija ju je promenila u izvanrednu devojku, takođe bez uzimanja makar pare od mene. Kao roditelj, nemam reči da izrazim svoju duboku zahvalnost Dafi i Fei Tianu.
Iskreno se nadam da će moj članak pomoći da razjasnimo neke od konfuzije i klevetničkih primedbi o Dafi, Fei Tian akademiji i Fei Tian koledžu.
Takođe se nadam da oni bivši učenici koji imaju pritužbe na Fei Tian mogu mirno da preispitaju svoje iskustvo u školi, oslobode se ljutnje i imaju više dobrote i ljubavi u svojim srcima.
