Počela sam da praktikujem Falun Dafu u Čangčunu, u Kini, 1993. Kasnije sam se preselila u Kanadu i sada radim tri stvari koje se zahtevaju od Dafa praktikanata. Da bih skazala svoju bezgraničnu zahvalnost Učitelju Liju, zabeležila sam neka svoja iskustva od kada sam počela da vežbam.
U oktobru 1992, moja starija sestra je postala zdrava i izgledala je mlađe nakon što je počela da vežba Falun Dafu. Kada sam imala 32 godine, dijagnostikovana mi je reumatska bolest srca, reumatski artritis, povišeni lipidi u krvi i arterioskleroza, što me je sprečavalo da radim. Morala sam da odem na bolovanje i praktično sam posetila sve veće bolnice u gradu Jilin, ali moje stanje se nije poboljšalo. Kada je moja starija sestra rekla da je Falun Dafa odgovorna za njene pozitivne promene, odlučila sam da vežbam.
U proleće 1993. otišla sam u park Šengli da naučim vežbe. Učitelj je korigovao moje pokrete. Nakon vežbi, rekla sam Učitelju o svom stanju. Podesio je moje telo na energetskom nivou i rekao: "Sve je sređeno!" Praktikantkinja mi je rekla: „Moraš imati vere!“ Drugi praktikant je rekao: „Moraš se prosvetliti!“ Nisam razumela zašto je praktikovanje Falun Dafe zahtevalo veru i prosvetljavanje, ali pošto su svi tako rekli, mora da je postojao razlog.
Sutradan sam ponovo otišla na vežbalište i, nakon što smo uradili vežbe, Učitelj mi je podesio telo. Ovaj put sam ja rekla: "Sve je sređeno!" Te večeri, dok sam radila vežbe kod kuće, toliko sam se znojila da je pod bio mokar. Znojila sam se i u snu, i posteljina mi je bila mokra. Nisam razumela šta se dešava. Moj muž je rekao: „Trebalo bi da pitaš Učitelja šta se dešava.“
Trećeg dana, dok sam hodala do parka, osećala sam se izuzetno lako, kao da lebdim. Simptomi bolesti koje sam obično osećala su nestali. Kada sam to rekla Učitelju, rekao je: „Izlečena si!“
Nakon što sam godinama patila od bolesti i posećivala mnoge bolnice bez poboljšanja, izlečila sam se nakon tri dana vežbanja Falun Dafe. Bila sam toliko uzbuđena da sam želela da kažem svima koje sam znala o Dafi. To je bilo pre više od 30 godina. Od tada sam veoma zdrava i nikada nisam uzela nijednu pilulu ili primila injekciju. Te stvari mi više nisu potrebne.
Kada je Učitelj svojevremeno počeo da predaje Fa, dolazio je svakog jutra u park da ispravi pokrete praktikanata. Prvog dana kada sam ja došla, Učitelj je znao da sam nova.
1993, Učitelj je držao seminare na Univerzitetu Jilin. Bila su tri uzastopna seminara, a jedan član porodice i ja smo bili na različitim. Bilo je jako vruće. Kada sam otišla da kupim karte, videla sam Učitelja kako veselo stoji napolju. Rekao mi je gde je šalter za prodaju karata i da dva praktikanta unutra prodaju karte.
Pre nego što je čas počeo, Učitelj je stao na vrata i pozdravio sve. U to vreme ljudi nisu mnogo razumeli, ali su govorili da Učitelj deluje veoma ljubazno i da je uvek veseo. Unutar sale, ljudi su ćaskali, deca su trčala unaokolo, a neki su se hladili lepezama.
Učitelj je trebalo da počne da predaje Fa, ali publika nije znala da treba da ućuti. Učitelj se nasmešio i rekao: „Danas je stvarno vruće. Sklonite svoje lepeze i umirite se; osetićete blagi povetarac.” Neki ljudi su mu verovali i zaista su osetili blagi povetarac. Oni koji nisu verovali osećali su se još gore, iako su nastavili da se hlade. Kasnije su svi shvatili, i vrućina više nije bila problem.
Godine 1994. moja porodica se preselila u novi stan, koji je bio predaleko od parka Šengli. Htela sam da pokrenem vežbalište u našoj maloj bašti. Slučajno, praktikant Ju i njegova porodica takođe su imali istu ideju. Vežbali smo svakog dana, od 5 do 6 sati ujutru i od 4 do 5 sati uveče. U početku nas je bilo četvoro, ali se pridružilo još ljudi i naučili smo ih da vežbaju.
Mnogi ljudi nisu mogli da sede u položaju punog lotosa, pa su neki došli na mesto nekoliko sati ranije da vežbaju pravilno sedenje. Niko nije želeo da zaostane i ubrzo su svi mogli da sede u položaju punog lotosa. Posle smo formirali grupu za učenje Fa i počeli da učimo od 7:30 uveče.
Takođe smo organizovali grupne diskusije i Ju me je zamolio da budem moderator. Pre nego što sam praktikovala Dafu, kad god bi neki sastanak zahtevao od mene da govorim, klonila bih se jer nisam umela da pišem. Ovo je bila prva grupna diskusija na našem vežbalištu i nisam mogla da odbijem. Videvši prostoriju punu ljudi, rekla sam sebi da se ne plašim.
Diskusija je prošla dobro. Juev sin je snimio događaj. Kada smo pregledali video, videli smo kako Učiteljev portret na zidu izvodi ručne mudre, i svi su bili ohrabreni. Znali smo da treba da radimo dobro. Kasnije su osnovana mnoga vežbališta.
Učitelj je dva puta posetio naše vežbalište. Da ne bi ometao vežbanje, Učitelj je tražio da se pozove asistent. Nakon što smo uradili vežbe, asistent nam je rekao da je došao Učitelj. Osećali smo se veoma ohrabreno. Iz ovoga smo shvatili da ne treba da ometamo druge dok vežbaju, ali treba da razgovaramo o svim problemima koje imamo nakon vežbi.
Kada je Učitelj počeo da predstavlja Falun Dafu, stvari su bile veoma jednostavne. Nije bilo kancelarije; ako je trebalo da razgovaramo sa asistentom, išli smo do kuće praktikanta. Učitelj je uvek bio tačan i nikada nije zakasnio ni sekund.
Učitelj je rekao asistentima da Falun Dafa praktikanti u Čangčunu treba da preuzmu inicijativu u učenju Fa napamet. Kada smo se vratili kući i podelili ovo sa svima, Ju je predložio da formiramo male grupe, gde bi svaka grupa naučila napamet deo Fa.
Kada bi svaka grupa bila blizu da nauči svoj deo napamet, okupili bismo se na mestu za vežbanje i zajedno recitovali. Asistenti su posećivali svaku grupu da provere napredak. Na putu do grupe čula sam muziku za vežbu i znala sam da me Učitelj ohrabruje. Uložila sam dodatni napor, i činilo se da pamtim Fa čak i kada jedem ili spavam. Entuzijazam je bio toliki da niko nije hteo da zaostane.
Grupa đubretara je želela da nauči Falun Dafu. Tako smo im puštali video snimke Učiteljevog devetodnevnog seminara i učili ih vežbama. Četvrtog dana odradila sam svoje uobičajene jutarnje vežbe, a zatim sišla u dva sata da se sastanem sa drugim praktikantima. Kako je na stepeništu bio mrak, pala sam niz poslednjih nekoliko stepenika i sletela na levu nogu. Neki praktikanti su čuli buku i pitali su me da li sam dobro. Osećala sam bol u zglobu, ali pošto je bilo previše mračno da se vidi, rekla sam da sam dobro.
Dok sam pomagala radnicima, bol u zglobu mi je otežavao da nastavim, pa sam recitovala Učiteljev Fa: „Kad je teško izdržati, probajte da izdržite. Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće." (Predavanje 9, Džuan Falun)
Kada se razdanilo, videla sam da mi je skočni zglob jako natečen. Svi su mi savetovali da se odmorim. Išla sam oslanjajući se na dršku metle i zapazila starca sa belom bradom kako sedi preko puta, oslonjen na štap, i smeši mi se. Kada sam ponovo pogledala, nestao je. Mislila sam da bi ovo moglo biti ohrabrenje Učitelja, i nastavila sam da radim i podučavam vežbama kao i obično. Do kraja devetodnevnog seminara, moj zglob je zacelio.
Jednog dana 1998. svi su rekli da osećaju da se Učitelj vratio u Kinu. Kada su neki praktikanti došli kod mene, rekla sam da ne znam. I ja sam to osetila, ali nije bilo nikakvog obaveštenja. U 17:30 dobila sam obaveštenje da će u 19:30. u hotelu Shangri-La, biti sastanak.
Bilo je rano kada sam stigla, pa sam sela ispred da sačekam. Čula sam da je neko rekao da je 19:30, a onda je neko drugi rekao da je Učitelj stigao. Nismo znali da će Učitelj doći. Dok smo to shvatili, on je već bio došao do sredine bine.
Učitelj je govorio više od pet sati bez vode. Kasnije je objavio Fa učenje: „Predavanje na konferenciji za asistente u Čangčunu“. Bilo je veoma kasno kada je Učitelj završio, ali se rukovao sa svima dok je izlazio sa mesta održavanja.
Tada sam pljeskala i bila sam kao ošamućena. Kada mi je Učitelj pružio ruku, konačno sam došla sebi i rukovala se s njim. Svi su gledali kako se Učitelj penje liftom. Nakon što je otišao, dugo smo oklevali da odemo.
Ovo su moja lična iskustva. Sada imam 74 godine i nakon 31 godine u Dafi, osećam se kao nevino dete. Učitelj me je naučio kako da budem dobra osoba, šta je kultivacija, kako da se poboljšam i kako da ispunim Fa standarde. Moramo marljivo učiti Fa i istinski se kultivisati — tada će se oko nas manifestovati čudesne pojave. Doživela sam nebrojena čuda otkako sam počela da vežbam, i nijedan jezik ne može da skaže moju zahvalnost Učitelju.
