Počela sam da vežbam Falun Dafu pre skoro 30 godina, kada sam imala šest godina. Moj muž takođe vežba.
Nisam se dobro kultivisala u poređenju sa drugim praktikantima. Zbog svojih vezanosti, kao i stalnog progona moje porodice od strane Komunističke partije Kine (KPK), postala sam depresivna i zbunjena.
U zimu 2022. godine, moj otac je uhapšen i pritvoren nakon što je sedam godina bio odsutan od kuće, kako bi izbegao progon. Dugo sam osećala da se to desilo zato što se nisam dobro kultivisala i krivila sam sebe. Iako sam znala da ovo nema smisla, nisam mogla da kontrolišem svoje misli. Preispitala sam svoju kultivaciju. Bila sam samozaposlena, ali tokom izolacije zbog COVID-a, ekonomski pritisak je bio velik, pa se nisam marljivo kultivisala. Nisam obraćala pažnju na svoju kultivaciju – tek kada se progon ponovo dogodio mojoj porodici, probudila sam se.
Gledajući u sebe, šta je pošlo po zlu? S jedne strane, imala sam vezanost za osećanja prema porodici i zavisnost od nje, s druge strane, moja jaka vezanost za ego i novac. Bilo je mnogo drugih stvari, poput emocija, vezanosti za udobnost, ljubomore, takmičarskog duha, straha itd., koje su ometale moju kultivaciju. Nisam mogla da se smirim kada sam čitala Fa i nisam mogla da radim tri stvari da bih spasila ljude. Bila sam ispunjena sumnjom u sebe. Kultivisala sam se toliko godina, zašto i dalje imam toliko vezanosti kojih se ne mogu osloboditi? Da li je Učitelj odustao od mene? Zarobljena od strane starih sila, nisam mogla da se izvučem.
Možda je Učitelj video da i dalje želim dobro da se kultivišem, i kada se ukazala prilika, aranžirao je da mi praktikantkinja pomogne.
Posetila me je jedna praktikantkinja, a njene reči su bile toliko oštre da ih nepraktikant ne bi izdržao. Moja trinaestogodišnja ćerka je uzviknula: „Kako možete tako oštro kritikovati moju majku?“ Međutim, moje srce je bilo mirno, jer sam znala da ju je Učitelj poslao da mi pomogne. Prihvatila sam njenu kritiku i osetila da je ono što je rekla ispravno. Rekla sam ćerki da je praktikantkinja u pravu. U tom trenutku, bilo je kao da mi je ljuska oljuštena sa tela i osetila sam radost u srcu.
Nakon toga, kada sam čitala Fa, mogla sam da se smirim i pročitam tri predavanja. Kad god bih ranije uzela knjigu, uznemiravale su me trivijalne stvari i nisam mogla da se fokusiram. Od tada sam duboko osetila važnost upornog učenja Fa svakog dana.
Shvatila sam sloj Fa principa iz onoga što je Učitelj rekao u Džuan Falunu:
,,Hva Tuo je video tumor na mozgu Cao Caoa, pa je hteo da ga operiše. Cao Cao je pomislio da Hva Tuo ima nameru da ga ubije, pa je utamničio Hva Tuoa. Na kraju je Hva Tuo umro u tamnici. Kad se Cao Cao razboleo, on se setio Hva Tuoa i poslao po njega, ali ovaj je tada već bio mrtav. Kasnije je Cao Cao zbilja umro od te bolesti..” Džuan Falun
Osećala sam da su moji problemi poput Cao Caovih tumora. Ako bih odbila da se ispravim i nisam želela da rešim svoje probleme, već bih umesto toga tražila izgovore, ne bih napredovala. Učitelj jasno vidi u drugim dimenzijama da li želimo da se kultivišemo ili ne, i da li i dalje možemo da se kultivišemo, Učitelj sve to vidi. Moramo da se stalno oslobađamo svojih vezanosti („tumora“), da svakodnevno učimo Fa i da poboljšavamo svoj šinšing, kako bismo mogli da spasemo ljude. Tada će sve stvari koje radimo da spasemo ljude biti smislene.
Nakon što sam postigla ovaj proboj, moj strah se smanjio i izlazila sam jednom nedeljno da objašnjavam istinu sa drugim praktikantima. Tokom tog vremena, moja saradnja sa drugim praktikantima je bila relativno dobra. Svaki put kada bih izašla, mogla sam da razgovaram sa ljudima i da im pomognem da napuste KPK – nešto što ranije nisam mogla da zamislim. Bila sam srećna zbog onih koji su slušali i prihvatali ono što sam govorila. Kada sam sretala ljude koji nisu razumeli, mirno sam im govorila da je propaganda na televiziji lažna.
Nakon što je moj otac bio progonjen, bilo mi je teško da lično objašnjavam istinu. Ali nakon što sam počela da izlazim, shvatila sam da toliko ljudi čeka da bude spaseno. Kroz kontinuirano usavršavanje mogu objašnjavati istinu i takođe pomoći svojoj deci.
U procesu eliminisanja svojih vezanosti, pokušala sam i da spasem svog oca i oslobodim ga pritiska progona. Proces je bio težak, ali uvek je bilo nekoga da mu pomogne. Na primer, kada je bio pritvoren u pritvorskom centru, mogao je da čita Učiteljeva nova predavanja, što je njegovu volju za kultivacijom učinilo još jačom.
Iako je široko rasprostranjen progon smanjen, on se nastavlja i generalno je koncentrisan u zatvorima. Nakon što praktikanti budu poslati u zatvor, njihovim porodicama je veoma teško da se sastanu sa njima. Mnogi praktikanti koji su odbili da se transformišu nisu mogli da vide svoje porodice godinu dana, ili čak nekoliko godina.
Moj otac je nezakonito osuđen na 12 godina. Dan nakon što je poslat u zatvor, počela sam da pregovaram sa zatvorskim službenicima. U tom procesu sam stalno pokušavala da se oslobodim sopstvenih strahova, trudila sam se da ne dotičem negativne faktore zatvorskih čuvara kada sam sa njima komunicirala. Razgovarala sam sa njima iz perspektive porodice i čovečanstva. Nakon šest nedelja razgovora sa njima, konačno sam videla svog oca u zatvoru. Njegovo stanje se postepeno poboljšavalo, a sluh mu se vratio u normalu nakon što je nekoliko meseci bio gluv.
U procesu eliminisanja ove smetnje imala sam nekoliko testova. Pregovarala sam sa ljudima u odeljenju zatvorske administracije, a oni su me pitali da li i ja praktikujem Falun Dafu. Nisam direktno odgovorila, ali sam im rekla da zbog pobožnosti moja odgovornost je da se brinem o svom ocu. Moj otac je dobar čovek i komšije su to znale. Možda su hteli da me zamole da pomognem u „transformaciji“ mog oca. Nastavila sam da šaljem ispravne misli, a onda je šef odeljenja osetio da ne može više da priča, pa je otišao.
Kasnije su mi otežali stvari, morala sam popunjavati papirologiju za posetu ocu, zatvorski čuvari su me zamolili da odem u lokalnu policijsku stanicu da dobijem „potvrdu da ne praktikujem Falun Dafu“, inače mi ne bi bilo dozvoljeno da ga vidim. Pitala sam ih: „Da li postoji zakonski osnov za ovaj zahtev? Koji zakon to predviđa?“ Ostali su bez reči.
Kada sam se vratila drugi put, zatvorsko osoblje to nije ni pomenulo, a ja sam znala da je ovo ispit mog srca. Nisam se plašila, jer sam čvrsto verovala u Učitelja i Fa.
I takođe sam otkrila da pokušavam da se oslonim na druge. Pošto je moj brat obična osoba, pitala sam se da li bi trebalo da mu dozvolim da preuzme i rešava problem? Ali onda sam shvatila da je to pogrešno i da praktikanti treba da igraju vodeću ulogu. Takođe sam se žalila i bila nestrpljiva prema svom bratu. Smatrala sam da se brinem oko očeve situacije, a on uvek okleva da pomogne.
Kao kultivator, moje razmišljanje na ovaj način je definitivno bilo pogrešno i moram biti ljubazna prema svima, a još više prema svom bratu. Nije me dirnulo ono što je rekao i strpljivo sam razgovarala sa njim kako da rešim problem. Kada sam se smirila, poslala sam ispravne misli da bih očistila negativne faktore koji su stajali iza njega. Kao rezultat toga, stvari su iznenada krenule na bolje. Rečeno nam je da možemo da posetimo oca. Moj brat se takođe promenio od negativnog stava na početku do pozitivnog i bio je u stanju da sarađuje sa mnom i da se brine o očevoj situaciji. Iz ovoga se može videti da se obični ljudi menjaju kada mi to činimo.
Shvatila sam da obični ljudi izbegavaju teškoće i da kao kultivatori treba da uzmemo ispravne misli kao standard. Bez obzira na teškoće ili prepreke sa kojima se suočavamo, treba da budemo čvrsti u svojim ispravnim mislima i da to činimo, umesto da slepo težimo rezultatu. Na ovaj način ćemo videti „senku vrba, cvast cveća i mesto da se glava položi!“
Svako iskustvo je proces oslobađanja od ljudskih misli i vezanosti. Kroz ovaj incident, osetila sam moć dobrote i ispravnih misli o kojima je Učitelj govorio. Zbog ovog proboja s posetama mom ocu u zatvoru, to je bilo od velike pomoći i drugim praktikantima koji su bili nezakonito pritvoreni. Jedna lokalna praktikantkinja nije videla svoju porodicu dve godine. Ubrzo nakon što smo posetili mog oca, porodice nekoliko kolega praktikanata koji su bili nezakonito pritvoreni u ženskom zatvoru su obaveštene, a zatvor je dozvolio njihovim porodicama da ih posete. Progon praktikantkinja u ženskim zatvorima je uvek bio veoma opak, moguće je da je ovaj prodor eliminisao zle faktore u zatvorima. Osećam da samo treba da verujemo u Učitelja i Fa, i da je Učitelj sve aranžirao. Samo treba da se kultivišemo i radimo ono što moramo.
Napredak učešćem u lokalnoj grupi za učenje Fa
Od 2024. godine učestvujem u grupnom učenju sa lokalnim praktikantima. U prošlosti nisam želela da otkrivam svoje vezanosti, pa nisam govorila o svom razumevanju Fa — razgovarala sam samo individulano sa praktikantima. Dakle, moja kultivacija se veoma sporo poboljšavala.
Tek kada sam pala vozeći bicikl, shvatila sam. Rekla sam drugima šta se dogodilo kada smo se videli da čitamo Fa i razgovaramo o tome. Shvatila sam da je to ono što je deljenje iskustava! Ranije sam se uvek držala svojih shvatanja i zatvarala se u sebe.
Predložila sam praktikantima da zajedno čitamo Fa kada imaju vremena, kako bismo mogli brže da napredujemo. Formirali smo dve grupe za čitanje ujutru i uveče. Ujutru sam čitala sa jednom starijom praktikantkinjom koja je imala unuče. Istrajavali smo svaki dan. Starija praktikantkinja je rekla da joj je ovo pomoglo da se brzo poboljša u kultivaciji. Postala je energična, a njeno razmišljanje se promenilo - njene ispravne misli su postajale sve jače.
U večernjoj grupi su tri mlada praktikanta. U početku su odugovlačili sa izradom domaćeg zadatka i nisu mogli da ga završe do 23 časa, ali sada mogu da ga završe oko 21 čas, a zatim zajedno čitaju Fa oko sat vremena. Takođe, svaki put kada završe sa čitanjem Fa, uče napamet pesmu iz Hong Yin-a.
Jedna praktikantkinja je rekla da je osetila da smo se vratili u okruženje grupnog učenja Fa iz 1999. godine, što je veoma dobro! Oduvek je imala takvu želju, ali nije očekivala da će se ostvariti. Osmehnula sam se i rekla: „Čekam te deset godina.“ U stvari, nije samo deset godina, već desetine miliona godina imati predodredjenu priliku da budemo zajedno i da se zajedno usavršavamo, ako to sada ne cenimo, biće šteta, nezamisliva.
Još uvek imam mnogo nedostataka u svojoj kultivaciji i mnogo vezanosti. Učiću Fa, usavršavaću se, spasavaću više ljudi, hodaću poslednjim putem kultivacije i živeti po Učiteljevoj saosećajnosti!
Ako sam rekla nešto pogrešno, molim vas da mi to ukažete.
