Praktikujem Dafu mnogo godina, dosledno radeći tri stvari kako Učitelj uči, ali tek nedavno sam shvatila da posle više od 10 godina još uvek nisam istinski razumela šta znači prava kultivacija. Danas bih želela da podelim svoju priču sa kolegama praktikantima.
Traženje fundamentalne vezanosti
Nisam započela kultivaciju zbog bolesti ili nekog velikog preokreta u životu - jednostavno sam želela da budem dobra osoba, uvek nežna, ljubazna i smirena. Osećala sam se izuzetno srećnom što sam se susrela sa Dafom; to je bio zaista blagoslov za moj život. Marljivo sam radila tri stvari i učestvovala u nekoliko ključnih projekata. U vreme kada sam započela kultivaciju, već sam imala stabilnu karijeru, menadžersku poziciju, visoku platu i dobro radno okruženje. Nekoliko godina kasnije, napustila sam svoj običan posao da bih radila puno radno vreme na Dafa projektima. Nisam težila moćnoj vrlini, samo sam osećala da je vreme da otpustim slavu i dobitak kako bih ispunila svoju misiju.
Međutim, posle godina stabilne kultivacije, primetila sam da je moje početno stanje izbledelo. Postajala bih pospana dok učim Fa ili radim vežbe, i retko bih se prosvetila u nešto novo tokom učenja Fa. Nakon što sam se udala, počele su nevolje. Veoma sam se plašila svoje svekrve. Živela sam u tolikom strahu tokom tog perioda da sam se skoro slomila, ne shvatajući zašto sam toliko prestravljena. Samo njeno prisustvo bi me činilo nervoznom, nespretnom i obavijenom osećajem nevidljivog straha i napetosti.
Više puta sam gledala unutar sebe i nalazila vezanosti za strah, slavu i sujetu, ali ipak nisam mogla da prođem ovaj test. Iako sam svakodnevno radila tri stvari, moje stanje kultivacije delovalo je mutno i šuplje.
Učitelj me je, sa bezgraničnom milošću, probudio kroz članak kolege praktikanta o fundamentalnoj vezanosti. Pročitala sam članak „Ka ispunjenju“ mnogo puta pre nego što me je došlo u glavu – posle svih ovih godina, ja se nisam istinski kultivisala, niti ispunjavala standard za pravog Dafa učenika.
Počela sam duboko da razmišljam o svom putu kultivacije i počela sam da tražim svoju fundamentalnu vezanost. To zaista nije bilo lako. Ponekad sam neprestano gledala unutar sebe, ali nisam mogla jasno da vidim i osećala sam se zaglavljeno. U tišini sam molila Učitelja da prosvetli ovu nedostojnu učenicu koja je ostala izgubljena u opseni. Počela sam sa najvećim testom koji godinama nisam uspevala da prevaziđem: moj odnos sa svekrvom. Samo sam trpela sa ozlojeđenošću, nikada se istinski ne suočavajući sa svojim strahom.
U početku sam videla da imam srce sujete i želju da me drugi poštuju i vole. Od detinjstva sam uvek bila poslušno dete, uspešna u svemu, voljena od strane porodice i nastavnika. Nakon što sam počela da radim, bila sam uspešna, cenjena od strane nadređenih i radila sam u profesionalnom okruženju sa ljubaznim kolegama. Sa nežnom ličnošću poput moje, bilo je lako sarađivati sa mnom na projektima. Niko u mom životu me nikada nije učinio da se osećam potcenjeno, bezvredno, ili predmetom neočekivane kritike, lažnih optužbi ili klevete.
Iako sam se plašila svoje svekrve, duboko u sebi nedostajalo mi je poštovanja prema njoj, jer su njena ličnost i ponašanje bili potpuno suprotni mojim predstavama o tome kakva bi „dobra osoba“ trebalo da bude. Tada sam prepoznala svoju fundamentalnu vezanost.
U kultivaciju sam ušla sa ovim mentalitetom „pridržavanja sopstvenih shvatanja o ispravnom ponašanju“. Želela sam da budem dobra osoba i da se kroz kultivaciju poboljšam. Međutim, posle svih ovih godina učenja Fa, moje shvatanje se nije istinski transformisalo. Nisam merila sebe prema standardu Dafe, niti se istinski kultivisala uklanjanjem ljudskih vezanosti. Umesto toga, nastavila sam da se držim svojih početnih predstava i standarda o tome šta znači biti dobra osoba.
Taj „standard dobre osobe“ bio je moja sopstvena moralna filozofija, poput lepog kaputa koji sam nosila. Postupanje u skladu s tim davalo mi je osećaj da živim ispravno i pristojno u društvu, a zauzvrat sam dobijala poštovanje i naklonost drugih. Povrh toga, postojala je bezgranična radost u osećaju da sam srećno biće koje se susrelo sa Dafom i koje se kultiviše da bi se vratilo. Osećala sam se sigurno i zaštićeno.
Ali zar sve to nisu i dalje bili oblici težnje, težnje za „koristima u kultivaciji“, umesto da se svesrdno trudim da identifikujem i transformišem loše elemente u dubinama mog bića? Nisam direktno ciljala na ljudsko srce, niti eliminisala svaku vezanost jednu po jednu. Nisam transformisala svoju sebičnu, egocentričnu prirodu u novi oblik života koji je nesebičan, altruističan i bez ega, u skladu sa standardom Dafe.
Učitelj nas je učio:
“Neki ljudi su na početku došli učiti naš Dafa da bi liječili svoje bolesti. Mi se ne protivimo tome, jer im treba tranzicijski period da razumiju Dafa. Kasnije su shvatili: "Dafa nije samo za liječenje, ali ako je moje tijelo bolesno, kao kultivator, ne mogu se kultivirati i razviti gong." Što onda činiti? Oni su znali: "Hm, onda neću razmišljati o tome. Neću pitati Učitelja da me izliječi i neću razmišljati o svom zdravstvenom problemu. Ali znam da dokle se god kultiviram Učitelj će me zasigurno izliječiti." Dio njihovog uma još uvijek misli [na zdravstvene probleme]. Jesu li se oni temeljno promijenili? Nisu. Ono što se vidi na površini kao dobro u stvari je lažno. Ako se osoba ne može iz temelja promijeniti, onda ne može zadovoljiti standard. Životi visokih-razina, kao i Prosvijetljena bića, vide sve vrlo jasno, ništa im se ne može sakriti. Ova osoba ne zadovoljava standard, nije se iz temelja promijenila, i još uvijek se drži za tu vezanost, samo što je sada sakrivena. Ipak biće zaduženo za njenu kultivaciju to vidi vrlo jasno. Onda koga on vara? On vara samog sebe. ("Predavanje na Fa konferenciji u Singapuru")
Zar nisam bila slična nekome ko se drži svoje bolesti? Spolja sam se odrekla slave i bogatstva, ali iznutra sam težila miru, sigurnosti i zaštiti u kultivaciji. Držala sam se slave pred svekrvom, lične dobiti u podnošenju stresnog života s njom, i osećanja u čežnji za poštovanjem i ljubavlju. I dalje vezana za slavu, dobitak i osećanja, kako je moja trpeljivost mogla biti prava kultivacija?
Sada, na površnom nivou, konačno razumem ovaj Fa. Ta površna trpeljivost bila je arogancija, misleći da sam bolja ili ispravnija od drugih, i zato sam osećala da sam oštećena.
Ali Učitelj nas je učio:
“On je u pravu. Ja sam u krivu.” ("Ko je u pravu, ko je u krivu", Hong Yin III)
Da li zaista verujem u ono što je Učitelj rekao? Da su ljudi ovde životi koji su zaslužili uništenje i kojima je data poslednja šansa da eliminišu karmu kroz teškoće? A ja se i dalje osećam oštećeno i želim poštovanje i udobnost?
Da nije bilo moje svekrve, koja je udarila u samu moju suštinu, da li bih se probudila iz svog površnog, iskrivljenog stanja kultivacije? Ona je zaista veliki dobrotvor u mom životu. Patila sam zato što nisam razumela kultivaciju šinšinga i držala sam se za koristi.
Iako sam učila Fa napamet, shvatala sam ga samo u teoriji. Kada su dolazile nevolje, ulazila sam u stanje u kojem nisam želela da se kultivišem i opirala sam se teškoćama.
Učitelj je rekao:
“Ljudi su u prošlosti imali puno de i dobar šinšing kao početnu osnovu – uz malo muka mogli su da povećaju svoj gong. Danas ljudi nisu takvi. Ako se moraju mučiti, oni ne žele da se kultivišu. Pri tom im je sve teže da shvate stvari, pa je postalo teže kultivisati se.” (Predavanje 4, Džuan Falun)
U početku sam mislila da se „ne žele da se kultivišu“ odnosi na obične ljude. Ali sada vidim da se to odnosilo i na mene. Tokom teškoća, nisam ciljala na svoje ljudsko srce. Ostajala sam vezana za površnu iluziju o tome ko je u pravu a ko greši, i igrala sam ulogu žrtve. Čeznula sam za mirnim okruženjem, što je potpuno suprotno onome čemu nas je Učitelj učio.
Da sam zaista sledila Učiteljeva učenja – cenila šinšing, olako shvatala vezanosti i ljudska osećanja, i tretirala uzdizanje šinšinga kao svoj krajnji cilj – da li bih i dalje patila mentalno? Kada se osećam uznemireno, zar to nije zato što i dalje cenim poštovanje, ljubav i druge stvari koje bi kultivator trebalo da otpusti i olako shvati? Zar patnja zbog nepostizanja ovih stvari nije znak da se ne želim istinski kultivisati?
Ljudske predstave i iskorišćavanje Dafe
U procesu traženja svoje fundamentalne vezanosti, otkrila sam duboko ukorenjenu predstavu koja me je navela da verujem da se kultivišem i potvrđujem Fa, dok sam se u stvarnosti držala za ljudske predstave i potvrđivala sebe.
Od detinjstva sam formirala sopstveni standard o tome šta znači biti dobra osoba: neko ko ceni vrlinu više od bogatstva, ko je ljubazan, saosećajan, ne nanosi štetu drugima, ko je nežan, skroman, pošten, ispravan, jasan u ljubavi i mržnji, ne laska i ne manipuliše radi dobiti, i ko pomaže drugima u nevolji. Verovala sam da dobra osoba treba da bude obrazovana i od koristi drugima. Živela sam svoj život na taj način i na tome gradila svoju ličnost. To mi je davalo osećaj da sam dobra osoba, a i drugi oko mene su me zbog toga priznavali i cenili.
Kada sam se susrela sa Dafom, osetila sam da se savršeno poklapa sa onim čemu sam uvek težila. Okruženje među kolegama praktikantima bilo je ljubazno i harmonično. Koliko sam bila srećna što sam naišla na čistu zemlju usred moralno propadajućeg sveta. Posle više od 10 godina kultivacije, mislila sam da sledim Učiteljeva učenja. Ali uistinu, nisam se istinski kultivisala u pogledu šinšinga prema Učiteljevim zahtevima. Umesto toga, nastavila sam da se ponašam na osnovu sopstvenih standarda za „dobre osobe“.
Marljivo sam radila tri stvari, ali to je bilo kao praćenje norme ponašanja oblikovane mojim predstavama. Aspekti poput otpuštanja novca ili lične dobiti, ili želje da se borim za stvari, nisu mi bili preteški jer su spadali u „sigurnu zonu“ i bili u skladu sa mojim ranije usvojenim vrednostima. Istovremeno, mnoge druge vezanosti, poput sujete, ljubomore, slave, pokazivanja i traženja udobnosti, i dalje su postojale. Jednostavno ih nisam ispoljavala spolja, skrivajući se iza trpeljivosti nežne ličnosti.
U suštini, nisam zaista odlučila da otpustim te vezanosti jer se nisu direktno sukobljavale sa mojom predstavom „dobre osobe“, ili zato što su rizikovale da naruše sliku koju sam izgradila u očima drugih. Nosila sam odoru kultivatora, ali duboko u sebi nisam istinski gledala na kultivaciju šinšinga i eliminaciju vezanosti i želja kao na cilj „vraćanja svom izvornom, istinskom ja“. I dalje sam čeznula za lakim i udobnim životom ovde.
Ova slika dobre osobe u mojoj kultivaciji nije se razlikovala od onoga što je Učitelj opisao kao lažnog Budu ili Bodisatvu. Sve dok i dalje žudim za priznanjem, onda je sve što radim u kultivaciji – čak i pomaganje drugima – uslovno, a ne nesebično ili bez ega. I dalje je ukorenjeno u traženju koristi za sebe. Umesto da razmišljam o svakoj situaciji i misli da vidim koja vezanost je ostala, gledala sam unutra samo kada bih naišla na nevolju, kada bih osetila nelagodnost, ili kada su lični interesi bili u pitanju.
Nisam aktivno eliminisala vezanosti kao što su sujeta, ozlojeđenost, ljubomora, gledanje na druge s visine, takmičarski duh i želja za pokazivanjem. Jednostavno sam ih potiskivala, sputana svojom predstavom „dobre osobe“ i nežnom ličnošću, da bih zaštitila sliku koju sam izgradila, svoj „ugled vrle i velikodušne osobe“, koji me je predstavljao u društvu. Nekada sam mislila da je ta slika zaista ja. Čak sam bila i ponosna na nju. Tek sada shvatam da je to bila samo slika, oblik lične dobiti koji sam očajnički štitila kako bih mogla dobro da živim u ovom svetu, da osećam da sam dobra, vredna, priznata, uspešna i poštovana.
I ta predstava o „dobrom življenju“ postala je cilj koji je vodio ceo moj život. U školi je to značilo pohađanje najboljih odeljenja, postizanje visokih ocena, pohvale od strane nastavnika. U karijeri je to značilo rad u velikim kompanijama, držanje menadžerskih pozicija i pripadnost eliti kojoj rukovodstvo veruje. Ovaj sistem predstava nastavio je da me vodi u kultivaciji. Marljivo sam radila tri stvari i sa entuzijazmom učestvovala u projektima da bih se osećala kao da dobro radim, da bi me kolege praktikanti priznali i da bi me Učitelj priznao.
Učitelj nas uči da transformišemo loše, sebične elemente u nama u nova, nesebična bića bez ega. Ali nisam razumela šta znači istinski kultivisati šinšing i transformisati se iz korena. Umesto toga, bavila sam se površnom kultivacijom, koristeći principe Fa da ukrasim sjajnu lažnu sliku, dok sam unutra i dalje gajila prljave, sebične misli. Zar nisam iskorišćavala Dafu, obmanjivala Učitelja i obmanjivala sebe?
Predstave o „biti dobra osoba“ i „dobro živeti u ovom svetu“ vodile su moj život, čak i dugo nakon susreta sa Dafom. One su kontrolisale moje biće i sprečavale me da istinski dobijem Fa, dajući mi iluziju da mi dobro ide u društvu, dok sam ostajala izgubljena u ovom svetu. Ipak, Učitelj nas je više puta učio:
“Osoba treba da se vrati svom izvornom, istinskom biću; to je svrha života.” (Predavanje 1, Džuan Falun)
Nekada sam mislila da se svesrdno kultivišem i verovala sam da je kultivacija najvažnija stvar u ovom životu. Ali u stvarnosti, nisam razumela šta je kultivacija zaista. Zato nikada nisam iskusila sreću istinske kultivacije, onu vrstu koja teškoće uzima kao radost. Radost probuđenog života potpuno je drugačija od sreće koju sam osetila kada sam se prvi put susrela sa Dafom – sebična vrsta sreće koja se nije oslanjala ni na koga i ni na šta, lakoća zbog osećaja sreće i zaštićenosti. Ali i dalje je bila ukorenjena u ličnom interesu.
Iz mog trenutnog površnog prosvetljenja, sada razumem fundamentalnu transformaciju: Istinska kultivacija znači verovati da nismo ovde da bismo dobro živeli. Mi smo bića koja su pala u ovaj domen jer više nismo bili dostojni viših domena – bića koja je trebalo uništiti. Ovaj život je šansa da se eliminiše karma i iskupe gresi kroz muke. To znači neprestano uklanjati vezanosti i želje da bismo uzdigli svoje biće, ne težeći nikakvoj ličnoj koristi, čak ni koristima unutar same kultivacije.
To znači svesrdno kultivisati šinšing, transformišući se iz samih dubina naše sebične suštine u novi oblik života koji je nesebičan, altruističan i bez ega, u skladu sa Dafom. Samo tada se možemo istinski vratiti svom izvornom, istinskom ja. Iako se još uvek borim na putu otpuštanja ove fundamentalne vezanosti za sebičnost i ego, zaista se osećam neverovatno srećnom i radosnom što u ovom poslednjem času i dalje mogu da shvatim:
“Ko ujutro čuje Tao, uveče slobodo može da umre.” ("Stopiti se sa Fa", Bitno za dalje napredovanje)
Sa najdubljom zahvalnošću, zahvaljujem Učitelju na njegovoj bezgraničnoj milosti i spasenju.
