(Minghui.org) Glavni deo progona Falun Gonga od strane Komunističke partije Kine (KPK) je „transformacija“. Dok praktikanti Falun Gonga nastoje da postanu bolji ljudi sledeći principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti, KPK promoviše klasnu borbu, mržnju i brutalnost. Pored toga što primoravaju praktikante da se odreknu svoje vere, često kroz mučenje, policajci teraju praktikante kojima su isprali mozak da tuku i psuju druge praktikante kako bi i njih „transformisali“.
Fabrikovanje laži
Da bi podstakla mržnju i prikupila podršku javnosti za svoju kampanju protiv Falun Gonga, KPK je u januaru 2001. godine na Trgu Tjenanmen inscenirala samospaljivanje, gde su se ljudi koji su se predstavljali kao praktikanti Falun Gonga zapalili. Iako učenja Falun Gonga izričito zabranjuju ubijanje i samoubistvo, mnogi ljudi su slepo prihvatili ovu laž kao činjenicu. KPK je poznata po cenzurisanju negativnih vesti, i obično bi zvaničnici prikrili takav događaj najbolje što mogu. Međutim, u slučaju prevare sa samospaljivanjem, vlasti su širile vesti u zemlji i u inostranstvu sa neviđenom brzinom i dometom. KPK je snimak neprestano puštala na TV-u i preplavila zemlju propagandom putem vesti, obrazovanja, književnosti i zabavnih kanala.
Zloupotreba pravnog sistema
Kineski ustav građanima garantuje slobodu veroispovesti, te kao takva KPK nema pravni osnov na osnovu kog bi hapsila i zatvarala praktikante Falun Gonga.
Tek nakon što su praktikanti počeli da budu hapšeni u julu 1999. godine, KPK je počela da koristi izgovore poput člana 300 Krivičnog zakona („korišćenje sektaške organizacije za podrivanje sprovođenja zakona“), sudskih tumačenja Vrhovnog narodnog suda i Vrhovnog narodnog tužilaštva, i „odluke Nacionalnog narodnog kongresa o kažnjavanju jeretičkih religija“. Ovo krši princip nullum crimen sine lege (latinski za „nema zločina bez zakona“). Nijedan od ovih zakona se eksplicitno ne bavi Falun Gongom, i nije bilo objašnjenja na koji način praktikanti Falun Gonga „podrivaju sprovođenje zakona“ kako je opisano u članu 300.
Štaviše, zakonodavna vlast pripada Nacionalnom narodnom kongresu. Stoga su Vrhovni narodni sud i Vrhovno narodno tužilaštvo prekoračili svoju nadležnost suzbijajući Falun Gong sudskim tumačenjima.
Surova brutalnost
Kako bi primorala praktikante Falun Gonga da se odreknu svoje vere, KPK je primenila preko stotinu metoda mučenja iz prošlosti i sadašnjosti. Kada primamljivanje i manipulacija ne uspeju da nateraju praktikanta da popusti, vlasti koriste fizičko i psihičko mučenje. Metode mučenja se često kombinuju kako bi bile još nepodnošljivije i smrtonosnije.
U jednom primeru, agenti Službe 610 u gradu Linji u provinciji Šandung unajmili su profesionalne siledžije da tuku praktikante u leto 2000. godine. Praktikantkinja Džang Sućing, njen suprug Džang Ružong, Gao Jiming i Džang Jupei držani su u podrumu i garaži Fabrike hrane okruga Lanšan.
Noseći tamne naočare za sunce i obučeni u crne prsluke, unajmljeni muškarci su uveče ulazili jedan po jedan u podrum, sa električnim palicama, toljagama i baterijskim lampama. Nakon što bi ugasili sva svetla, uperili bi baterijske lampe praktikantima u oči. Ako bi žrtva zatvorila oči zbog zaslepljujuće svetlosti, siledžije bi je tukle. Takođe su palili ruke praktikanata upaljačima, a plikovi koji su nastali na rukama Džang Sućing zarastali su danima.
Pored toga, muškarci su primoravali praktikante da gaze portret Učitelja Lija, osnivača Falun Dafe. Kada su praktikanti odbili, tukli su ih i šutirali, ili ih šokirali električnim palicama. „KPK nam je platila da se obračunamo sa vama“, rekao je jedan siledžija. Ovi muškarci su navodno plaćeni 500 juana za svakog praktikanta kog su „transformisali“.
Iste godine, Služba 610 u gradu Linji takođe je unajmila oko 30 muškaraca da muče praktikante u Centru za stare Lanšan i Komisiji za planiranje porodice Lanšan. Pored toga što su primoravali praktikante da pužu po zemlji i laju kao psi i druge životinje, podvrgavali su ih fizičkim mukama u vidu „vojne obuke“, uskraćivali im san i terali ih da stoje sa obe ruke ispružene napred dok na glavi nose lavor sa vodom; ako bi se prolila i kap vode, praktikant bi bio pretučen.
Siledžije su takođe palile ruke praktikanata, probadale ih ekserima i bičevale ih kaiševima dok su bili vezani lisicama za cevi za radijatore. Istovremeno, mučitelji su primoravali članove porodica ovih praktikanata da pokrivaju njihove životne troškove.
Nakon što je Peng Čengsu pretučen i izgubio svest, odveden je u bolnicu na lečenje, nakon čega su usledili pritvor i mučenje. Džao Fumin, još jedna praktikantkinja pritvorena tokom ove kampanje, takođe je više puta gubila svest.
U jednom posebno izopačenom mučenju, siledžije su koristile otrovnu zmiju da ujeda praktikante. Kada se Peng opirao, zmiji su se polomili zubi, ali su na njegovom vratu ostali duboki tragovi. Škorpije su stavljane na ruke praktikanata da ih ujedaju, a neki su bili primorani da sede na podu punom škorpija. Siledžije su koristile ove metode da bi ispunile kvote za „transformaciju“.
Sistematski proces „transformacije“
U poslednjih 26 godina, proces „transformacije“ je postao sistematičniji i temeljniji. Umesto da ga sprovode lokalne ustanove, sada se sprovodi u zatvorima. Takođe je eskalirao od administrativnih mera do sudskih procedura i prešao sa sesija kritike na radnim mestima na „crne zatvore“ koje vodi Služba 610.
„Transformacija“ se takođe sprovodi u centrima za ispiranje mozga. Seanse ispiranja mozga mogu održavati radna mesta, lokalna vlast ili Služba 610. Mogu ih sponzorisati psihijatrijske bolnice, radni logori ili zatvori. Neki centri za ispiranje mozga povezani sa podzemnim vojnim objektima nisu poznati spoljnom svetu.
Ali bez obzira na format, proces „transformacije“ uključuje nadzor i praćenje, lociranje, analizu podataka, hapšenje, pretresanje domova, izricanje presuda, ispiranje mozga, zastrašivanje od strane čuvara, obmane od strane kolaboracionista, nadzor od strane zatvorenika (kada su u pritvoru), prisiljavanje na potpisivanje dokumenata u kojima se navodi da se više neće praktikovati Falun Gong, ponovljeno uznemiravanje kod kuće, pa čak i smrt usled mučenja ili prisilne žetve organa. Svaki aspekt takve „transformacije“ je nezakonit i predstavlja gnusni zločin na svakom nivou vlasti.
Jedan primer je Ćijen Fađun, iz grada Džuanggang u gradu Linji. Zbog toga što je praktikovao Falun Gong, više puta je pritvaran i mučen, uključujući tri pritvora u radnom logoru (2003, 2004. i 2011). Počinioci su bili lokalni policajci (Su Hengnijen, Han Đinčeng, Ma Zungtao), čuvari radnog logora (Dženg Vansin, Li Gungming, Jue Lindžen, Jang Peng) i kolaboracionisti (Vang Junbo, Su Fajue, Jen Huajung).
Mučitelji su pritiskali Ćijena uza zid, udarali ga rukama po vratu, uskraćivali mu san, tukli ga gumenim palicama i primenjivali električne šokove na njegove osetljive delove tela. Pored toga, Ćijen je bio vezan lisicama, a noge su mu bile u okovima. Bio mu je uskraćen pristup toaletu, dugo je visio, bio je primoran da dugo sedi nepomično na „maloj stolici“, vezan za „krevet smrti“, boden iglama, ostavljan napolju na ledenom zimskom vremenu, držan u samici i prisilno hranjen hranom i nepoznatim lekovima. Na kraju, ubrizgana mu je nepoznata supstanca u radnom logoru pre nego što je pušten. Ćijen je umro ubrzo nakon što se vratio kući.
Zlokoban način razmišljanja
Kriminalci znaju da je njihovo ponašanje pogrešno, ali se pravdaju. Ovo je uobičajen pristup zvaničnika KPK i osoblja centara za ispiranje mozga koji progone praktikante Falun Gonga. Njihovi izgovori često uključuju: „ovo naređenje je došlo od viših zvaničnika“, „ovo je moj posao“ ili „ovo mi može pomoći u napredovanju“.
Ispranog mozga komunističkom ideologijom koja je ispunjena mržnjom i lažima, počinioci se često povinuju politikama za koje znaju da su moralno pogrešne. Zbog političkog pritiska, pretpostavljaju da neće biti pozvani na odgovornost i da će krivica pasti na KPK. Takav iskrivljen način razmišljanja doveo je do masovnog, bezobzirnog progona.
Zlobne izjave
Reči mogu otkriti moral i karakter osobe. Kada je bivši lider KPK Đijang Cemin naredio progon Falun Gonga, izdao je naređenje da se „ubijanje [praktikanata] računa kao samoubistvo“ i da se „direktno šalju [tela] na kremaciju bez provere identiteta“. Zvaničnici KPK nastavljaju da slede ova naređenja, a osoblje u centrima za ispiranje mozga preti, ismeva i povređuje praktikante rečima, uz fizičko mučenje.
Džang Šibin, šef Službe 610 iz Mo Banera u Unutrašnjoj Mongoliji, uhapsio je praktikanta Jang Jusina i njegovu suprugu Džen Haijen 29. maja 2007. Nekoliko dana kasnije, Jang je odveden na mesto gde je bio podvrgnut mentalnom i fizičkom mučenju kako bi ga primorali da se odrekne svoje vere. Kada je Jang odbio, Džang je pokazao na njega i žestoko rekao: „Kremiraću te ako se ne ‘transformišeš’.“
Nakon što je vratio Janga u Pritvorski centar Mo Baner, Džang je naložio čuvarima i zatvorenicima da ga muče. Jang je umro od posledica mučenja.
Teške posledice
„Reforma misli“ je ključna komponenta političkih kampanja KPK. Većina ovih kampanja cilja na tradicionalne vrednosti i zamenjuje ih komunističkom ideologijom klasne borbe, mržnje, brutalnosti i laži.
U progonu Falun Gonga, KPK ne samo da fizički muči praktikante već ih i mentalno zlostavlja kako bi ih primorala da se odreknu svoje vere u principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Drugim rečima, KPK ih transformiše iz dobrih u loše ljude. To je protiv opšteg dobra i protiv čovečnosti, i krši i kineski Ustav, kao i više zakona u Kini, uključujući Krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku i Upravni zakon. Ukoliko se progon ne zaustavi, ova tekuća tragedija će izazvati još katastrofalnije gubitke za Kinu i svet.
