Imala sam tu sreću i čast da učestvujem u svakoj turneji Shen Yuna u Francuskoj od samog početka.
Uvek sam bila ubeđena da su projekti u koje smo uključeni, u skladu sa našom misijom, zaista živi i da je svaki projekat pravo živo biće. Nikada se ne osećam usamljeno, jer komuniciram i povezana sam, često bez reči, sa božanstvima, i osećam prisustvo našeg Učitelja.
Tokom ovogodišnje turneje, imali smo 88 predstava u 12 gradova. Pojavili su se mnogi izazovi, koje sam ponekad savladala, a ponekad nisam uspela da savladam. Bilo je radosti, ali u svakom trenutku sam osećala beskrajnu zahvalnost Učitelju, ispravnim božanstvima i umetnicima Shen Yuna.
Učitelj i božanstva su spasili desetine hiljada bića zahvaljujući Shen Yunu, a mi smo mogli da učestvujemo.
Da bih predstavila koherentno i korisno iskustvo, fokusiraću se na jednu ili dve teme.
Prevazilaženje smetnji Komunističke partije Kine
Počeću sa smetnjama Komunističke partije Kine (KPK) tokom turneje, a u vezi sa napretkom u mojoj kultivaciji.
Svakodnevna rutina turneje je već sama po sebi veoma zahtevna i stresna, jer uvek ima mnogo stvari koje treba planirati i predvideti, i uvek ima stvari koje treba uraditi na terenu. Psihološki napadi i pretnje KPK bili su kao bombe koje smo izbegavali u svakom gradu. To je zaista bilo monumentalno, jer smo ponekad bili blizu prave katastrofe.
Sve predstave su mogle da se održe, a Shen Yun je na divan način ispunio svoju misiju spasavanja živih bića. U tom procesu, mogla sam da posvedočim veličanstvenosti intervencije božanstava i Učitelja, a takođe sam mogla da se uzdignem i ispravim.
U svim pozorištima gde je Shen Yun nastupao ove godine, dobijali smo pretnje i smetnje od komunističkog režima. Kao odgovor, Falun Dafa Asocijacija je preuzela inicijativu da objašnjava istinu svim našim kontaktima u pozorištima.
U jednom gradu smo, samo nekoliko dana pre prve predstave, dobili pretnje bombom na interne produkcijske imejl adrese, ne direktno upućene pozorištu. Odlučili smo da prećutimo pretnju jer smo želeli da izbegnemo paniku među našim kontaktima u tom pozorištu. Zamolili smo sve da se fokusiraju na slanje ispravnih misli. Podnela sam prijavu zbog terorističkih pretnji od strane kineskog režima. Zatim me je pozvala DST (Uprava za teritorijalnu bezbednost). Ovo odeljenje je odgovorno za kontrašpijunažu, kontraterorizam, suzbijanje stranih pretnji i smetnji, i očuvanje francuske bezbednosti.
Agenti DST-a su me primili hladno. Bila sam prilično iznenađena, jer sam ja bila ta koja je podnela prijavu, a njihova početna pitanja su bila uvredljiva. Pitali su me o mojoj vezi sa praktikantima Falun Dafe: Koja je moja uloga u Falun Dafi, zašto i kako, i tako dalje.
Osećala sam se kao da sam ja krivac u njihovim očima, pa sam ih ozbiljno upitala: „Ali koji je vaš broj u Gestapou? Šalite li se vi ili šta? Ja sam ta koja podnosi prijavu, i sada bih želela da znam šta ste otkrili nakon moje prijave, i šta ćete uraditi da nas zaštitite od zloupotreba i pretnji režima KPK na francuskom tlu protiv Asocijacije koja organizuje predstave u Francuskoj?“
Ton i stav dvojice agenata su se promenili, i počeli su da zauzimaju „moju stranu“. Videla sam da su svesni svega, uključujući i prisilnu žetvu organa od strane KPK i sve detalje o metodama napada KPK. Čak su mi pričali i o metodama sa kojima nisam bila upoznata. Dok su oni govorili, ja sam mislila: „Dobro, oni opet igraju neku ulogu, i ne mogu da vidim njihovo pravo lice.“ Onda sam pomislila: „Zašto sam ja uopšte ovde? Oni su ljudska bića koja treba spasiti.“
Počela sam da im objašnjavam srcem: „Vi poznajete kineski režim. Svi znamo da oni ne cene živote svog naroda niti bilo koga drugog. Ovaj deo istorije u kojem živimo možda nije stvoren da bismo mi zaustavili režim, već jednostavno da bismo se pozicionirali između dobra i zla. Jer izvan naših društvenih maski i naših funkcija koje su nas danas dovele ovde, u svima nama postoji nešto dublje, što nas poziva da donesemo ključni izbor u svojoj duši i savesti, bez obzira na naš današnji posao.“
„Zapravo, jednačina je vrlo jednostavna: na jednoj strani imate teroriste iz režima koji progone ljude zbog njihovih uverenja, a na drugoj strani ljude koji slede ta uverenja: Istinitost, Blagost i Trpeljivost. Zvuči nerealno, zar ne? Ali nema ničeg drugog; zato postavite sebi pitanje duboko u sebi, na najintimniji način, i odgovorite u sebi: šta je ispravno? Možda sve ovo postoji samo da bismo mogli ponovo otkriti svoju savest i svoje poreklo, i da kada se svi probude, ovo zlo više neće imati razloga da postoji?“
Dok sam govorila, videla sam da čovek ima suze u očima, a mlada žena je takođe bila dirnuta. To je trajalo samo nekoliko sekundi. Onda su mi se jednostavno zahvalili i zatražili da ostanemo u kontaktu. Odlazeći, imala sam osećaj da su, dok sam govorila, zauzeli stav, dok pre toga, iako su imali sve informacije, nisu zauzeli stav o Dafi u svojim srcima.
U drugom gradu, pozorište je dobilo pretnju bombom baš kad je publika trebalo da uđe. Menadžer nije imao drugog izbora nego da tim za deminiranje proveri prostor. Osoblje pozorišta je bilo veoma smireno, i izvedeni smo napolje zajedno sa ljudima iz publike koji su već čekali u redu da uđu.
U tom trenutku, shvatila sam da moramo ubrzati rad deminera na licu mesta. Slali smo jake ispravne misli sa praktikantima koji su bili evakuisani sa te strane dvorane. Prišla sam što je bliže moguće kapijama, poričući iz dubine svog bića ovu smetnju i odlučno odbijajući ovaj aranžman. Verujem da nikada nisam slala tako intenzivne ispravne misli; suze su mi neprestano tekle niz obraze, ali sam bila napred, tako da niko nije mogao da mi vidi lice.
Zatražila sam podršku od Učitelja i ispravnih božanstava, i instinktivno sam povikala prema nebu: „Svim onima koji su ikada nosili moje ime, ako danas možete išta da uradite: intervenišite, molim vas!“ Osetila sam da se bitka odvija na drugom nivou, i da je svaka intervencija za bića koja moraju biti spasena neophodna da bi se ova smetnja odmah zaustavila.
Na delić sekunde, pomislila sam: „Sve bih dala da zaustavim ovu smetnju.“ Ova naizgled beznačajna misao bila je zaista pogrešna, jer sam odmah čula glas koji je rekao: „Vrlo dobro, a šta si spremna da daš?“ Pribrala sam se i eliminisala tu mračnu energiju rečju „mie“ [eliminisati]. Odjednom sam videla sebe u pozorištu, i bila sam ogromna; glava mi je dodirivala vrh dvorane, i imala sam glas koji je odzvanjao i ispunjavao čitavo pozorište.
Rekla sam: „Ja sam učenica Učitelja Li Hongdžija. Naređujem vam da ubrzate i prevaziđete vreme i prostor. Mi ne prihvatamo ovu smetnju.“ Imala sam osećaj da se stvari kreću sa snagom i energijom, kao kada se more uzburka. Ostala sam neko vreme u toj veoma jakoj energiji koja me je okruživala, a bila je i u meni, kao da sve moje ćelije imaju snagu i izvanredno ujedinjenu, a ipak nezavisnu svest.
Nešto kasnije (više uopšte nisam bila svesna vremena), neko iz pozorišta je stigao da otvori vrata publici, i predstava je mogla da se održi, sa samo 45 minuta zakašnjenja. Osoblje pozorišta nam je reklo da su bili sigurni da će predstava biti otkazana, jer obično treba mnogo više vremena da se reši ovakav incident, pošto postoji veoma dugačak protokol.
Svi smo znali da je bitka na drugom nivou dobijena. Jake ispravne misli koje su praktikanti slali u tim trenucima, ujedinjeni i nepokolebljivi, pomogle su da se situacija preokrene. Pomislila sam na reči Učitelja:
“Kad su misli učenika dafe ispravne,
Učitelj ima moć da preokrene plimu.” ("Veza Učitelj-učenik", Hong Yin II)
Učitelj nas je takođe učio:
“Učenici Dafe kao celina, u procesu potvrđivanja Fa - kad delujete u saglasju, moć Fa je ogromna.” ("Predavanje na Dan lampiona 2003.")
Ovaj događaj me je takođe naterao da spoznam jednu lošu misao koju često imam: često mislim da bih sve uradila za Dafu. Dala bih svoj život. Oduvek sam osećala da je ova misao ispravna, ali razumem da sa drugog nivoa to može predstavljati propust za stare sile, koje mogu iskoristiti takvo razmišljanje mentalitet da me sruše ili da mi postave uslove na putu. Razumem da je ova misao povezana sa mojim egom i jakom voljom, pa bi trebalo da budem manje vatra a više voda, da bih mogla da se prilagodim sa smirenom snagom i mudrošću.
Sve smetnje KPK su nam omogućile da dodatno objašnjavamo istinu živim bićima, i omogućile su ljudima da se pozicioniraju jasnije i iskrenije.
Na kraju, ovo je pomoglo da se razotkrije prava situacija svim policijskim stanicama, prefekturama i osoblju, upozoravajući ih na terorističko ponašanje kineskog režima. Mnogi su bili zaista šokirani onim što sam im rekla, i svaki put smo dobijali podršku od policije ili žandarma na licu mesta.
Neki od naših kontakata u pozorištima čak nisu ni priznavali da su primili poruke od KPK, i odmah su ih bacali u smeće. Jednu direktorku je posetio kineski konzul nekoliko dana pre prve predstave, tražeći od nje da ne prikazuje Shen Yun, ali ona ga je odbila, rekavši da smo u Francuskoj i da je takva podmukla aktivnost u Francuskoj ilegalna. Istog dana, požurila je da nam pošalje ugovor za sledeću sezonu i postarala se da bude primljen i potpisan istog dana.
Postoje mnoge vezanosti kojih se još nisam u potpunosti oslobodila, ali nastaviću da se trudim da ispunim standard marljive praktikantkinje. Razumem da verovati u Učitelja ne znači samo znati da je on Učitelj univerzuma i svega postojećeg i priznavati ga (jer čak i demoni to znaju), već znači i pristati da u svakom trenutku sledimo put koji je on za nas isplanirao.
Dafa mi pomaže da poboljšam odnos sa porodicom
Rođena sam u porodici sa desetoro dece gde je samo moj otac radio van kuće kao radnik. Bio je hrabar i imao je dobre osobine. Kada sam se rodila, sestre su mi rekle da je moja majka mnogo plakala. Bila je u žalosti jer sam joj bila sedma ćerka, a ona je pokušavala da dobije sina. Postojalo je i sujeverje da je sedma ćerka loš znak i da će doneti nesreću u kuću. Moj otac je tešio majku govoreći joj da je to Božja volja, iako nismo znali odakle će doći svetlost.
Od tada, za sve što se dešavalo kod kuće, ja sam bila kriva. U najboljem slučaju su me ignorisali. Moj otac se kasnije zainteresovao za mene jer sam studirala pravo. Bila sam odlična u toj oblasti koju sam mnogo volela i bila sam srećna što moj otac pokazuje interesovanje za mene. Moj otac je bio jedini koji je bio dobar prema meni. Kada je umro, sestre su odbile da me puste na njegovu sahranu. Rekle su da ili ja ili moja sestra (ona koja mi je bila najbliža) moramo da ostanemo. Rekla sam sebi da ću ja lakše podneti da ne odem nego ona, pa sam izabrala da ostanem. U tom trenutku nisam zamerala sestrama na njihovom ponašanju, ali nisam razumela zašto su takve.
Otišla sam od majčine kuće kada sam imala 21 godinu, i nisam se plašila, jer sam znala da šta god da me snađe napolju, ne može biti gore od onoga što sam već doživela. Ono što je veoma čudno je da, ako bi me neko video u to vreme, uvek sam bila puna radosti i podrška mojim prijateljima. Ljudi su mislili da potičem iz veoma složne, srdačne i brižne porodice. Posle smrti mog oca, napustila sam porodicu i nisam želela da imam ništa sa njima.
Dobila sam Fa 2002-2003. godine i shvatila karmičke veze. Osećala sam se oslobođeno i srećno. Obnovila sam kontakt sa porodicom i izvinila se što sam otišla. Objasnila sam im da praktikujem Falun Dafu i da sam se zato vratila, jer moram da održavam dobar odnos i vezu sa svojom porodicom.
Od tada, sedmoro moje braće i sestara i sva njihova deca su nekoliko puta došli da gledaju Shen Yun, uključujući i moju majku. Svi su spoznali promene koje je Dafa donela mom karakteru. Moja porodična situacija se mnogo promenila; cela moja porodica mi veruje i podržava Falun Dafu.
Dajem sve od sebe da postupam sa maksimalnom dobrotom, a takođe i sa ispravnošću, iz dužnosti prema majci i porodici, jer razmišljam o slici koju će oni imati o praktikantima Dafe uopšte. Mnogi od njih su rekli da je ova praksa zaista sjajna i čak žele da počnu da praktikuju. Ipak, uprkos ovim pozitivnim promenama, osećam da još uvek gajim zameranje i da postupam samo iz osećaja dužnosti.
Često se sećam Učiteljevih učenja:
“Pa bez obzira da li nailazite na dobre ili loše stvari, dok god se kultivišete u Dafi, sve to je pozitivno, bez ikakve sumnje.” ("Predavanje na konferenciji u San Francisku 2005.")
Pošto sam odrasla u prilično surovom okruženju, shvatam da i sama ponekad delujem grubo u svojim interakcijama. Tokom ove protekle sezone Shen Yuna shvatila sam da su efikasnost, samopouzdanje i jaka volja veoma dobre stvari, ali sam otkrila, posebno zahvaljujući Shen Yunu, moć nežnosti, i konačno, sposobnost da prihvatim svoju ranjivost i budem spremna da je pokažem. Ovo saznanje je za mene bio način da odrastem i da se oslobodim teških oklopa koje sam nosila.
Sada dozvoljavam sebi, u svom najdubljem biću, da budem svedok sopstvene ranjivosti. To što postoji deo mene koji je ranjiv, ne znači da ne postoji i deo mene koji je jak. I upravo prepoznavanjem svoje ranjivosti otvara se čitava jedna dimenzija, veza sa delom sebe koji manje poznajem. Odlazeći sa predstave, osetila sam da sam se oslobodila oklopa ratnice koja ide u boj. Postala sam biće koje radi stvari iz ljubavi i dobrote, jer sam zaista osetljiva.
Još uvek imam problema sa upravljanjem svojim emocijama, posebno kad je ljutnja u pitanju. Iako se malo više kontrolišem na površini, osećam da me to i dalje ponekad čini slepom. Znam da još uvek imam mnogo toga da očistim i odbacim.
Kada sam u sukobu ili raspravi, trudim se da se sistematski podsetim na dve veoma važne stvari. Prva je da ponovim sebi nekoliko puta: „Asimiluj se sa Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću.“ A druga je da kažem sebi da nemam neprijatelje i da su praktikanti Učiteljevi učenici. Za obične ljude, podsetim se da su imali hrabrosti na nebu da dođu ovamo, i da je osoba ispred mene već prošla kroz pakao nekoliko puta.
Hvala vam, Učitelju, i hvala vam, kolege praktikanti. Gore navedeno je samo svedočanstvo jednog procesa na mom putu. Molim vas da mi ukažete ako vidite nešto što nije u redu.
