Rođen sam u siromašnoj seljačkoj porodici i nisam daleko stigao u školi. Pošto sam uvek bio sporiji u učenju u poređenju sa svojim vršnjacima, nikada nisam imao mnogo samopouzdanja u svoju sposobnost da stičem nove veštine. Ipak, kad sam video koliko nam je očajnički potreban neko ko bi popravljao i održavao štampače za naša mesta za proizvodnju materijala za objašnjavanje istine, pomislio sam da bih mogao da pokušam.
Moć uma slobodnog od težnje
Čim sam dobio tu misao, Učitelj je napravio aranžmane i pokrenuo stvari da bih postao stručnjak. Posetio me je jedan praktikant iz druge oblasti i doneo veliki paket – HP 551 Smart Tank Inkjet štampač. Nikada ranije nisam video ovaj model; delovao je ogromno i zastrašujuće. Nisam imao pojma šta da radim.
Praktikant je praktično molio: „Ne poznajemo nikoga ko može da popravi ovu mašinu. Molim vas, pomozite nam!“ Bio sam podjednako očajan: „Ali ne znam kako!“ Ignorisao je moje molbe: „Nije me briga. To je sada vaša odgovornost. Iscrpeli smo sve naše mogućnosti!“ Otišao je pre nego što sam mogao dalje da se bunim.
Sledećih nekoliko dana, posetio sam svaku radnju za popravku štampača u gradu, ali niko nije imao iskustva sa ovim novim modelom. Ne znajući šta da radim, vratio sam ga kući.
Očistio sam trpezarijski sto i postavio štampač na njega. Gledao sam ga u tišini i polako se smirivao. Postepeno, moj um je postao čist od svih misli i namera. Kad sam počeo da čistim štampač, osetio sam kao da je Učitelj povezao moju svest sa štampačem. Ponovo sam pročitao poruku o grešci na kontrolnoj tabli, i sinulo mi je – znao sam tačno šta je problem i kako da ga rešim!
Naručio sam deo i preuzeo ga nekoliko dana kasnije. Uz uputstva koja mi je dao prodavac, zamenio sam deo i mašina je ponovo bila u radnom stanju.
Ovo iskustvo je bilo ogroman podsticaj za moje samopouzdanje. Od tada, svaki put kad bih naišao na probleme pri rešavanju kvara na štampaču, pokušavao sam da se vratim u stanje bez težnje i samo se fokusirao na čišćenje mašine. Učiteljeva pomoć obično je dolazila kad mi je um bio čist, i bio sam u stanju da brzo rešim problem. Svaki put kad bih uspešno popravio štampač, u srcu bih rekao Učitelju: „Hvala, Učitelju!“
To je baš kao što je Učitelj rekao:
“Kultivacija zavisi od učenika, dok Učitelj transformiše gong.” ("Predavanje 1, Džuan Falun).
Kada praktikanti donose štampače da ih popravim, uvek žele da znaju: „Možeš li ga popraviti? Kad ćeš ga popraviti?“ Plašim se takvih pitanja jer ne znam šta da im kažem. Ako bih imao cilj na umu, onda je to težnja, što je vezanost i moglo bi doneti smetnje. Mogao bih provesti sate i sate na štampaču samo da bih otkrio da se vrtim u krug.
Neki štampači su dolazili kod mene samo da bi testirali moj šinšing. Mogao sam se mučiti oko štampača mesecima, a da uspem da rešim problem. Kad se nađem u ćorsokaku, obično se povučem: „Ne brini više o tome. Samo ga pusti!“ Kad sam u stanju da zaista prestanem da razmišljam o tome i postignem stanje netraganja, ideja mi često iznenada dođe dok šaljem ispravne misli ili radim Dafa vežbe.
Biti dobar prema štampačima jer su i oni živa bića
Svaki štampač je biće – bilo da ga koristimo ili popravljamo, moramo biti dobri i saosećajni.
Sećam se starog HP OfficeJet Pro X551dw štampača koji je imao mnogo problema tokom godina i bio popravljan mnogo puta. Jedva da je bio u funkciji kad su ga doneli kod mene. Praktikant mi je rekao da je u redu ako ne mogu da ga popravim, jer je odavno trebalo da završi na otpadu. Ali ja sam cenio ovaj štampač zbog njegovog dosadašnjeg doprinosa i želeo sam da nastavi da nam pomaže u Fa-ispravljanju. Pošto sam proveo neko vreme i zamenio nekoliko delova, ponovo je dobro radio. Tada sam odlučio da ga privremeno smestim kod jedne starije praktikantkinje.
Ova praktikantkinja je bila zahvalna što je dobila štampač i uživala je u njegovom korišćenju. Nisam znao koliko će trajati s obzirom na njegovu istoriju, pa je moj prvobitni plan bio da joj dozvolim da ga koristi dok ga ne budem mogao zameniti novijim. Međutim, prošle su godine, a praktikantkinja me nikada nije kontaktirala čak ni za rutinsko održavanje ovog štampača. Sreo sam je jednog dana i bio znatiželjan: „Kako radi štampač? Da li biste želeli da ga zamenim novijim modelom?“ Odgovorila je: „Zaista cenim vašu ponudu, ali ne, hvala. Ne bih menjala svoj štampač ni za šta. On je radni konj, i tako dobro radimo zajedno!“
Rekla mi je da, kad bi se pojavio problem sa štampačem, prvo bi proverila da li ona sama ima neke predstave ili vezanosti. Ako bi imala, izvinila bi se štampaču i pokušala da bude bolja, i obično bi mašina ponovo proradila. Jednom se ekran kontrolne table zamrznuo. Zato je praktikantkinja razgovarala sa štampačem i pitala da li je ona uradila nešto pogrešno. Zamolila je štampač da joj oprosti ako jeste, i obećala da će biti bolja. Ekran je tada zatreperio i štampač je ponovo proradio! Bio sam dirnut njenim iskustvom. Zaista, uvek treba da gledamo unutra i ispravljamo sebe pre nego što popravljamo štampače.
Jedan praktikant je jednom doneo svoj štampač na popravku. Od trenutka kad smo istovarili mašinu, pa dok je čekao u mojoj kući, primetio sam da je nekoliko puta šutnuo štampač. Njegovo nepoštovanje prema mašini objašnjavalo je zašto mnogi štampači koje je koristio tokom godina nisu mogli biti spaseni.
Drugi praktikant je takođe imao česte probleme sa svojim štampačem. Pošto sam razgovarao sa njim, otkrio sam da on nikada nije preuzeo vlasništvo nad štampačem. Verovao je da će mu drugi praktikanti, ako ikada bude imao problema, ili popraviti štampač ili ga zameniti. Činilo se da misli da ne treba da preuzme nikakvu odgovornost za njega, niti se pravilno brinuo o svom štampaču.
Eliminisanje zameranja
Dok sam popravljao i održavao štampače, suočavao sam se sa mnogim šinšing testovima i prilikama da se usavršim. Jedan praktikant me je jednom zamolio da ga naučim kako da popravlja štampače. Naučio sam ga sve što sam znao i podelio svoje iskustvo bez rezerve. Ipak, on se okrenuo i rekao drugima da ga nisam naučio ničemu korisnom. Osetio sam se duboko tužno i povređeno. Moja vezanost za ugled je takođe isplivala, jer sam osećao da sam izgubio obraz među drugim praktikantima. Bio sam ogorčen na njega: „Čak i kao obična osoba, trebalo bi da budeš zahvalan nekome ko ti je pomogao!“
Suzdržao sam se i nisam ušao u raspravu sa njim. Pošto sam se smirio, pogledao sam unutra i shvatio gde sam pogrešio. Dok sam podučavao ovog praktikanta, ton mog glasa nije uvek bio ljubazan. Nisam bio saosećajan kao što bi kultivator trebalo da bude. Bio sam strog i često sam mu nametao svoje ideje.
Iako je moje rezonovanje bilo validno, bio sam previše vezan za svoja shvatanja i načine rada. Moje ponašanje nije bilo u skladu sa Fa i sprečilo je praktikanta da nauči bilo šta od mene. Morao sam da se oslobodim svojih predstava i negativnih emocija i da se ispravim kako bih bio u skladu sa Fa. Shvativši sve ovo, nastavio sam da podučavam praktikanta kao da se ništa nije dogodilo.
Pravilno rukovanje novcem
Jednom sam otišao u kuću jednog praktikanta da mu pomognem da popravi štampač. Ovaj praktikant je živeo daleko, i nije bilo javnog prevoza. Morao sam da uzmem taksi do njegovog mesta, da se vratim kući po neke delove, pa da se vratim kod njega pre nego što odem kući pošto je sve bilo gotovo. Praktikantu je bilo žao i insistirao je da plati moje troškove prevoza. Rekao sam mu: „Hvala vam, ali ne mogu da uzmem novac. Verujem da je najbolje da novac izostavimo iz ovoga, bez obzira na iznos. Iz mog iskustva, verovatno ćemo naići na smetnje kada je novac uključen. Trudim se da sve radim na ispravan i dostojanstven način.“
Učitelj je rekao:
“Stvari onog do tebe su tvoje sopstvene stvari, a tvoje stvari su njegove.” ("Predavanje Fa na konferenciji u Vašingtonu", Sabrana predavanja širom sveta 2).
Uvek sam tretirao štampače drugih praktikanata kao svoje. Ako nisam uspeo da popravim štampač, osećao sam da sam izneverio praktikanta, potrošio njegovo vreme i omeo ga u spasavanju živih bića koja je bio predodređen da spasi. Nikada se ne brinem o tome ko bi trebalo da pokrije koliki deo troškova, jer što se mene tiče, mi smo jedno telo; to je odgovornost svih!
Među običnim ljudima postoji izreka: „Ako uzmeš novac od nekoga, bolje bi bilo da mu pomogneš da otkloniš neke od njegovih nedaća.“ Ako bih uzeo novac od praktikanta, čak i za sopstveni prevoz, bio bih odgovoran da rešim njegov problem. Ali šta ako tog dana ne bih mogao da popravim njegov štampač? Morao bih da se vratim sledećeg dana i napravim još troškova. Da li bi praktikant trebalo da nastavi da plaća moje troškove prevoza dok njegov štampač ne bude popravljen? S druge strane, uzimao bih novac od njega pre nego što bih ispunio svoj deo dogovora.
Stvari bi se mogle zakomplikovati i brzo pogoršati, dajući starim silama osnovu za smetnje. Verovatno bismo se suočili sa još nepotrebnih izazova pri popravci štampača ili, ko zna, možda ga nikada ne bismo ni popravili. Problem tada postaje stvaran – ako nisam mogao da popravim štampač, zar ne bih trebalo da vratim novac? Na kraju, ne bih uspeo da postignem svoj cilj i potrošio bih vreme i resurse. Upravo zato se trudim da izbegavam uključivanje novca i da idem ispravnim putem.
Eliminisanje predstava ispravnim mislima
Dok radim na štampačima, stvari obično ne idu dobro kad imam ometajuće misli koje potiču od ljudskih predstava ili vezanosti. Svaki izazov sa kojim se suočim pri popravci štampača direktno odražava moj šinšing problem. Kad smirim um i pogledam unutra da ispitam sebe, obično mogu da pronađem svoje sopstvene vezanosti na delu.
Međutim, kad održavam um čistim i srce čistim, Učitelj će mi pomoći da rešim problem – to nije nešto što se može postići samo veštinama. Pošto je Falun Dafa ispravan put kultivacije, smetnje mogu doći iz drugih dimenzija i uzrokovati probleme sa alatima koje koristimo u ovom ljudskom svetu. Pre nego što počnem da radim na štampaču, prvo šaljem ispravne misli, što uvek donosi bolje rezultate. Kad praktikanti koji rukuju štampačima ili ih popravljaju popuste u svojoj kultivaciji, ili kad naše ispravne misli posustanu, problemi će verovatno uslediti.
Jednom sam putovao prilično daleko da bih pomogao praktikantu da popravi štampač. Brojni praktikanti su se okupili da me gledaju kako radim, nadajući se da će naučiti od mene. Pošto smo se pozdravili, počeo sam da radim. Međutim, ometajuće misli su mi preplavile um: „Moram da popravim štampač večeras, inače neću stići kući u pristojno vreme. Možda ću čak i zakasniti na posao sutra. O, bože. Toliko je praktikanata ovde danas. Biće tako sramotno ako ne uspem da ga popravim!“
Trudio sam se da potisnem ove misli, ali one su se stalno vraćale. U jednom trenutku, znao sam da ne mogu ovako da nastavim, pa sam prestao sa onim što sam radio. Bez mirnog uma, ne samo da ne bih mogao da popravim štampač, već bih mogao i uneti još problema u celu priču.
Svaka neispravna misao mogla bi dovesti do pogrešnih koraka na štampaču jer su naše ruke kontrolisane našim umovima i namerama. Ako napravimo grešku koja dodatno komplikuje problem ili čak pokvari štampač, to nije uzrokovano našim rukama, već našim pogrešnim mislima – mislima koje nisu bile ni ispravne ni u skladu sa Fa.
Ovi štampači na kojima radimo proizvode materijale za objašnjavanje istine koji spasavaju ljude. Oni su bića koja doprinose Fa-ispravljanju. Tehničke veštine običnih ljudi same ne mogu da ih poprave jer su elementi i smetnje iz drugih dimenzija često na delu. To je bitka između dobra i zla. Čim se pojave naše ljudske predstave i ometajuće misli, naše ispravne misli slabe, i mi nesvesno pozivamo stare sile da iskoriste naše propuste.
Objasnio sam svoje misli praktikantima koji su me posmatrali, i odlučili smo da sednemo i pošaljemo ispravne misli da eliminišemo smetnje. Na kraju, štampač je uspešno popravljen, i stigao sam kući pre zore.
Prevazilaženje nevolja
Kako sam sticao tehničke veštine i iskustvo u popravljanju i održavanju štampača, takođe sam prolazio kroz iskušenja i nevolje. Proces prevazilaženja ovih nevolja bio je proces kultivisanja samog sebe. Jedna takva nevolja bila je pronalaženje rešenja za problem začepljenih mlaznica – trebalo mi je skoro čitava godina, tokom koje sam pokušavao bezbroj puta i neuspešno. To je bio takav šinšing test da je agonija frustracije i poraza koju sam doživeo bila nepodnošljiva. Bio sam na izmaku snaga i spreman da odustanem.
Začepljene mlaznice su čest problem kod inkjet štampača, koji se masovno koriste na mestima za proizvodnju. Čim se ovaj problem pojavi, štampač u suštini postaje beskoristan. Popularno rešenje među praktikantima je radilo samo privremeno – bez ispravljanja problema u njegovom korenu; mlaznice su se morale ponovo začepiti. Zaista sam želeo da pronađem način da napravim trajno rešenje!
Nije bilo nikoga ko bi mi mogao pokazati kako se to radi. Mnogo toga sam naučio od prodavca i tehničke podrške proizvođača. Prodavci štampača zarađuju na popravkama i servisiranju štampača, i ne odaju lako svoje tajne.
Pošto sam nebrojeno puta propao, počeo sam da sumnjam da li je posao popravke pravi put za mene. Tada sam se podsetio da sam Dafa praktikant – imam Učitelja i Fa, i nikakve teškoće me ne mogu zastrašiti. Predstava o porazu je vezanost i najveća prepreka koja me sprečava da idem napred.
Uz Učiteljevu pomoć i ohrabrenje, nastavio sam dalje. Kad sam konačno uspeo da rešim problem instaliranjem glave za štampanje pod vodom, reči ne mogu opisati zahvalnost koju sam osetio. Sklopio sam dlanove ispred grudi i zahvalio se Učitelju iz dubine srca: „Hvala, Učitelju!“ Suze su mi navrle na oči jer sam znao da je Učitelj tu pored mene.
Takođe sam nailazio na neugodne situacije dok sam podržavao mesta za proizvodnju. Otputovao sam u drugi grad da pomognem praktikantu sa njegovim štampačem. Grupa praktikanata se okupila u njegovoj kući. Čim sam ušao, jedan od njih mi je prišao sa velikim osmehom: „O, zar nisi ti Taj-i-taj? Dugo se nismo videli!“
Zbog stalnog progona u Kini, obično ne otkrivamo svoja imena ili lične podatke kad putujemo da podržimo praktikante. Pitao sam se kako ovaj praktikant zna moje pravo ime? Tada sam ga pažljivije pogledao i prepoznao ga iz vremena kad smo bili zajedno u pritvoru pre mnogo godina.
Podržavanje mesta za proizvodnju materijala sa ispravnim namerama
Svaki put kad posetim mesto za proizvodnju materijala, popravka štampača nikada nije moj jedini cilj. Uvek idem sa namerom da osposobim operatera, i nadam se da će naučiti da radi samostalno.
Delim svoje znanje, veštine i iskustvo bez rezerve i pokušavam da inspirišem operatere da sami nauče rutinsko održavanje. U zavisnosti od njihovih sposobnosti, upućujem ih na dodatne resurse da nauče više o svom konkretnom modelu i kako da rešavaju probleme kad se pojave. Prolazim sa njima kroz to kako ja pristupam problemu i gde tražim informacije kad zapnem. Takođe im pomažem da pronađu najbolje mesto za online naručivanje papira i mastila.
Sa promenjenim mentalitetom i nekim osnovnim znanjem, operateri obično postaju sigurniji u brizi i popravci sopstvenih štampača. To im štedi vreme i daje mnogo slobode jer ne moraju da zavise od drugih praktikanata. Svako mesto za proizvodnju koje radi samostalno, po mom mišljenju, je najbezbednija praksa i ostavlja malo prostora za smetnje starih sila.
Pre nekoliko godina, kontaktirao me je jedan praktikant iz drugog grada i zamolio za pomoć. Pošto je štampač bio popravljen, rekao je: „Hvala vam puno! Možete li mi pomoći da kupim i mastilo i papir?“ Saznao sam da je jedini praktikant tehničar u njegovoj oblasti, koji je nedavno uhapšen, bio zadužen za nabavku za ceo region. Svi su se oslanjali na jednog praktikanta za popravku, održavanje i nabavku. To je upalilo crvenu lampicu, i pitao sam se da li je situacija mogla imati veze sa uhapšenim tehničarem.
Osim što je pružao tehničku podršku, preuzeo je i nabavku, što je bilo nepotrebno i opasno – upravo ono što bi tehničar praktikant trebalo da izbegava. Tehničke veštine nisu preduslov za kupovinu potrepština. Većina operatera na mestima za proizvodnju može lako naučiti da to radi samostalno. Nije bilo opravdanog razloga da se ceo region oslanja na jednog praktikanta. Pored toga, manje kupovine koje obavljaju mnogi različiti kupci manje će privući pažnju. Što više mesto za proizvodnju može da radi samostalno, to je bezbednije za sve uključene strane.
Podelio sam svoje misli sa ovim praktikantom i savetovao ga da sam razmotri kupovinu papira i mastila. Ohrabrio sam ga da postane samostalniji i ponudio pomoć u obuci odgovarajućeg kandidata za popravku i održavanje štampača.
Gore navedeno je moje iskustvo kao tehničara za štampače i ono što sam naučio u tom procesu. Hvala Učitelju i hvala praktikantima.
