Počeo sam da praktikujem Dafa 2006. godine zbog zdravstvenih problema. Iskreno, ne smatram se marljivim praktikantom, ali me Učitelj nikada nije napustio i sve vreme me je čuvao.
Moja majka je učenica Dafe. Čitao sam Dafa knjige pre 2006, ali tada nisam želeo da praktikujem, jer sam težio za svetovnim ciljevima i nisam želeo da živim po standardima Dafe.
Jednog dana 2006. godine, iznenada su mi se po celim nogama pojavile velike, crvene, tvrde kvrge koje su svrbele. Lekari su mi dijagnostikovali reumu i prepisali lekove (ibuprofen) i injekciju penicilina svakog dana. Svakodnevne injekcije su bile naporne, pa mi je sestra donela penicilin dugog dejstva, jednu injekciju mesečno. Jedan komšija mi je predložio da jedem sušenu kožu glista sa pirinčanim vinom, a kolega mi je doneo tradicionalne kineske biljne masti za spoljnu upotrebu. Uprkos svim tretmanima, moje stanje se svakim danom pogoršavalo. Bolelo me je celo telo, a okretanje u krevetu noću je bilo najgore. Na kraju mi je postalo teško da idem na posao, pa sam morao da uzmem bolovanje i ostanem kod kuće.
Nakon što sam uzeo bolovanje, nazvao sam prijateljicu da me odveze u pokrajinsku bolnicu, ali ona nije bila slobodna naredna dva dana. „Zašto da ideš u bolnicu, kad imaš jednostavno rešenje ovde?“, nasmešila se moja majka i dala mi Džuan Falun II deo. Uzeo sam knjigu i počeo da čitam iz uljudnosti prema majci, a i zbog dosade. Dirnut jednom rečenicom, rekao sam majci: „Ono što piše u knjizi je tako istinito!“
Te noći sam i dalje osećao veliki bol kada sam se okretao u krevetu, ali je bio smanjen. Zapitao sam se: „Da li je to zato što sam čitao tu knjigu?“ Ali nikome to nisam rekao.
Sledećeg dana sam nastavio ozbiljno da čitam knjigu, čak i pre nego što me je majka nagovarala. Trećeg dana, prijateljica me je pozvala da me podseti da idemo u bolnicu. Rekao sam joj da ne moram.
Od tada sam samo čitao knjigu i uzimao po jednu tabletu ibuprofena dnevno. Moje stanje se svakim danom poboljšavalo, a bol se neprekidno smanjivao. Kada me je sestra podsetila da primim injekciju penicilina dugog dejstva, rekao sam joj: „Injekcija mnogo boli. Neću da je primim.“ Majka me je upitala da li je to zbog bola ili zbog toga što sam počeo da učim Dafa. Odgovorio sam: „Sada se osećam dobro. Više mi nisu potrebne injekcije.“ Tako sam jednostavno prestao da uzimam lekove, počeo sam da učim pet vežbi i svakog dana sam vežbao sa majkom. Moje stanje se iz dana u dan znatno popravljalo. Nakon što sam bio na bolovanju dve nedelje, odlučio sam da se vratim na posao.
Iako su me zglobovi i dalje boleli dok sam hodao, uspevao sam da se kontrolišem i hodam normalno, tako da niko nije primetio da nešto nije u redu sa mnom. Uskoro, kada sam se peo uz stepenice u svojoj fabrici, primetio sam da uopšte ne osećam bol. Potpuno sam se oporavio i nisam ni primetio kada je bol zauvek nestao.
Jedan prijatelj mi je jednom rekao da je reuma doživotna bolest, da ću osećati bolove tokom oblačnih ili kišnih dana i da neću moći da boravim nigde gde je uključen klima uređaj. Upozorio me je da budem oprezan, jer se bolest može vratiti bilo kada. Ali mi smo imali klima uređaje svuda na poslu. Takođe sam spavao na podu kada sam bio umoran od rada u noćnim smenama. Međutim, reuma se nikada nije vratila. Osećao sam da mi je telo lagano i da uopšte nemam nikakvu bolest. Moj život je takođe postajao sve bolji i bolji. Nakon toga sam upoznao pravu osobu i zasnovao srećnu porodicu.
Na poslu mi je Dafa otvorila mudrost. Malo sam znao o mašinama u svojoj fabrici. Zahvaljujući praktikovanju Dafe, marljivo sam poboljšao svoje profesionalne veštine. Zbog prebacivanja u različite delove fabrike, često sam imao prilike da poboljšam svoje profesionalne veštine i steknem više znanja.
Jedne noći oprema se pokvarila i drugi radnici su mislili da će trebati mnogo vremena da se popravi, ali ja sam sa bistrim umom rekonstruisao ceo sistem. Oprema je ponovo počela sa radom. Slične situacije su se dešavale nekoliko puta, pa su moji nadređeni i kolege smatrali da sam kompetentan. Napredovao sam od radnika do poslovođe, a zatim do direktora fabrike. Posao mi je dobro napredovao.
Međutim, u julu 2023. godine, ovo okruženje na poslu, koje je teklo glatko, pretrpelo je značajne promene. Kako se ekonomija pogoršavala, moja kompanija je prošla kroz restrukturiranje. Fabrika je postala prenatrpana radnicima i pojavile su se sve vrste problema. Oprema je počela često da se kvari iz neobičnih razloga, kao što su iznenadno pucanje debelih kablova, kvarovi na novoj opremi i bizarni incidenti, poput mešanja dve nepovezane mašine. Druga oprema se često kvarila pre nego što sam popravio prethodnu. Osećao sam ogroman stres brinući se o tim nesrećama svakog dana.
Majka mi je jednom rekla: „U svemu što postoji, postoji i duh“, što me je podsetilo da kažem: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“ opremi, čeličnim konstrukcijama i fabrici. Tada su nesreće počele da se smanjuju.
Jednog dana me je majka upitala da li je nesreća bilo manje. Upitao sam je kako zna. Rekla je da je pre nekoliko dana, dok je slala ispravne misli, videla malu i tamnu senku poput mene. Danas, dok je slala ispravne misli, imala je viziju normalne osobe za koju je mislila da sam ja. Iz perspektive ne-praktikanata, izgleda da su se nesreće smanjile jer smo stalno rešavali probleme i poboljšavali opremu, ali ja sam znao da je pravi razlog to što sam im svakog dana recitovao „Falun Dafa je dobra“.
Dok sam se bavio problemima sa opremom, javljali su se i razni problemi sa ljudima. Upravljanje u mojoj kompaniji je postalo strože, pa su se svi osećali sve više pod stresom. Sa mnogo ljudi naguranih u fabrici, sukobi su se povećali. Morao sam da se brinem o svim emocijama koje su proizašle iz tih sukoba. Bio sam frustriran svakodnevnim rešavanjem tih haotičnih problema.
Ono što me je potpuno slomilo bilo je kada je jedan od mojih najsposobnijih zamenika odlučio da da otkaz. Budući da je bio kompetentan i marljiv, igrao je ključnu ulogu u pomaganju meni, ali uprkos svim mojim naporima, nisam mogao da ga ubedim da se predomisli.
Bio sam anksiozan, i mentalno i fizički. Pored toga što sam svakodnevno bio okružen negativnim emocijama, bio sam pun pritužbi, koje su se širile tračevima, što je samo pogoršavalo stvari. A taj odgovoran i vredan zamenik se pokazao kao sitničav, sa ekstremnim negativnim emocijama.
Tada sam osećao nelagodu pri pomisli da ujutru idem na posao. Nelagoda je bila tolika da sam mogao da osetim da je materijalna u drugim dimenzijama. Kontrolisala me je i postajao sam uznemiren čak i zbog najsitnijih stvari.
Učitelj je rekao:
,,….da gledate unutar kad nastanu problemi” (,,Predavanje Fa na sastanku sa azijsko-pacifičkim učenicima”).
Pošto sam uporno gledao unutar sebe, pronašao sam mnoge svoje probleme. Nakon što sam dobio Fa 2006. godine, moje okolnosti su se značajno poboljšale, i znao sam da je to zbog praktikovanja Dafe. Stoga sam verovao da bi praktikovanje Dafe trebalo da učini da sve ide glatko, i postao sam opsednut svojim srećnim životom. Navikao sam se na udoban život, pa kada su se srećni dani promenili, osetio sam neočekivan otpor.
Nakon što sam jednog dana pročitao iskustvo kolege praktikanta o „Putovanju na Zapad“, shvatio sam da je Buda pedantno uredio 81 iskušenje kako bi pomogao monahu Tangu i njegovim učenicima da se kultivišu. Koliko je truda Buda uložio za njih! Shvatio sam da su ti frustrirajući problemi koji su mi se dogodili osmišljeni da mi pomognu da se uzdignem. Ako se ne prođe nijedan test iz „81 iskušenja“, ne može se postati Buda. Ispostavilo se da su ti ljudi bili aranžirani da mi naprave drame. Ali ja sam bio toliko duboko izgubljen u svojoj ulozi da sam se osećao iscrpljeno od iluzija.
Prilagodio sam svoj stav i počeo da osećam da je odlazak na posao kao duhovno lutanje kako bih podnosio teškoće i otplatio karmu. Tako, kada sam nailazio na sukobe i probleme, trudio sam se da ostanem nepokolebljiv i izbegavao sam da postanem anksiozan. Iskopao sam i mnogo duboko ukorenjenih vezanosti. Što se tiče vezanosti za udobnost, želeo sam harmoniju i stabilnost na svom radnom mestu, jer nisam želeo da ostajem do kasno kako bih rešavao sukobe i probleme. Što se tiče vezanosti za slavu i novac, brinuo sam se da bi nesreće u fabrici mogle postati dokaz da sam nesposoban u očima mojih nadređenih. Nisam bio voljan da pustim svog zamenika iz straha da ću preuzeti njegov težak posao zbog vezanosti za zavisnost. Žalio sam se svuda i prebacivao odgovornost na druge zbog vezanosti za ozlojeđenost. Što se tiče vezanosti za lični interes, nisam bio u stanju da se stavim u kožu drugih kako bih razmotrio zašto su postupali onako kako su postupali, već sam mislio da je ono što su uradili pogrešno. Otkrio sam da zbog svih tih vezanosti nisam mogao dobro da jedem niti spavam.
Tada sam počeo da menjam svoje ponašanje. Iako je moj posao u fabrici i dalje bio komplikovan i bio sam preopterećen, trudio sam se da sam nadgledam sve, umesto da samo dodeljujem zadatke, i više nisam oštro kritikovao druge kada ne bi uspeli da ih završe na vreme. Radio sam sa svima ako se problem nije mogao glatko rešiti. Tako smo često zajedno pronalazili dobra rešenja. Iako je bilo naporno i zamorno, kada sam pomislio na podnošenje teškoća kako bih eliminisao karmu, mogao sam se suočiti s tim pozitivno.
Zapravo, imamo Učitelja i Fa, pa šta se ne može rešiti? Imao sam iskren razgovor sa svojim zamenikom i dao mu do znanja da ako može da pronađe bolji posao, pustiću ga da ode. Znao sam da ću se osećati podjednako ugodno bez obzira da li ostane ili ode. Tako su se stvari vratile u red. Nakon što sam promenio stav i oslobodio se svojih shvatanja, video sam svetlo na kraju tunela.
Kada se prisećam svog trnovitog puta kultivacije, shvatam da je sve u ovom svetu iluzorno. Samo marljivim nastojanjem da se kultivišem mogu da ne razočaram Učitelja koji me vodi.
Ako ima nešto neprikladno u mom iskustvu, molim vas, ljubazno mi ukažite.
