U našem sjevernom ruralnom selu, prodavnica tofua je ujutro najživlje mjesto, u kom se ljudi raduju odlasku na ukusan doručak. Međutim, jednog dana, u prodavnici je umalo eruptirala nasilna tuča.
Jednog jutra 2009. godine, moj suprug je otišao u seosku prodavnicu tofua u namjeri da uživa u pudingu od tofua. Čim se vratio kući, počeo je plakati. Šokirana, pitala sam ga šta se dogodilo. Rekao mi je da ga je udario g. Hu, vlasnik prodavnice tofua.
Ispostavilo se da ga je, kada je moj suprug tog jutra otišao u prodavnicu, na ulazu čekala supruga seoskog poglavara. Rekla je: „Rekli ste gđi Hu (supruzi vlasnika prodavnice) da jučer nisam platila obrok. Vi ste cijenjena osoba u selu i ja vas obično poštujem. Kako ste mogli učiniti nešto takvo?“
Moj suprug je odgovorio: „Nisam. Nisam vas ni vidio da ste došli jučer jesti, kako bih mogao reći da niste platili?“
Njih dvoje su otišli da pronađu gđu Hu. Moj suprug ju je upitao: „Jesam li vam ikada rekao da ona jučer nije platila obrok? Nisam je ni vidio jučer. Kako možete izmisliti nešto takvo?“
Gđa Hu nije ništa odgovorila. G. Hu je stajao u blizini, bijesno gledajući, i povikao na mog supruga, govoreći mu da zašuti. Moj suprug je odgovorio: „Zašto ne možete pustiti nekoga da se brani kada lažete?“ Čuvši to, g. Hu je zgrabio bambusovu lopaticu i snažno udario mog supruga.
Gđa Hu je znala da je moj suprug četiri godine ranije imao operaciju raka želuca i da se ne smije uznemiravati, pa je brzo uskočila i odvela svog supruga. Moj suprug je oduvijek bio poznat kao pošten i pristojan čovjek koji nikada ne izaziva nevolje. Nakon što se ovo desilo, nije to mogao podnijeti i odmah mi je sve ispričao kad je došao kući.
Postala sam bijesna i rekla: „Ovo je jednostavno preveliko maltretiranje!“ Što sam više razmišljala o tome, to sam bila sve ljuća. Moj suprug je želio da odem i razgovaram s njima, inače, rekao je, neće moći progutati ovo poniženje!
Imam 76 godina i nekada sam bila poznata kao „čvrsta osoba“. Bila sam jake volje, oštrog jezika i brze naravi, nespremna da pretrpim ni najmanju nepravdu. Godine 1996. počela sam prakticirati Falun Dafa, slijedeći principe Istinitosti-Dobrodušnosti-Tolerancije, i postepeno sam se promijenila, naučivši da se držim Fa standarda.
Zato sam se, kada sam čula mog supruga kako govori da ne može progutati ovo poniženje, iznenada smirila. Shvatila sam da ponovo gledam stvari iz perspektive lične krivice. Ako neko udari ili šutne drugu osobu, zar iza toga ne stoji karmička veza? Zamjeranja treba rješavati, a ne vraćati ih ogorčenjem.
Rekla sam svom suprugu: „Ne mogu ići da se svađam s njima. Moram se držati principa Fa i slušati Učiteljeva učenja. Ako odem i svađam se s drugima, da li bih i dalje bila Falun Dafa praktikantica? Zar to ne bi osramotilo Fa?“
Čuvši to, moj suprug je ponovo počeo plakati. Rekao je: „Zar te nije briga za moja osjećanja? Hoćeš li me samo gledati dok umirem od bijesa?“ Da ga ne bih dodatno uznemirila, odlučila sam otići u prodavnicu tofua. Na putu tamo, stalno sam razmišljala kako da riješim situaciju.
Mnogo je ljudi bilo ispred ulaza u prodavnicu tofua kada sam stigla nekoliko minuta kasnije i raspravljalo o tuči koja se upravo dogodila, uključujući nekoliko ljudi kojima sam pomogla da se povuku iz Komunističke partije Kine (KPK) i njenih pridruženih organizacija.
Kada su me ljudi vidjeli da dolazim, mislili su da sam došla da nastavim tuču. Čim sam ušla u prodavnicu, velika grupa ljudi je pohrlila za mnom. Čak je i obližnji prodavač koji je pržio štapiće od tijesta prekinuo svoj posao i pratio nas unutra. Svi su očekivali veliku scenu.
Čim sam ušla, glasno sam pozvala gđu Hu. Odazvala se i izašla držeći kutlaču. Rekla sam: „Čula sam da su moj suprug i vaš suprug započeli 'svjetski rat'?“ Nasmijala sam se nakon što sam to rekla.
Čim sam se nasmijala, svi koji su gledali su se nasmijali. Gđa Hu je odgovorila: „Današnji incident nema veze s vašim suprugom ili mojim suprugom. Sve je bilo zbog toga što sam ja slagala. Budući da vaš suprug dolazi ovdje svako jutro i ljudi vjeruju onome što kaže, spomenula sam ga kao referencu. Već sam stara i moj um nije jasan kao nekada. Zapravo, supruga seoskog poglavara jučer nije ni došla ovdje jesti. Sve je bila moja greška.“
Stalno je govorila da je sve njena greška, ali ja joj nisam uputila ni jednu riječ krivice.
Na kraju je rekla: „Molim vas prenesite moje izvinjenje vašem suprugu. Recite mu da se više ne ljuti i da dođe na doručak sutra ujutro.“ Zatim je otišla unutra i donijela nekoliko miješanih kukuruznih i pšeničnih peciva pripremljenih na pari, govoreći: „Znam da vaš suprug voli ove. Molim vas uzmite mu ih.“ Obično ne prihvatam stvari od drugih, ali tog dana sam ih uzela da pokažem da nisam uznemirena. Smiješeći se, otišla sam noseće peciva, a bračni par Hu, zajedno s posmatračima, me ispratio.
Nekoliko dana kasnije, ponovo sam prošla pored prodavnice tofua. G. Hu je odmah iznio stolicu napolje i insistirao da malo sjednemo. Nasmijala sam se i sjela, te sam pomogla cijeloj njegovoj porodici da se povuče iz KPK.
Prošlo je više od deset godina od ovog incidenta. Nikada se nisam osjećala ugodno da ovo zapišem, pitajući se da li bi to bilo hvalisanje. Imam ograničeno obrazovanje i ne mogu pisati profinjeno. Jednostavno želim izraziti svoju zahvalnost Učitelju. Učitelj me je transformisao iz čvrste žene u ljubaznu i blagu osobu.
(Odabrani prilog u proslavi Svjetskog Falun Dafa Dana 2026. na Minghui.org)
