Hrvatski sabor je 1. marta 2019. godine, na predlog Vlade Republike Hrvatske, jednoglasno doneo Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope protiv trgovine ljudskim organima. Time je Hrvatska postala jedna od osam zemalja u Evropi koje su usvojile snažan zakonski okvir kojima se kriminalizuje učestvovanje u ilegalnom vađenju organa iz živih ili preminulih donora.
Konvencija Saveta Evrope protiv trgovine ljudskim organima (br. 216) sačinjena je 2015. godine, na tragu Rezolucije Evropskog parlamenta o uzimanju organa u Kini (2013/2981(RSP)) iz 2013. godine u kojoj je izražena zabrinutost zbog prisilne žetve organa zatvorenika savesti, ponajviše praktikanata Falun Gonga. U njoj se poziva na osudu takve prakse, širenje svesti o tom pitanju i krivično gonjenje svih uključenih.
Vlada je istakla kako se Republika Hrvatska nalazi u samom vrhu po broju doniranih i presađenih organa zahvaljujući etičkom i stručnom sistemu transplantacione medicine, i da se potvrđivanjem ove Konvencije želi priključiti inicijativi jačanja mehanizma međunarodne saradnje na prevenciji i efikasnom kažnjavanju trgovine ljudskim organima, budući da Konvencija kriminalizuje ne samo čin ilegalnog vađenja organa, već i potpomaganje bilo kojeg aspekta tog čina, ponudu takvih organa i presađivanje organa izvan domaćeg trasplantacionog sistema.
Dr. Branimir Bunjac, saborski zastupnik Živog zida, obratio se Saboru za vreme rasprave:
„Naši državljani nesvesno učestvuju u trgovini kao korisnici usluga – odlaze u inostranstvo, posebno u Kinu, kako bi što pre dobili organe. Postavlja se pitanje kako u Kini nema čekanja, a u Evropskoj uniji ima?“
„Prema istraživanjima koje su provele ugledne međunarodne organizacije, u Kini se vrši po sto hiljada transplantacija godišnje, a broj transplantacijskih centara se u zadnjih petnaest godina povećao za četiri puta. Istovremeno, nije objašnjen izvor organa jer Kina nije imala donorski sistem. Kad upitate kineske vlasti otkuda toliki organi, oni to pravdaju uzimanjem od osoba osuđenih na smrt.“
„Međutim, u Kini se godišnje pogubi dve hiljade takvih osoba, što naravno nije dovoljno za toliki broj transplantacija … Nakon pritiska međunarodne zajednice, Kina je tvrdila da osuđenici na smrt dobrovoljno doniraju organe.“
„No čak šest međunarodnih, opsežnih izveštaja, ukazuju na to da su najčešći izvor organa u Kini zatvorenici savesti. Recimo to otvoreno – vernici, i to najviše pripadnici budističkog pokreta Falun Gong, a u manjem delu Hrišćani, Tibetanci i Ujguri – muslimani. Računa se da je od tih osoba uzeto najmanje stotinu hiljada organa koji su prodati na crnom tržištu.“
Dr. Bunjac je nastavio:
„Nakon tih izveštaja, kineske vlasti su rekle da se radi o crnom tržištu. Međutim, u Kini su sve te transplantacije obavljene u državnim bolnicama, pod kontrolom države, tako da ta informacija ne stoji.“
„Ugledna međunarodna udruženja i organizacije osuđuju ovu kinesku praksu – Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Svetsko medicinsko udruženje (WMA), Transplantacijsko društvo (TTS), specijalni izvjestitelj UN o mučenju i brojni drugi. S obzirom na to, Parlament Evropske Unije je 2013. doneo Rezoluciju koja je osudila takvu praksu Kine, a sledile su i druge zemlje, poput Kanade i SAD.“
„Zbog toga je važno napomenuti da je Konvencija koju danas usvajamo tek prvi korak u suzbijanju ilegalne trgovine organima. Stoga je potrebno podignuti svest da se ne kupuju organi ljudi za koje nije sigurno da su uzeti na legalan način. Italija, Češka i Španija donele su posebnu legislativu kojom svojim građanima zabranjuju odlazak u Kinu po organe. Znači, to bi bila dodatna zaštita. Prema tome, ova Konvencija je dobrodošla, no neće rešiti sve probleme te bi trebalo nastaviti s razvojem dalje legislative, a tim pre jer je Hrvatska u samom svetskom vrhu transplantacijske medicine, te bi stoga trebali dati primer kako legislativom, tako i u praksi.“
U svom saopštenju, Vlada je osudila trgovinu organima kao praksu koja ugrožava pojedince, zdravstvo u celini, predstavlja kršenje temeljnih prava i sloboda čoveka i protivi se ljudskom dostojanstvu. Vlada je najavila upoznavanje zdravstvenih radnika i šire javnosti s razmerama ovog problema kako bi se podigla svest o važnosti i odgovornosti zdravstvenih radnika i šire javnosti u prepoznavanju i dojavi „neetične“ prakse te kako bi se uspostavili učinkoviti mehanizmi za prevenciju, rano prepoznavanje i izveštavanje o pojavi takve prakse.
