Dok je Shen Yun izvodio svoju predstavu na turneji 2024. u Velikoj Britaniji, ugledao sam neke scene u drugim dimenzijama koje želim da podelim dok su mi sećanja još sveža.
Tokom predstave, mnoga bića su izašla iz tela gledalaca, lebdela su, dostigla ispunjenje i vratila se u svoj nebeski dom. Bilo je trenutaka tokom predstave kada je izlazilo više bića, posebno u drugom delu. Tokom tačaka „Restoran“, „Dobrota je nagrađena“ i „Monah Đigong“ (ne mogu da se setim kad tačno), video sam mnogo malih heruvima kako izlaze napolje. Držali su se za ruke, smejali se, stajali u krugu i pomagali jedni drugima da se popnu.
Tokom ostalih plesova izlazilo je mnogo različitih vrsta bogova i boginja, odvajajući se iz kože ljudi. Neki su imali krila, a neki su držali harfu ili luk. Neki su izgledali kao starogrčki bogovi, a neki kao kineski. Tokom muzičkih numera, još bića je izašlo iz tela gledalaca.
U drugom delu je izašlo relativno više bića, posebno čim je počeo erhu solo.
Kada bi neko u publici ili od osoblja proizveo buku koja bi poremetila fokus publike, neka bića koja su izašla napolje postala bi tvrdoglava i nisu htela da skoče do neba. Seli bi na rame tog gledaoca i gledala ga sa svojeglavim izrazom lica. Neki heruvimi drugih gledalaca su tada pokušali da ih silom poguraju otpozadi kako bi ovi mogli da se uspnu. Kada bi praktikant napravio buku koja je omela glavnu svest gledaoca, oni bi se još više nervirali i bili bi još tvrdoglaviji.
Ta bića su bila zbunjena, ne znajući zašto su izašla iz tela, i bila su neposlušna, kao razmažena deca. Druga bića koja su pokušavala da izađu napolje bila su blokirana pod kožom osobe, očajnički udarajući i moleći da izađu. Ali ta ometena osoba nije bila fokusirana na predstavu i na trenutak je izašla iz stanja spasavanja, vrativši se ljudskom razmišljanju i brigama. Rezultat je bio da su određena bića predodređena da izađu tokom tog dela bila sprečena, što je izazvalo veliki gubitak po mogućnost za spas tih bića.
Tokom poslednje pesme, više bića je izašlo iz tela svakog gledaoca i poletelo velikom brzinom. Kada je pevač zapevao „Otvara se nebeski put“, zlatni točak koji je obuhvatio celu dvoranu počeo je da se okreće, a zlatni stubovi su se dizali sa zemlje pravo u nebo. U tom trenutku, hiljade bića je izašlo iz svakog gledaoca i pojurilo kroz svetlosne stubove. Brzo su izlazila u grupama, skakala uvis očajnički, ili su se penjala na glavu ili ramena osobe, kako bi se mogla potisnuti napred, kao da je u pitanju trka.
Tokom poslednje tačke, dok je Buda okretao Falun, milioni živih bića su pojurila napolje brzinom svetlosti, nesmetano, kao iz neverovatno moćne slavine. Bilo je nemoguće izbrojati sva bića koja su pojurila na gore. Ova zlatna kapija ostala je otvorena do samog kraja, pa i kada su se svi izvođači ponovo pojavili na sceni, čak i nakon završetka predstave.
