Pozdrav, poštovani Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Počela sam da praktikujem Falun Dafu pre nego što je progon počeo 1999. Tokom proteklih 25 godina, iskusila sam sve vrste uspona i padova, i obrta. Iz toga sam stekla iskustvo i naučila lekcije, a istovremeno sam stekla i mnogo više uvida. Želela bih da iskoristim priliku Kineske Fahui 2024. da podelim neka svoja iskustva u prvim danima odupiranja progonu.
Premeštena u udaljenu planinsku oblast
Nakon što je progon počeo u julu 1999. godine, nekoliko puta sam bila nezakonito uhapšena jer sam odbila da se odreknem vere u Dafu. Kasnije sam izbačena iz ključne škole u gradu i određena da predajem u osnovnoj školi u planinskom području, udaljenom preko 20 kilometara od grada u kome sam živela.
Pošto sam imala samo bicikl i nije bilo autobuske linije od planinskog područja do moje kuće, put na posao mi je bio veoma težak. Nisam mogla da se vraćam kući svaki dan. Moj sin je u to vreme bio u osnovnoj školi, ali nisam mogla da provodim mnogo vremena sa njim. Stalno sam recitovala Učiteljevu pesmu „Čeličenje srca i volje“ iz Hong Yin u sebi dok sam se vozila do škole. Nikada ranije nisam vozila bicikl na tako dugu razdaljinu, ali uz Učiteljevu zaštitu, nisam imala nikakvih problema na putu i nisam se osećala umorno.
Kada sam stigla u prosvetni ured u vezi sa mojim procesom premeštaja, čovek je ušao u kancelariju. „Imate mnogo sreće“, rekao mi je šef kancelarije, „ovo je direktor vaše škole. Možete ići s njim nakon što završi svoj posao ovde.” Osetila sam zahvalnost na Učiteljevom aranžmanu.
Školski objekti su bili veoma zastareli. Pošto sam tamo bila totalni stranac, bila sam obuzeta osećanjem tuge. Podsetila sam se: Moraš kontrolisati svoja osećanja i prihvatiti novo okruženje i ljude sa ponašanjem Dafa praktikanta.
Degradirana sam u lošiju školu i to mi je bila „kazna“, a nastavnici i učenici u mojoj novoj školi unapred su obavešteni o mojoj situaciji. Iz radoznalosti da vide kako izgledaju „strašni“ Falun Dafa praktikanti, učenici su okupili ispred kancelarije i gledali me kroz prozor.
Kada sam pozdravljala nastavnike, oni su često odgovarali na neprijatan način, gledajući me sa podozrenjem i diskriminacijom. Neki su mi kasnije rekli da su, zbog demonizirajuće propagande koju je širila Komunistička partija Kine (KPK), mislili da sam ja sigurno vrlo nerazumna i tvrdoglava osoba.
„Ti si najbolji nastavnik u našem selu!“
Kada su ljudi maltretirani, mogu se osećati depresivno, postati pasivni ili tražiti osvetu. Ali ja sam Dafa praktikant i moram da tretiram svoj rad sa dobrim stavom i etikom.
Stručnost nastavnika u školi je generalno bila slaba i njihov nastavni učinak je znatno zaostajao. Kao rezultat toga, nisam predavala samo tekuće predmete razredu, već i mnoge ranije predmete koji ranije nisu predavani kako treba.
Na času sam bila ljubazna prema svojim učenicima, a moja sažeta, tačna i lako razumljiva objašnjenja ubrzo su osvojila njihova srca. Većina njih je za kratko vreme značajno napredovala u učenju, a i učenici i njihovi roditelji bili su veoma srećni.
Uveče sam obezbedila dodatnu nastavu za dva učenika. Obojica su kasnije osvojili vrhunske nagrade na okružnom takmičenju. To je postala senzacionalna vest na našim prostorima, jer godinama ova škola nije bila kvalifikovana ni za učešće na ovakvim takmičenjima, a kamoli za osvajanje nagrada.
Nekada su maturanti uvek zaostajali na godišnjim ispitima, a nastavnici u srednjim školama su se često žalili da je učenicima naše škole teško predavati. Provela sam godinu dana da saznam gde su zaostali i šta je trebalo učiniti da im pomognem da sustignu. Predavala sam nekoliko godina polu maturantima i učenici su se mnogo bolje snalazili na ispitima.
Nastavnici, direktori škola i rukovodioci opštinske kancelarije za obrazovanje počeli su da me tretiraju s poštovanjem, a predrasude i negativni stavovi ljudi o Dafi su nestali. Jednom mi je nastavnica srednje škole rekla: „Kada učenici pišu eseje, oni obično pišu o svojim sadašnjim nastavnicima, ali u poslednjih nekoliko godina svi učenici vaše škole su pisali o vama. Ostavili ste tako divan utisak na njih!“
Izvan nastavnog plana i programa
Moja misija kao Dafa učenika iz perioda Fa-ispravljanja je da objasnim istinu kako bih spasila živa bića, posebno moje učenike, koji su imali predodređenu vezu sa mnom. Nije bilo dovoljno samo da ih dobro podučavam na akademskim studijama, moram da im objasnim istinu da bi bili spaseni. Međutim, kako sam bila nezakonito pritvarana više puta u prošlosti, što je mojoj porodici i mom detetu donelo mnogo bola, brinulo me da li ću biti prijavljena i ponovo uhapšena ako razgovaram sa njima o Falun Dafi.
Učitelj Li, osnivač Falun Dafe, rekao je:
,,Stare sile se ne usuđuju da se suprotstave vašem objašnjavanju istine, ili spašavanju živih bića. Ono što je ključ je ne dopustiti im da iskoriste nedostatke u vašem mentalnom stanju, kad radite stvari.” Podučavanje Fa na Fa Konferenciji u Bostonu
Sakupila sam hrabrost i objasnila istinu svojim učenicima na času nekoliko puta.
Pre nego što sam počela da se kultivišem u Dafi, često sam prekorevala učenike i pokušavala da ih teram da budu bolji. Ali Učitelj nas je naučio da stvarima postupamo sa saosećanjem. Shvatila sam da prilikom rešavanja sukoba među učenicima prvo treba da ih smirim, a zatim da im pomognem da sami sagledaju svoje nedostatke.
Objasnila sam učenicima da kada ljudi čine dobra dela i trpe nevolje, dobijaju belu supstancu – vrlinu, koja će ljudima doneti blagoslov; kada ljudi rade loše stvari, proizvodiće i steći crnu materiju – karmu, koja će ljudima doneti bol, bolest i katastrofu. Dakle, ako čovek želi da ima svetlu budućnost, mora da čini dobra dela, da bude iskren, ljubazan i da se trudi da bude dobar čovek.
Takođe sam im govorila koliko je važno da budu tolerantni i strpljivi. Navela sam primer incidenta u susednom selu: nekoliko seljaka se jako posvađalo zbog šale; jedan od njih je umro, a dvojica koji su izazvali njegovu smrt stavljeni su u zatvor.
Jednom su se dva učenika posvađala. Kada sam ih pitala šta se desilo, ponovo su počeli da se svađaju. Nisam ih zaustavljala, već sam strpljivo slušala. Kada je došlo vreme, rekla sam im: „Ne želim da krivim nijedno od vas jer znam kako je kad vam je učinjena nepravda. Podelila sam sa njima kako sam bila proganjana zbog praktikovanja Dafe i premeštena u planinsko područje, umesto da radim u gradu i da budem blizu svojoj porodici. Takođe sam iskoristila priliku da im kažem više o Dafi i kako ju je KPK demonizovala. Činjenice su dirnule u srca učenika. Prestali su da se svađaju i priznali su svoje greške.
Jednom sam svojim učenicima rekla da sam zbog progona degradirana i da mi je znatno smanjena plata. Žalila sam što nisam mogla da brinem o svom sinu, ali sam se prema svojim učenicima odnosila kao prema sopstvenoj deci i želela sam da im pružim najbolje obrazovanje. Malo sam se gušila u tom trenutku. Učenici su svi tiho slušali, a nekima su bile i suze u očima.
Sutradan mi je došlo nekoliko učenika. Jedan od njih je rekao: „Nastavnice, ispričala sam svojim roditeljima vašu priču. Moja mama je rekla da možete spavati kod nas uveče ako ne možete kući. Drugi je rekao: „U našem dvorištu uzgajamo mnogo povrća. Mama mi je rekla da vam donesem. Nisam sigurna da li vam se sviđaju, pa sam došla prvo da vas pitam.” Bila sam duboko dirnuta.
Jednog dana je došla da me vidi baka jedne učenice. Rekla je: „Moja unuka nikada ranije nije pisala dnevnik. Ali otkako ste joj postali nastavnica, ona piše svaki dan, sećajući se kako ste ih učili i kako ste se ponašali. Sada uopšte ne moramo da brinemo o njenom učenju, a ona nas takođe sluša. Kako učite decu? Ne znam kako da vam se dovoljno zahvalim!“
„Nema potrebe da mi se zahvaljujete“, rekla sam joj, „u stvari, ja samo pokušavam da budem dobra osoba prateći Falun Dafine principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Ljubazno se odnosim prema deci i vredno radim u svom poslu. Kada se učenici zainteresuju za gradivo, naravno da će bolje raditi u školi.”
Podrška nastavnika i seljana
Naša škola opslužuje nekoliko sela, a nastavnici su putovali iz različitih sela i morali su da idu i vraćaju neravnim zemljanim putevima, koji su za kišnih i snežnih dana bili prilično blatnjavi. Neki nastavnici nisu mogli da idu kući na ručak, pa sam se dobrovoljno javila da im kuvam ručak, a takođe sam im donosila hranu i povrće.
Moja dobrota je dirnula srca nastavnika, uključujući i direktora škole. Postali smo dobri prijatelji, iako su dobili zadatak da me nadgledaju. Često sam razgovarala sa njima o Falun Dafi i okrutnom progonu od strane KPK. Takođe sam objasnila pogrešno shvatanje koje su imali o Dafi čitajući im Dafa knjige. Rekli su mi: ,,Sada znamo da su sve te stvari na TV-u lažne."
Jednom je nekoliko ljudi iz minisatrsva prosvete došlo u našu školu da proveri uslove stanovanja u učeničkim domovima. Ja sam u to vreme imala čas, a direktor škole je poslao nekoga po ključ od mog doma. Drugi učitelji su se brinuli da bi inspektor mogao da proveri moju sobu i da tamo pronađu moje Dafa knjige. Tek kada je inspektor otišao, osetili su olakšanje.
Tokom ručka tog dana, jedan nastavnik mi je dao ključ i rekao: „Ovo je ključ moje kancelarije. Možete držati svoje Dafa knjige u mojoj fioci. Niko se ne usuđuje da pretraži moju fioku!“ Bila sam veoma dirnuta njegovim osećajem za pravdu, a istovremeno sam se osećala srećnim zbog njega.
Drugom prilikom je seoski sekretar KPK došao u našu školu i rekao direktoru škole i meni: „Želim da napišem pismo preporuke Okružnom komitetu da pohvalim ovu nastavnicu (misli se na mene), ali malo sam zabrinut jer nisam dobar u pisanju. Takođe, pomalo se plašim jer je Falun Gong još uvek potisnut.”
„Hvala,“ rekla sam mu, „veoma sam zahvalna na vašoj ljubaznosti i dobroj volji. Dovoljno je dobro da znate u svom srcu da je Falun Dafa dobra.”
Direktor nastavnog plana i programa škole mi je jednom rekao: „Oči običnih ljudi vide jasno. Meštani sela često pričaju o vama, govoreći da ste i dobar nastavnik i dobrodušna osoba. Da nije bilo vaše vere, nikada vas ne bi poslali u našu školu ovde. Svi vas hvale, govore da ste najbolji nastavnik u našem selu svih godina.”
Osećala sam se veoma srećnom što sam uspela da odbacim laži i klevete protiv Dafe. Ohrabrena sam što ljudi sada znaju da su Dafa praktikanti dobri ljudi i da je Falun Dafi učinjena nepravda.
Povratak u moj rodni grad
Nekoliko godina je brzo prošlo i počeli smo da imamo autobusku liniju do moje kuće. Tako da sam mogla da idem kući svaki dan. Nekoliko nastavnika i meštani lokalnog sela počeli su da me ohrabruju da se vratim, govoreći: „Veoma smo srećni što ovde podučavate decu, ali previše je daleko od vašeg doma i ne možete da brinete o svojoj porodici. Bolje bi bilo da počnete da tražite posao tamo, da biste bili bliže porodici.”
Pomislila sam: Možda je ovo nagoveštaj od Učitelja, i vreme je da se vratim u grad. Tokom letnjeg raspusta te godine, odlučila sam da zatražim od ministarstva premeštaj, ali sam i dalje imala strah s vremena na vreme: Šta ako me pitaju da li još uvek vežbam Falun Gong? Šta ako mi zatraže da napišem izjavu o garanciji o odustajanju od kultivacije?
Pošto me je ministarstvo nekoliko puta slalo u centar za ispiranje mozga u prošlosti, i dalje sam se osećala pomalo uplašeno pri samoj pomisli da odem tamo. Ali na kraju sam se odlučila i bila spremna da se suočim sa opasnostima i poteškoćama koje su pred nama ma koliko stvari bile teške.
Češće sam učila Fa, provodila više vremena šaljući ispravne misli, i u isto vreme, potpuno negirala mešanje starih sila. Pomislila sam: Ja samo sledim kultivacioni put koji je uredio Učitelj i ne bi trebalo da me ponovo progone. Nekoliko dana kasnije, odlučne i bistre glave, otišla sam u ministarstvo.
Naletela sam na partijskog sekretara nakon što sam stigla tamo. Za razliku od prošlosti, ovaj put je bila pomalo ljubazna prema meni. Nekada je mrzela i prezrivo gledala na Dafa praktikante, i često nas je korila i ismevala.
Jednom, kada sam bila zatočena u centru za ispiranje mozga, otišla je tamo da me „preobrazi“. Ostala sam mirna ma koliko glasno vikala na mene. Nakon što je prestala da viče, rekla sam joj sa osmehom: „Vi mene ne razumete, ali ja razumem vas. Nisam protiv vas lično, ali pošto je Falun Dafa zaista dobra, ne mogu da sarađujem sa vama. Dok sam bila mlada, patila sam od raznih bolesti. Ubrzo nakon što sam počela da praktikujem Falun Dafu, sve bolesti su nestale. Štaviše, Falun Dafa uči ljude da budu dobri sledeći principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Kako je to divna praksa!“
Nastavila sam: „Kao što se kaže: 'Jednom učitelj, zauvek otac' nemam čime da uzvratim svom Učitelju, ali bar ne smem da uzvratim na dobrotu neprijateljstvom, dodajući uvredu na povredu, i da kritikujem Falun Dafu, od koje sam imala toliko koristi, zar ne? To nisam ja kao osoba. U obrazovnom sistemu na našim prostorima radi na desetine hiljada ljudi, a vi ste u vrhu. Ipak, bez obzira na to koliko ste dobri, neki ljudi vas i dalje mogu ogovarati iza leđa. Da li da im se pridružim da uradim isto? Ne, ne bih to uradila." Od tada ju je izgleda grizla savest zbog onoga što radi i ponašala se lepše prema meni.
Ovog puta sam joj objasnila razlog moje posete. „Već nekoliko godina predajem na selu“, rekla sam, „i nije bilo lako. Želela bih da se sada vratim na posao u grad, blizu svoje porodice.”
Odgovorila je. „Znamo da ste radili veoma dobro ovih godina i čuli smo dobre povratne informacije od direktora škola i lokalnog stanovništva. Razmislićemo o tome.”
Nekoliko dana kasnije, vratila sam se da proverim da li ima novosti. Rekla mi je: „Ne morate više da dolazite ovde, samo sačekajte zvanično obaveštenje.” Ali čekala sam celo leto i nisam dobila ništa.
Tokom sledećeg letnjeg raspusta, provodila sam više vremena učeći i pamteći Fa i šaljući ispravne misli. Ponovo sam otišla u ministarstvo sa jakim ispravnim mislima i odlučnošću. Rekla sam sekretaru KPK sa osmehom: „Rekli ste mi da ćete pomoći oko transfera posla prošle godine, ali niste. Dakle, evo me ponovo.”
Otišla sam tamo nekoliko puta, i pokušala da se nađem sa direktorom ljudskih resursa, ali bez uspeha.
Jednog dana sam ponovo otišla u ministarstvo i rekla sekretaru KPK: „Neću otići odavde dok danas ne vidim direktora ljudskih resursa. Neću se mešati u vaš posao. Ako imate posetioce, ja ću izaći.”
Sedela sam na klupi i nastavila da šaljem ispravne misli. Nakon nekog vremena, sekretar KPK je podigla slušalicu i pozvala direktora ljudskih resursa, rekavši: „Bolje bi bilo da dođete da se nađete sa tim-i-tim (misli se na mene), inače će ostati ovde ceo dan .” Naravno, direktor ljudskih resursa je došao da se sastane sa mnom.
„Dobro vam ide“, rekao je. „Svi to znamo. Što se tiče premeštaja, moramo još malo da razgovaramo o tome.”
Nekoliko dana kasnije, ponovo sam otišla tamo, ali i dalje bez ikakvog rezultata. Vraćala sam se tamo još nekoliko puta, opet bez ikakvih vesti. Jednog dana sam ponovo otišla tamo i sekretar KPK mi je rekla da je direktor ljudskih resursa otišao na sastanak. Otišla sam na mesto sastanka i zatekla direktora ljudskih resursa tokom pauze. Bio je zaista iznenađen što me je video tamo. Podsetila sam ga na moj zahtev i da neću odustati osim ako mi ne odobre mremeštaj. Na kraju mi je rekao: „Dođite sledeće nedelje i mi ćemo vam dati odgovor.“
Nedelju dana kasnije, ministarstvo je pristalo da me prebaci u drugu seosku školu, nešto više od 5 kilometara od grada. Bila sam prilično srećna jer je bilo bliže kući. Na povratku, naletela sam na praktikantkinju koju nisam videla dugo vremena. Nakon što sam joj rekla da su ovi prihvatili da me prebace u bližu školu u ruralnom području, rekla je: „Tvoj napor da se odupres progonu nije potpun.” Onda je otišla na svom biciklu.
Kada sam se vratila kući, stalno sam razmišljala o onome što mi je praktikantkinja rekla: Nije li to nagoveštaj od Učitelja? Sutradan sam ponovo otišla u prosvetni biro. Sekretar KPK je bila iznenađena kada me je videla i rekla: „Kako to da ste opet ovde?“
Rekla sam joj: „Starija sam i sada bih volela da predajem u gradu.“
„U tom slučaju, moraćete da polažete ispit,“ rekla je.
„Ne, neću polagati ispit. Vi me niste degradirali zbog mog učinka. Čak i ako dobro prođem na ispitu, i dalje me možete odbiti ako ne želite da se vratim.” Ostala je bez reči.
Nekoliko dana kasnije, videla sam direktora ljudskih resursa dok je šetao ulicom. Ponovo sam mu objasnila svoj zahtev za premeštaj posla i rekla: „Moram se vratiti i predavati u gradu.”
Uz pomoć i zaštitu Učitelja, dva meseca kasnije, zaista sam vraćena nazad, bez potrebe da nikoga podmićujem ili polažem ispite.
Učitelj i Fa su mi stalno davali nove uvide i podsećali me da samo ako se dobro kultivišemo, možemo efikasno probuditi dobrotu u srcima ljudi, promeniti okruženje oko sebe i spasiti više živih bića. Dafa je ono što me je od uskogrudog i stidljivog pojedinca promenio u širokogrudnog, dobrodušnog, smirenog, miroljubivog i odlučnog učenika Dafe.
Hvala, poštovani Učitelju! Hvala vam, kolege praktikanti!
