Dana 3. januara 2025, specijalna dopisnica Minghui posetila je nekoliko pravnih lica u severnom delu države Njujork, koje su osnovali praktikanti Falun Gonga, uključujući Dragon Springs i Shen Yun. Tokom posete, ona se takođe sastala sa gospodinom Li Hongdžijem, osnivačem Falun Gonga i umetničkim direktorom Shen Yun Performing Arts. Sa 73 godine, majstor Li izgleda znatno vitkiji nego prethodnih godina, i ostavlja dojam nekog ko ima oko 50, odišući toplinom, snagom i spokojem.
I. Volonter
Nedavno je jedan medij izneo optužbe protiv g. Lija i, na način očigledno skrojen prema onom na šta su Kinezi osetljivi, istakao je tvrdnju da su Shen Yun i on lično „iskoristili“ „verski zanos“ sledbenika i njihovu jeftinu radnu snagu „da bi zaradili 266 miliona dolara“. Na pitanje o ovome, majstor Li odgovara da mu nisu bili poznati detalji finansija Shen Yuna sve dok to mediji nisu objavili, i da se zapravo brinuo da li scenska trupa uspeva da pokrije svoje troškove.
Falun Gong praktikanti koji su morali da napuste svoju domovinu i poznato okruženje, pobegnu iz Kine i nastane se u SAD, našli su se u Americi bez uspostavljene mreže podrške. Dok druge neprofitne i verske grupe mogu dobiti državna sredstva ili korporativne donacije, Falun Gong nije dobio nikakvu stalnu podršku ove prirode, posebno zato što u poslednje dve ili tri decenije mnogi ljudi na Zapadu imaju poslovne interese u Kini. Komunistička partija Kine je koristila različite zakulisne radnje da bi sprečila Zapadne zemlje da pokreću pitanja ljudskih prava u vezi sa Falun Gongom. Kao rezultat toga, čak i u Sjedinjenim Državama, dok druge grupe često dobijaju državna sredstva, Falun Gong je morao da se osloni isključivo na sopstvene resurse da bi se održao.
Uspeh Shen Yun Performing Arts je globalno priznat, ali borbe i stvarnost u pozadini ovog uspeha ostaju uglavnom nepoznati, čak i mnogim Falun Gong praktikantima u Severnoj Americi. Imajući poverenje, većina nije osetila potrebu da sazna pojedinosti. Dugogodišnji praktikanti su svesni da je majstor Li došao da prenese učenja, ali je takođe i preuzeo odgovornost da bude umetnički direktor Shen Yun. Izazovi u pozadini ove dve stvari su ogromni. U ishodu, neki veterani praktikanti su preuzeli odgovornost za administrativna i finansijska pitanja kompanije, samostalno se suočavajući sa izazovima i gledajući na ova zaduženja kao na sastavni deo svog duhovnog razvoja.
Tokom sastanka 3. januara, majstor Li se osmehnuo i istakao da se on ne meša u administrativne stvari, a da mu praktikanti odgovorni za administraciju i finansije ne govore o tim stvarima. Računovođa u Shen Yun Performing Arts je potvrdio: „Imamo finansijske propise i procedure kojih se pridržavamo“, dodajući da svi naporno rade kako bi ispunili svoje obaveze. Oni veruju da je, na kraju krajeva, Učitelj tu da podučava i vodi praktikante u njihovoj duhovnoj praksi, a ne da im bude šef.
Kada su u pitanju stvari kultivacije praktikanata uključenih u različite projekte, prema onome što su praktikanti zapazili, Učitelj ukazuje na njih samo kada smatra da će to biti od koristi za duhovni napredak praktikanata, i na pitanja odgovara s dobrotom i velikodušnošću. Učitelj vodi računa o praktikantima u svim projektima, kako u zemlji tako i u inostranstvu, i brine o njihovom duhovnom putovanju.
Ne samo da ne prihvata novac od bilo kojeg od pravnih lica ili projekata, već je i savršeno zadovoljan što ne zna kako oni funkcionišu. On objašnjava: „Ovo uključuje Minghui.org, The Epoch Times, NTD Television i Ganjing World. Njihovo poslovanje, osoblje i finansije nisu nešto u šta se ja mešam, tako da zapravo ne znam kako oni posluju. Moram im dozvoliti da idu svojim putem; to je deo njihovog duhovnog putovanja. Ako stalno intervenišem, to je kao da rušim mostove i puteve na njihovom putu. Dakle, ja ne upravljam nijednom od tih stvari – moj fokus je isključivo na duhovnoj praksi praktikanata.“
Što se tiče poklanjanja sopstvenog vremena inicijativi kao što je Shen Yun, Učitelj objašnjava da, osim što vodi praktikante u njihovoj duhovnoj kultivaciji, kao volonter on takođe kreira kostime i pomaže im da unaprede svoje veštine. „Ali niko mi ne daje ni centa; nisam plaćen“, kaže.
Dopisnica je takođe razgovarala sa nekoliko drugih ljudi uključenih u različite kompanije. Finansijski direktor Shen Yun Creations, umetničke video platforme, i generalni direktor Shen Yun Dancer, kompanije za odeću, potvrdili su da sami upravljaju operacijama i finansijama. „Učitelj Li ne nadgleda ništa od ovoga, i mi ga ne izveštavamo o takvim stvarima“, rekli su.
Nedavno proizvedene plavo-žute jakne sa dva lica i natpisom „Falun Dafa“ dizajnirao je Učitelj Li i to je njegov dobrovoljni prilog. Jakne su promišljeno dizajnirane imajući u vidu meditaciju, kao i događaje na otvorenom, pa su s obzirom na to tople, vodootporne i sa patentnim zatvaračima odozdo prema gore. Kvalitet ovih odevnih predmeta je zapanjujući, imajući u vidu njihovu cenu. Na pitanje zašto je cena tako niska, generalni direktor Shen Yun Dancer objašnjava: „Ove jakne se prodaju isključivo praktikantima, pa se majstor Li nada da će cena biti što je moguće niža.“ Kao odgovor na ovo, Učitelj se nasmejao i dodao: „Jesam to rekao. Ako je moguće, radije bih davao ove jakne praktikantima besplatno.”
Ideja „besplatnog davanja praktikantima“ je poznata. Što se tiče cena i distribucije Dafa knjiga, Učitelj je više puta iskazivao isto mišljenje. A za učenike u školama Fei Tian, školarina, smeštaj, obroci, knjige, nešto odeće i putni troškovi su zaista besplatni. Stipendija koju škole daju svakom učeniku je ekvivalentna cifri od oko 50.000 dolara godišnje, i roditelji moraju da plate samo dodatne časove van škole.
II. Jednostavan način života i postojana volja
Kako vidite majstora Lija kao osobu?
U Dragon Springsu smo se sreli sa praktikantom koji dvadeset godina radi sa Učiteljem. Na pitanje kakva je osoba Učitelj na svakodnevnom planu, nakon nekoliko trenutaka dubokog promišljanja, praktikant polako odgovara: „On ima izuzetnu snagu volje, vodi jednostavan život i ima jasne ciljeve.”
Ovaj praktikant kaže da, bilo u Dragon Springsu ili dok je na putovanju, Učitelj ujutru pere svoju odeću, preskače doručak ili samo popije malo vode i kafe. Za ručak jede lagani obrok u kafeteriji Dragon Springsa, a za večeru obično uzme činiju supe sa testeninom, ili hladnog pirinča sa toplom vodom i ukiseljenim povrćem.
Druga praktikantkinja je ispričala anegdotu sa jednog doručka, kada je skuvala gomilu jaja i donela ih Učitelju, nadajući se da će on izabrati najveća i najbolja. Umesto toga, Učitelj je odabrao ono čija je ljuska bila najviše napukla, rečima: „Uzeću samo ovo.“
Još jedan praktikant se seća vremena kada ih je Učitelj doveo u kantinu. Želeo je da uzme hranu i brzo sedne, kao i drugi, ali kada je pogledom potražio Učitelja, video je da on mirno stoji sa strane, čekajući da se svi drugi posluže pre nego što će sam prići hrani. „Zastao sam, osećajući da ja, kao njegov učenik, ne treba da jedem pre svog Učitelja. Ali Učitelj je nežno klimnuo, dajući znak da nastavim.“
Govoreći o Učitelju koji ima „jasne ciljeve i izuzetnu snagu volje“, praktikant koji radi sa njim dvadeset godina kaže: „Kada Učitelj postavi cilj, on jednostavno ide napred. Bez obzira na prepreke, on se ne zaustavlja. On ne razmišlja o novcu; on samo radi ono što treba uraditi.” Nastavlja: „Gledajući ga kako radi svaki dan, mogli bismo pomisliti da to nije ništa neobično. Ali kada pogledamo unazad, shvatamo koliko je to izvanredno. Bez obzira na izazove koji se pojave, Učitelj postiže ono što treba da se uradi. Za razliku od nas, koji često odustajemo kada se jave izazovi.”
Praktikant nastavlja: „Puno je stvari za koje smo mislili da se ne mogu uraditi, ali Učitelj nije dozvolio da ga to spreči. Nastavio je da gura napred, i na kraju je sve uspelo. Dakle, za mene je sve u njegovoj snazi volje i fokusu.”
„Po mom mišljenju, ’poteškoće’ za njega ne postoje. Možda nešto vidimo kao teško ili veoma izazovno i mislimo da je to loša stvar. Ali prepreke ne sprečavaju Učitelja.”
Oni koji su radili na gradilištu Dragon Springs znaju da Učitelj stalno radi. Bilo da su u pitanju najteže oblasti ili najnaporniji rad, on je tu. Kad se dižu debla drveta, on uvek bira teži kraj. Redovno čisti ostatke, često pre nego što drugi stignu. Kada niko ne želi da očisti jamu sa blatnjavom vodom, Učitelj bez reči preuzme posao i pobrine se za to. Kada na putu ima kamenčića, on ih pokupi i odbaci u stranu da točkovi ne bi oštetili trotoar. Ekseri na gradilištu ili putu? Učitelj ih pokupi, razvrsta i odnese u ostavu. On vodi vizuelnu umetnost Shen Yuna, kreira kostime i rekvizite, podučava vokalnu tehniku, nadgleda postavljanje novih tačaka i obezbeđuje najviše umetničke standarde. Usred svog zauzetog rasporeda i tokom putovanja, kada nađe slobodan trenutak, on uzme običnu papirnu fasciklu u koju će zapisati tekst ili komponovati muziku.
On jasno naznačava da kao neko ko vodi ljude u duhovnoj praksi, on mora davati lični primer. Pošto je bilo mnogo istorijskih lekcija o opasnostima novca, on nikada ne uzima novac za sebe. Umesto toga, on daje primer i uči sve o značaju štedljivosti. Na primer, kada je reč o kupovini neophodne opreme za probe i nastupe, kao što su rasveta i scenski materijali, Učitelj uvek podseća praktikante: „Pronađite rasprodaje i popuste.”
U intervjuu dalje objašnjava: „Pošto ima toliko toga da se uradi, često boravim u spavaonicama u Dragon Springsu. Za ovu decu, želim da obezbedim najbolju školu i najbolje okruženje na svetu” — misleći na mlade umetnike u Shen Yun i učenike škola Fei Tian. „Rekao sam njihovim roditeljima: „Želim da vam vratim vašu decu kao najbolju moguću decu. Ovo je moj fokus.’”
III. Briga za sve
Kada je Dragon Springs osnovan 2000., tu nije bilo ničeg osim šume, jezera koje nije bilo ni lepo ni čisto, i skromne kuće. Kuća je bila jednostavna, trosobna, bez parkinga. U kišnim ili snežnim danima, staze su bile blatnjave i teško prohodne. Praktikanti koji su volontirali u Dragon Springsu činili su to koristeći sosptveno vreme i resurse, vođeni dubokim razumevanjem dragocenosti Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti. Bili su posvećeni tome da stoje uz Učitelja, koji je, uprkos tome što celom čovečanstvu nudi učenja od kojih bi mogli imati koristi, proganjan od strane Komunističke partije Kine.
KPK je širila glasine tvrdeći da je Učitelj vlasnik više luksuznih nekretnina, luksuznih automobila i jahti. Međutim, kasnije je postalo očigledno da on nema takvu imovinu. Ne dobija platu ni od jedne kompanije koju vode praktikanti i ustupio je Dragon Springsu sve donacije koje je primio od praktikanata. Rekao je: „Ne želim novac. Za šta će mi novac? Mislim da gde god da odem, neko će me nahraniti. Za šta mi treba novac? Znam da nikada neću ostati gladan.”
Tokom našeg nedavnog intervjua s njim, Učitelj se nežno osmehivao, spokojan i opušten, što je mene, koja sam držala intervju, navelo da se prisetim njegovih učenja: „Bez nezadovoljstva ili mržnje, on teškoće uzima kao radost.”
Tokom proteklih 19 godina, škole Fei Tian i Shen Yun razvile su se u vrlo žive institucije, sa učionicama za nastavu, plesnim studijima, kafeterijom, pozorištima, kancelarijama, bibliotekom, koncertnom salom i raznim prostorima za rekreaciju, koje su, ciglu po ciglu, sagradili praktikanti pod vođstvom Učitelja. Za mnoge praktikante Falun Gonga, ovo putovanje je bilo više od puta prevazilaženja teškoća i eliminacije karme; radilo se o ispunjavanju zaveta koji su dali svojim životom pre nego što su stigli na ovaj svet.
Kako je osnovana prva trupa Shen Yun Performing Arts? „Na početku smo okupili grupu praktikanata i doveli neke mlade ljude koji su bili različitih visina i nisu mnogo znali o plesu. Malo po malo, korak po korak, stvari su počele da se razvijaju. Ali u to vreme, praktično nismo imali novca. Sve što je trebalo da se uradi, učesnici su morali da plate sami. Svi nastavnici su svojim novcem kupovali šta treba. Ni ja nisam bio drugačiji - plaćao sam iz svog džepa sve što sam mogao da smislim. Svako je davao svoj doprinos koliko je mogao“, priseća se Učitelj. „Tek kada smo započeli nastupe, počeli smo nešto da zarađujemo. Tako smo se probili, malo po malo“, nastavio je.
Ja, novinarka, sećam se vremena kada je postojao samo jedan plesni studio, i kako je Učitelj došao da pomogne učenicima plesa dok su vežbali salto unazad. Praktikanti koji su dugo u Dragon Springsu sećaju se kada su ovi učenici svojevremeno učili mandžurski ples. Pošto nikada ranije nisu videli Manchu cipele sa platformom, Učitelj je lično obuvao i nameštao cipele svakom od njih.
Kada sam videla srdačne poklone koje su učenici tokom vremena napravili i dali Učitelju, a koji su izloženi u Dragon Springsu, nisam mogla a da ne pomislim na one koji su, nakon odlaska odavde, pošli sa Komunističkom partijom Kine, klevetajući Falun Gong i Shen Yun. U odgovoru na moje razmišljanje o ovome, Učitelj je objasnio da ti mladi ljudi nisu sami došli u Shen Yun – doveli su ih roditelji – i da u takvim slučajevima obično ne postupaju dobro. Nasuprot tome, mladi ljudi koji su rekli: „Želim da vežbam Dafu“ i „Želim da pomognem Učitelju u Fa-ispravljanju“ su napredovali.
Čitaoci upoznati s kineskom istorijom prethodnog veka verovatno su svesni da je među roditeljima u Kini uobičajeno da se deci nameće sopstvena volja i neostvareni snovi. Ova nesrećna osobina potiče iz dugogodišnjeg uticaja Partije, koja potcenjuje porodični život i zanemaruje individualni izbor. Pesma „Otac i majka nisu tako dragi kao predsednik Mao“ napisana je 1966. godine i postala je poznata širom Kine. Iako je kasnije zabranjena zbog kompozitorovih navodnih veza sa antipartijskom frakcijom Lin Biaoa, fraze „Otac i majka su dragi, ali je još draži predsednik Mao“ i „Otac i majka ne mogu da se porede sa Komunističkom partijom“ duboko su usadile ljudima ideju da porodičnu naklonost zamene odanošću Partiji, i generacije Kineza su navikle na nametanje partijskih ideala sebi i svojoj deci.
Kako se komunistička ideologija širila globalno, sve je više ljudi usvajalo ovaj pristup nametanja spoljne volje i neuspeha da se izgrade normalni odnosi između roditelja i djece. Pod uticajem duboko ukorenjenih partijskih osobina, kao i problema sa njihovim duhovnim stanjem, neki praktikanti nisu bili imuni na ovo.
Više od decenije, Učitelj se trudi da studentima u Dragon Springsu pruži dobro iskustvo, brinući se da im se obezbede odeća i hrana (što prevazilazi ono što je on mogao da pruži svojoj ćerki dok je bila u ovom uzrastu), da im pravi pakete za užinu i deli ih noću. Pričajući o ovome, Učitelj se osmehuje i objašnjava: „Pošto su deca mala, moram se ponašati prema njima baš kao što bi to činili njihovi roditelji.“
Praktikanti u Dragon Springsu kažu da postoji toliko mnogo priča o stvarima koje Učitelj radi svakodnevno – priča koje svi imaju, priča koje nikada ne bi mogle biti ispričane do kraja.
Za razliku od male porodice, velika zajednica ima troškove i odgovornosti koji se shodno tome umnožavaju. Troškovi u Dragon Springsu su znatni - mesečni računi za grejanje i struju, klimatizacija i dnevni troškovi za hranu za toliko ljudi. A škola daje pune stipendije za učenike. Ovo su ogromna finansijska opterećenja.
Očigledno je da Učitelj brine ne samo o studentima već i o onima koji su diplomirali. Na kraju krajeva, pronalaženje posla je mnogo teže za diplomce akademije umetnosti nego za one sa diplomama iz tehničkih oblasti, na primer. Zarađivati za život i izgraditi karijeru nije lak zadatak. Studentima koji ostanu na Fei Tian da bi se priključili nastavnom kadru, ili da bi imali karijeru kao profesionalni umetnici Shen Yun, isplaćuju se plate da bi se mogli izdržavati. Sve ovo zahteva značajna finansijska sredstva.
Jasno je da, kao umetnički direktor Shen Yun, Učitelj ceni talenat i, što je još važnije, kao Učitelj Falun Dafe, nada se da će njegovi učenici biti dobri na svom duhovnom putovanju i dostići svoj cilj.
IV. Podučavanje Fa
Danas, svi Falun Gong praktikanti shvataju da su učenja koja nam je Učitelj preneo jezgroviti principi univerzuma—Istinitost, Blagost i Trpeljivost. Dakle, u Kini pod komunističkom vladavinom, društvu koje se aktivno suprotstavlja duhovnosti i religiji, i koje sprovodi strogu kontrolu nad svakim aspektom misli, dela i ekonomskog života pojedinca – bez obzira na godine ili pol – kako je Falun Dafa uspela da dopre do javnosti? A posebno s obzirom na totalitarnu prirodu tamošnjeg društva?
Od 1980-ih do kasnih 1990-ih, Kina je doživela „bum čigonga“, sa desetinama miliona ljudi koji su prihvatili ovu praksu. Evidentne zdravstvene prednosti čigonga, posebno u smislu lečenja bolesti i fizičkog zdravlja, izazvale su široko interesovanje. To je dovelo do sve većeg fokusa na proučavanje ljudskog tela i obnovljenog istraživanja odnosa između materijalnog sveta i uma. Vremenom je ovo stvorilo prostor za istraživanje i eksperimentisanje u ovim oblastima. Međutim, uprkos rastućem interesovanju, mnogi pojedinci koji su nastojali da razumeju dublje misterije ljudskog tela, života i univerzuma našli su se frustrirani, nesposobni da pronađu bolje odgovore koji bi ih zadovoljili kako intelektualno, tako i duhovno.
Godine 1992., učitelj Li je počeo sa javnim predavanjima Falun Dafe, ugrabivši priliku. On se priseća: „Na početku, u Čangčunu, ljudi su pričali o čigongu, a ja sam slušao. Zatim bih im ponudio nekoliko reči. Dok sam govorio, bili su zapanjeni, primećujući: „Vau! Zanima nas to što govorite—molim vas, recite nam više!’ Pošto sam znao ponešto o tim stvarima, nije mi bilo teško da podelim više. Posle toga su rekli: „Vau! Možete li nam održati predavanje?’”
Nastavlja: „Sve to su bili iskusni praktikanti čigonga. Bez oklevanja su ponudili: „Ja ću srediti za salu!“ Oni su se pobrinuli za detalje i požurivali su me: „Učitelju Li, molim vas, održite predavanje uskoro!“ Neki od njih su bili vrlo nestrpljivi i insistirali su da ih podučim. I tako sam na kraju održao predavanje u Srednjoj školi broj 5 u Čangčunu.”
Za razliku od tradicionalnih budističkih praksi, čigong entuzijasti su bili navikli na predavanja na kojima bi čigong majstor demonstrirao isceljujuće efekte čigonga tokom svog izlaganja. Pretpostavljali su da će Učitelj Li predavati na isti način, kada je on zapravo dolazio da prenese učenja Dafe. Učitelj se priseća: „Trebalo je da bude predavanje, ali oni su doveli pacijente, jer se to događalo na drugim čigong predavanjima. Kada sam počeo, svi ti pacijenti su stenjali u bolu. Šta sam mogao? Kako da držim predavanje dok oni stenju? Neki od njih su čak bili na infuziji. I tako sam prišao i pomogao im. Posle samo nekoliko sekundi, svi su ustali. Zatim sam im rekao sa bine — bila je to učionica na više nivoa — ‘Slušajte! Sad hodajte!’ I svi su počeli da hodaju. Neki od njih su bili prikovani za krevet ili paralizovani, i prethodno nisu mogli da stoje. Zatim sam rekao: ’Sad trčite!‘ I oni su počeli da trče. Nakon toga sam rekao: 'U redu, hajde da počnemo predavanje' Od tog trenutka su shvatili, a neki su i rekli: 'Vau, čak ni veliki čigong majstori ne bi mogli biti ovako moćni! ' Tada sam počeo s predavanjem. Posle su mi postavljali pitanja, a ja sam odgovarao. Od tada, više nije bilo moguće stati.”
Nije li neprocenjiva stvar ako se izleči neko ko je paralizovan ili teško bolestan? Oni koji su upoznati sa pričom o Milarepi će ovo donekle razumeti. Učitelj Li je u trenu povratio zdravlje i pokretljivost onih koji su bili u mukama, a ipak, prisećajući se toga, govori tiho i smireno.
U duhovnim i religijskim tradicijama opšte je verovanje da je urođena priroda ljudskih bića božanska. Zato, kada je Učitelj govorio o višim istinama, to je probudilo nešto duboko u srcima mnogih ljudi — nešto što je dugo spavalo. Iznevši svoja učenja, on bi rekao: „Podelio sam ono što treba da znate; sada započnite svoju praksu.” I tako su neki čigong entuzijasti počeli da praktikuju Falun Gong. Od tog trena, javnost je Učitelja prepoznala kao „čigong majstora“ ili „majstora Lija“, kako su nazivani učitelji čigonga.
Iako je ovaj učitelj — učitelj velikog Zakona Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti — nazivan čigong majstorom, njegova jedina briga bila je da doprinese živim bićima; nije mario za status ni titule. Kao što je odavno rekao: „Možete me zvati učiteljem, majstorom, gospodinom Lijem – kako god želite.“
Mnogi događaji koji su usledili verovatno su već poznati većini, i brojni članci i razmišljanja dostupni su na stranici Minghui, u kategoriji poput „Sećanja na milost Učitelja“. Zainteresovani čitaoci mogu pregledati ove starije članke radi više detalja.
Štedljivost je druga priroda Učitelja, ali kada su u pitanju stvari koje treba da se urade, on ne dozvoljava da novac postane faktor.
Između 1992. i kraja 1994. godine, kada je Učitelj lično držao časove u Kini, svaki seminar je trajao u proseku devet dana i koštao je učesnike 50 RMB (sa 50% popusta za stare praktikante) ili ekvivalentno oko 8 USD. Ove naknade trebalo je da pokriju njegove i troškove osoblja za putovanje vozom, hranu i štampu materijala. U poređenju sa tipičnim kotizacijama za časove čigonga u to vreme, ova cena je bila izuzetno niska, čak je izazivala nezadovoljstvo ostalih čigong majstora koji su smatrali da se ovim potkopava tržište. Međutim, Učitelj je držao nisku cenu iz obzira prema svojim učenicima, dajući sve od sebe da im uštedi novac.
Da bi minimizovao troškove, Učitelj je za duge vožnje vozom rezervisao mesta za sedenje, dok je spavaća kola uzimao samo u retkim prilikama. Ipak, Učitelj primećuje da je, neverovatno, čak i kada su vozovi bili puni a on imao imao kartu za sedenje, sedište pored njega ostajalo prazno, omogućavajući mu da prilegne i odmori se. Njegovi obroci su se uglavnom sastojali od instant rezanaca, uz povremenu poslasticu u vidu činije supe sa rezancima, kod uličnog prodavca. Smeštaj je uvek bio u najosnovnijim, jeftinim gostionicama. Često su sa sobom nosili instant rezance, kao i štampane materijale o praksi, u jednostavnim torbama. Tokom dve godine, Učitelj je održao 54 serije seminara. Osoblje se toliko umorilo od jedenja instant rezanaca da su jedva mogli da ih svare, navodi on. Ipak, oni koji su prisustvovali seminarima izrazili su neopisivu zahvalnost za ono što im je dato.
Iako su troškovi za ove dve godine podučavanja bili znatni, sve u svemu, Učitelj je bio fokusiran na širu sliku: obaviti posao.
Ali onda, kada je došlo vreme da se počne sa objavljivanjem Dafa knjiga, ponovo se pojavilo pitanje finansiranja tog procesa. Praktikant iz Pekinga, koji je zaradio nešto novca kroz svoj posao, pozajmio je Učitelju nekoliko hiljada juana. Kada su knjižare počele da distribuiraju Kineski Falun Gong, praktikant se zapitao da li će Učitelj moći da vrati zajam. Ali Učitelj je brzo sredio da se prihod od prodaje knjiga iskoristi za isplatu duga. Kasnije, pošto su prevaziđeni mnogi izazovi, objavljen je Džuan Falun.
Učitelj je tokom našeg intervjua rekao da je jedan od praktikanata koji su mu pomogli u seminarima bio biznismen i državni službenik. Ponekad, kada Učitelj nije imao sredstva za putne troškove, ovaj praktikant bi pokrio troškove. Jednom je rekao Učitelju: „Učitelju, pogledajte. Vidite kako drugi čigong majstori uzimaju desetine ili čak stotine hiljada juana, a vi nemate dovoljno novca ni za hotelsku sobu.” U to vreme, desetina hiljada juana je bila značajna suma. Samo zahvaljujući podršci ovog praktikanta, Učitelj je mogao da nastavi svoj rad tokom tih godina. Prisećajući se ovoga, Učitelj se od srca nasmejao i rekao: „Šta treba, mora se obaviti, ma koliko teško — i može se obaviti.“
Da se vratimo na priču o podučavanju prakse u Kini: uprkos mnogim izazovima, uticaj Falun Gonga je nastavio da raste, a neki su počeli da kuju zaveru protiv Učitelja. Međutim, nakon tajne istrage, otkrili su da Učitelj nema bogatstvo i da se ne zanima za žene — pa kako onda da ga napadnu? U to vreme, Učitelj je već stekao znatan uticaj širom Kine, a haos Kulturne revolucije je bio splasnuo. Čak je i Komunističkoj partiji, ozloglašenoj po kampanjama protiv pojedinaca, bio potreban izgovor da bi se preduzela akcija.
Učitelj se priseća: „1996. godine, ne znam po čijem nalogu, direktorka iz Ministarstva trgovine pozvala me je na večeru. U to vreme su me često pozivali ljudi koji su se nadali izlečenju. Nakon što smo seli, bila je vrlo otvorena prema meni, rekavši: ‘Učitelju Li, vaš uticaj u Kini je postao prevelik. Morate da napustite zemlju.’ Ona je to iskazala jasno kao dan. Kad sam to čuo, shvatio sam — jasno je da je Đijang besan, posebno zato što ljudi vežbaju Falun Gong sa obe strane avenije Čang’an. Pa sam odgovorio: ‘U redu, odlazim u inostranstvo.’“
U Kini, svaka verska grupa se suočava sa istim izazovom: ako ne osnuje ogranak partije ili ne prizna da su „interesi Partije iznad svega“, Partija će je pažljivo pratiti, čekajući priliku da je potisne—ponekad do te mere da joj onemogući postojanje. Iako je Falun Gong, sa svojim principima Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti, pomogao u obnavljanju zdravlja i poboljšanju moralnih standarda miliona Kineza, uštedevši vladi značajne medicinske troškove, učitelj Li je ipak bio primoran da napusti Kinu.
1997., Učitelj dobija američku vizu za osobe izuzetnih sposobnosti i seli se u Sjedinjene Države. 1998., nakon što je neko vreme bio odsutan da bi rešio neke stvari u Kini, kada se vratio u SAD, on i njegova porodica imali su malo novca i nisu imali gde da žive. Prvo su želeli da odu u San Francisko, ali tamošnji praktikant Falun Gonga je rekao da nisu uspeli da im pronađu smeštaj, pa su pozvani u Atlantu, gde su odseli u skučenom stanu, koji su delili sa drugim praktikantom. Kada je tamo život postao neodrživ, pošli su za Njujork. Na kraju, Učitelj se smestio u mali studio apartman koji je jedan praktikant iznajmio na gornjem Menhetnu. Ta zgrada će kasnije biti lažno označena od strane Komunističke partije Kine kao „zgrada Li Hongdžija“, nakon što je progon počeo 1999. godine.
Razmišljajući o duhovnim i verskim tradicijama kako Istoka tako i Zapada, uobičajeno je očekivanje da će neko donirati svojoj crkvi, hramu ili zajednici. Ipak, Učitelj nikada nije tražio ništa materijalno od nas – samo da imamo srca da vežbamo. Istovremeno, koliko nas je steklo bolje zdravlje vežbajući Dafu, što je neprocenjiv dar?
Učitelj je mogao da živi mnogo ugodnijim životom i lako je mogao da uživa u kvalitetnijem životu. Ali njegova stremljenja su uvek išla daleko izvan svega toga. Zašto predaje Dafu? Zašto neumorno vodi praktikante u njihovoj duhovnoj praksi? Zašto je postao umetnički direktor Shen Yun? Zašto dobrovoljno ulaže svoje vreme i napore u projekte koje vode praktikanti? Svi pravi praktikanti razumeju odgovore na ova pitanja.
Danas, čak i mnogi od onih izvan duhovnih ili verskih praksi priznaju da se Falun Dafa suštinski razlikuje od drugih čigong praksi. Ona se ne praktikuje radi isceljenja, ili zbog bogatstva, ili da bi se unapredilo na duhovnom planu. Umesto toga, Falun Dafa je istinski budistički put samokultivacije, koji podučava principima Istinitosti, Blagosti, Trpeljivosti, koji vodi praktikante nazad, njihovom pravom domu.
Falun Gong trpi progon više od četvrt veka, ali principi Istinitosti, Blagosti, Trpeljivosti ostaju nepokolebljivi, sijaju u srcima praktikanata i jačaju ispravne misli vernika. Otpornost praktikanata Falun Gonga je ukorenjena u njihovoj nepokolebljivoj veri u ova učenja, dubokoj duhovnoj osnovi i smernicama, i primeru koji daje Učitelj Li Hongdži.
