25. aprila obeležena je 26. godišnjica mirnog apela praktikanata Falun Gonga u Pekingu 1999. godine. Osvrt na nedavnu istoriju otkriva da je događaj bio jedan od nekoliko nameštaljki koje je postavila Komunistička partija Kine (KPK) kako bi ciljala Falun Gong.
KPK je poznata po tome što „postavlja“ pojedince ili grupe kako bi ih progonila. Na primer, tokom kampanje Sto cvetova između 1956. i 1957. godine, Mao Zedong je podsticao sve da slobodno iznesu svoje mišljenje. Nakon što je obećao da se neće svetiti onima koji ukažu na mane Partije, iskoristio je ono što su ljudi nazvali „dokazom“ da ih napadne tokom antidesničarske kampanje KPK između 1957. i 1959. Približno 550.000 ljudi je označeno kao „desničari“, a napadnuti su oni i članovi njihovih porodica.
Kada je Falun Gong prvi put iznesen javnosti 1992. godine, ljudi su bili privučeni izvanrednim efektima ove prakse u poboljšanju zdravlja i morala. Ali osnovne vrednosti KPK, klasne borbe, brutalnosti i obmane, bile su u suprotnosti sa tradicionalnim Falun Gongovim vrednostima Istinitosti-Blagosti-Trpljivosti. Između 1996. i 1998. režim je više puta pokušavao da prikupi dokaze o nepravednim postupcima Falun Gong praktikanata, ali je svaki put bio neuspešan.
Dakle, KPK je pribegla nizu zavera kako bi pokrenula svoju kampanju da okleveta i iskoreni Falun Gong.
1. Mirni apel 1999. godine označen kao „opsada“
He Zuoxiu, pro-KPK intelektualac koji je blisko povezan sa Komitetom za politička i pravna pitanja (KPPP), objavio je članak u omladinskom časopisu 11. aprila u kojem je izneo lažne optužbe protiv Falun Gonga. Kada su praktikanti otišli kod izdavača u Tjenđinu 18. aprila i objasnili istinu, izdavač je najpre pristao da izvrši ispravke, ali je sledećeg dana povukao reč.
Kada su se praktikanti vratili da podnesu peticiju redakciji časopisa 23. i 24. aprila, Opštinski biro za javnu bezbednost Tjanđina poslao je više od 300 policajaca da rasteraju praktikante. Četrdeset pet praktikanata je uhapšeno, a neke je policija brutalno pretukla. Kada su praktikanti zatražili da uhapšeni budu pušteni, policija je rekla: ,,Ova stvar se ne može rešiti u Tjenđinu. Morate da idete u centralnu vladu [u Pekingu]." I tako, praktikanti su sledećeg dana (25. aprila) otišli u Centralnu kancelariju za žalbe Državnog saveta da prijave incident.
Nekoliko razloga me je navelo da zaključim da je KPK namerno izmanipulisala praktikante da održe veliki apel 25. aprila:
a) Incident u Tjanđinu je bio prvi put da je toliko Falun Gong praktikanata uhapšeno odjednom. Očigledna namera je bila eskalacija situacije.
b) Policija u Tjanđinu koja je uhapsila praktikante Falun Gonga rekla im je da je jedini način da reše problem odlazak u Peking. Odnosno, tek kada bi najviši lideri u Pekingu dali naređenje, policija Tjenđina bi oslobodila uhapšene praktikante. To implicira da su hapšenjem rukovodili zvaničnici u Pekingu.
c) Sećanja onih koji su učestvovali u apelu od 25. aprila pokazuju da je osoblje na licu mesta koje je usmeravalo praktikante da se postroje duž zida Džongnanhai (centralna vladina zgrada) bili policajci.
d) Falun Gong praktikanti nisu režirali scenu, ali policija, He Zuoxiu i Jiang Zemin (tada najviši vođa KPK) bili su veoma aktivni tog dana.
e) Tadašnji šef KPPP-a Luo Gan ranije je pokrenuo dve istrage o Falun Gongu, ali nije pronašao dokaze o neispravnim postupcima. Ovakav ishod mu ne bi pomogao da ostvari svoje političke ambicije, jer mu je bila potrebna glavna meta za napad kako bi pokazao svoju vrednost. He Zuoxiu i Luo Gan su zetovi i ove bliske veze su im omogućile pogodne uslove za dosluh. Luo Gan je postavio plan zato što je dugo imao negativan stav prema Falun Gongu i želeo je da ohrabri Jiang Zemina da potisne grupu. Centralna žalbena kancelarija nalazila u blizini Džongnanhaia, a njenu blizinu su zvaničnici KPK iskoristili da proguraju priču da su praktikanti „opsedali“ kompleks centralne vlade.
f) Očevici su izvestili da su vlasti nameravale da podmetnu praktikantima.
Apel 25. aprila 1999. bio je potpuno miran i racionalan. Praktikanti su samo hteli da odu u Centralnu kancelariju za žalbe i prijave nepravdu koju trpe od strane zvaničnika. Nisu istakli transparente ili skandirali slogane – samo su sedeli ili stajali u tišini na mestima gde ih je policija uputila.
Kada su praktikanti koji su držani u Tjenđinu pušteni te večeri, praktikanti iz Pekinga su tiho otišli. Čak su očistili teren pre nego što su otišli: iako je tamo satima bilo oko 10.000 ljudi, nije ostalo ni jedno parče papira. Čak su sakupili i opuške koje je policija bacila na zemlju i bacili u kante za smeće.
Nije bilo „opsade“ ili čak nagoveštaja nasilja. Zavera KPK da podstakne praktikante da „napadnu“ vladu nije uspela.
2. Osnivanje Službe 610
7. juna 1999. Jiang Zemin je osnovao Centralnu vodeću grupu za rešavanje pitanja Falun Gonga. Tri dana kasnije osnovao je „Službu 610“, koja je dobila ime po datumu osnivanja. Tokom godina, organizacija je pretrpela brojne promene, ali je zadržala svoju moć, status iznad zakona, okrutnost i sposobnost da pređe nacionalne granice.
Služba 610 upravlja svim pitanjima vezanim za progon Falun Gonga i glavni je organizator kampanja KPK u progonu. Koristi deset vrsta političkih trikova: crne liste, stope konverzije (primoravanje praktikanata da odustanu od svoje vere, često kroz mučenje), sistem garancija (sistem kolektivne odgovornosti), tajne politike, tajne instrukcije, tajne kanale (za prebacivanje pritvorenih praktikanata u i između centara za ispiranje mozga), tajne transakcije (plaćanja i beneficije za ljude koji prijave, uhapse, preobrate), laži, prevare i osetljive datume (veliki politički događaji i godišnjice povezane s progonom).
Praktikanti se rutinski hapse pre „osetljivih datuma“ KPK. U 26-godišnjem progonu, KPK je hapsila praktikante ne samo tokom velikih praznika (kao što su Nova godina, Lunarna Nova godina, Prvi maj, Jesenji praznik i Dan državnosti) već i tokom Nacionalnog narodnog kongresa (NNK) i Kineske narodne političke konsultativne konferencije (KNPKK) koji se održavaju svakog marta. Progon praktikanata od strane zvaničnika KPK uključuje uznemiravanje, otmicu, pritvor, hapšenje i druge nezakonite aktivnosti.
3. Osuda
Dana nakon što je progon počeo, Dnevni list narodne oslobodilačke vojske je 23. jula 1999. objavio uvodnik pod naslovom „Nedvosmisleno pokrenuti borbu za razotkrivanje i kritiku Falun Gonga“. Članak je ponovio klevetnički sadržaj objavljen u People’s Daily 20. jula i pokazao oštar stav i stav vojske. Kampanja osude brzo se proširila širom zemlje.
Zašto žele da „razotkriju i kritikuju“ Falun Gong? Falun Gong omogućava ljudima da kultivišu svoj um i telo, i koristi zemlji, društvu i pojedincima. Uprkos dve tajne istrage od strane vlade, nisu pronađeni nikakvi problemi. Pošto nije bilo dokaza koji bi pokazali da je Falun Gong loš, Jiang Zemin, Luo Gan i drugi najviši zvaničnici nisu imali opravdanja da potisnu Falun Gong. Bili su zabrinuti i zbog međunarodnih sankcija nakon masakra na Trgu Tjenanmen, pa se nisu usudili da rizikuju da svet sazna i kritikuje njihova kršenja ljudskih prava. Stoga su pokrenuli kampanju optuživanja u kojoj traže nedostatke i fabrikuju dokaze.
Kada se osvrnemo unazad, najmanje tri činjenice su jasne o kampanji. Prvo, „razotkrivanje i kritikovanje“ je metoda ispiranja mozga koju koristi KPK. Ova taktika se pokazala uspešnom tokom Kulturne revolucije i drugih političkih kampanja, tako da je Jiangu, Luou i Službi 610 bilo lako da koriste ovaj metod.
Drugo, „razotkrivanje i kritikovanje“ Falun Gong praktikanata bilo je sredstvo da se oni otuđe i podele. Takođe je služilo kao taktika odlaganja za Službu 610 da peca u nemirnim vodama i iskoristi priliku da stvori još laži. Pre nego što je progon počeo, skoro 100 miliona ljudi je praktikovalo Falun Gong (jedna desetina kineskog stanovništva). Dolazili su iz svih sfera života i svih nivoa društva, ali nije bilo liste članstva ili organizacije. KPK je usvojila metode „razotkrivanja i kritikovanja“, podele, širenja glasina i klevete da bi okrenula javno mnjenje protiv Falun Gonga korak po korak. Ova strategija je pomogla KPK da postigne svoj cilj zastrašivanja praktikanata i ispiranja mozga čitavoj naciji.
Nakon mirnog apela 25. aprila 1999., Jiang i Luo su ponovo sproveli ispitivanje o Falun Gongu širom zemlje, mobilišući veliki broj osoblja javne bezbednosti (policije) da istraže i prikupe obaveštajne podatke, ali i dalje nisu pronašli ništa. U isto vreme, oni su se takođe aktivno pripremali za uspostavljanje nove šeme kada im se ukaže prilika.
Treće, zvaničnici su pokušali da unaprede progon korak po korak, počevši od kampanje optuživanja i izmišljanja optužbi. Osim Jianga, ostalih šest članova Stalnog komiteta Politbiroa nije odobravalo progon Falun Gonga. Iako su ćutali pod Jiangovom prinudom, nisu se slagali s tim. Za Jianga i njegove sledbenike je bilo manje rizično da postepeno eskaliraju progon na ovaj način.
Zapravo, osoblje javne sigurnosti KPK godinama je imalo tajne agente u Falun Gong zajednici, a agenti nisu pronašli nikakve probleme. Mnogi tajni agenti su čak počeli vežbati Falun Gong. Zašto? Zato što su principi Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti zaista dobri.
4. Eskalacija putem stranih medija
25. oktobra 1999. CCTV je emitovala intervju Jiang Zemina sa reporterom Le Figaro tokom njegove posete Francuskoj, tvrdeći bez ikakve osnove da je „Falun Gong sekta“. Posle gledanja emisije, stotine Falun Gong praktikanata otišlo je na Trg Tjenanmen u znak protesta i oni su uhapšeni.
Sledećeg dana, glavni kineski mediji objavili su ono što je Jiang rekao na naslovnoj strani sa naslovom „Falun Gong je sekta“. Spoljni svet je generalno verovao da ovo predstavlja karakterizaciju Falun Gonga od strane kineske vlade. Skoro hiljadu Falun Gong praktikanata uhapšeno je na Trgu Tjenanmen ili u Centralnoj žalbenoj kancelariji. Sledećeg dana, People’s Daily je objavio poseban komentar sa istim naslovom. Oko 600 praktikanata je tada uhapšeno zbog širenja Falun Gong transparenta na Trgu Tjenanmen.
Ova šema nastoji da obezbedi pravno pokriće za ispiranje mozga i progon. Jiang nije na ovaj način etiketirao Falun Gong u Kini; umesto toga, on je prvo dao ovu izjavu stranim medijima, pokušavajući da izazove javno mnjenje u inostranstvu i koristeći inostrane medije da opravda progon u Kini. Od početka, Služba 610 je pokušavala da stavi veo zakonitosti na progon i navede ljude širom sveta da veruju da je suzbijanje legitimno.
5. Nepravedne osude
KPK je svake godine ulagala četvrtinu svog nacionalnog ekonomskog rezultata u progon Falun Gonga, koristeći finansijske beneficije da podstakne zvaničnike i javnost da učestvuju u progonu.
Organizaciono i ideološki, Služba 610 je manipulisala organima javne bezbednosti, tužilaštva i pravosuđa kako bi vršila progon i učinila ga rutinskim, upornim, profesionalnim i globalnim. Njegova kampanja je dovela do krivičnog progona Falun Gong praktikanata, uključujući hapšenja, krivično gonjenje, suđenja, lažne osude i druge procese.
13. novembra 1999. zvaničnici KPK održali su prvo nelegalno suđenje Falun Gong praktikantima. Četvorici praktikanata Falun Gonga u Hainanu je „sudio“ srednji sud u Haikou i osuđeni na zatvorske kazne u rasponu od 2 do 12 godina. Ovo je označilo početak 26-godišnje istorije nezakonitog osuđivanja Falun Gong praktikanata. Prema konzervativnim procenama, najmanje 20.000 Falun Gong praktikanata je ilegalno osuđeno do danas.
Služba 610 često manipuliše suđenjima praktikantima Falun Gonga i daje uputstva sudovima da izriču oštre kazne u njihovim slučajevima. Odeljenja javne bezbednosti, tužilaštva i pravosuđa na svim nivoima ponekad su prevarom navodili članove porodica da otpuste advokate, sprečavali advokate da čitaju spise predmeta ili su osudili praktikante na tajnim suđenjima. U mnogim slučajevima, sve, od optužbi do kazni, određuju Služba 610 i Komitet za politička i pravna pitanja.
Tokom ovih suđenja, sudije su čak otvoreno vikale: „Zakon se ne odnosi na Falun Gong.“ Popularne fraze koje sudije KPK koriste kada sude u slučajevima Falun Gonga uključuju: ,,Zašto mi pričate o zakonu? Govorim vam o politici", ,,Partija ne dozvoljava odbranu", ,,Ono što zvaničnici kažu je zakon", ,,Sud je pod vođstvom KPK, i moramo da slušamo Partiju", ,,Pitanja Falun Gonga ne moraju prolaziti kroz pravne postupke“ i „Nemojte mi pričati o savesti“.“
6. „Transformacija“ praktikanata
Ovo je najopakiji od sedam okvira. Praktikanti Falun Gonga slede principe Istinitost-Blagost-trpeljivost, ali zvaničnici KPK pokušavaju da „transformišu“ praktikante (primoraju ih da odustanu od svoje vere) zatvaranjem praktikanata u centre za ispiranje mozga. Skala može biti velika ili mala, mesta se mogu postaviti bilo gde, oblici „transformacije“ se stalno menjaju, sredstva su i meka i tvrda, a mučenje se koristi po potrebi. Pretnje su zlobne. Jedan primer je: „Ako se ne transformišeš, bićeš kremiran!“
Da bi postigla svoj cilj, KPK koristi sve zamislive metode mučenja, uključujući premlaćivanje, strujne šokove, žigosanje peglama, silovanje, prisilno hranjenje, zatvaranje u ludačke košulje, zatvaranje praktikanata u metalne kaveze, vezivanje u mučne položaje i razne strukture, stavljanje pasa na njih, napade i bitke. U progonu je dokumentovano čak 130 metoda fizičke torture. Koriste se i brojna sredstva psihičke torture.
7. Prevara o samospaljivanju
23. januara 2001, za kinesku Nove godinu, dogodio se takozvani incident „samospaljivanja“ na Trgu Tjenanmen, gde se pet osoba zapalilo. Dva sata nakon incidenta, novinska agencija Sinhua objavila je članak na engleskom neviđenom brzinom, tvrdeći da su „samospaljivači bila petorica praktikanata Falun Gonga“.
Međutim, kada su novinari Glasa Amerike pozvali Pekinški Biro za javnu bezbednost i Ministarstvo javne bezbednosti da potvrde priču, rečeno im je da ova odeljenja nisu upoznata s tim. Očigledno, propagandno sredstvo KPK je prestiglo policijsku istragu. Optužba protiv Falun Gonga objavljena je tako brzo da to nije mogao biti iznenadni incident, već je mogao biti samo planirani događaj. CCTV je pratio više programa koji su napadali Falun Gong i emitovali ih bez prestanka, primoravajući ljude širom Kine da ih gledaju više puta.
Mnogi dokazi su pokazali da je incident inscenirala KPK da okleveta Falun Gong. Tri dana pre događaja, Luo Gan je bio domaćin nacionalnog sastanka za „teško razbijanje“, dajući uputstva lokalnim zvaničnicima da uhapse više ljudi i izreknu teške kazne „neprijateljskim snagama“ u zemlji i inostranstvu, uključujući praktikante Falun Gonga.
Sledećeg jutra, Luo je otišao da poseti Brigadu specijalne policije Krivičnog istražnog korpusa Pekinškog opštinskog biroa javne bezbednosti, Šestu brigadu Pekinškog oružanog policijskog korpusa i Korpus unutrašnje bezbednosti Pekinškog opštinskog biroa javne bezbednosti. Prema novinskoj agenciji Xinhua, Luo je u potpunosti potvrdio da policija i naoružana policija suzbijaju praktikante Falun Gong na Trgu Tjenanmen, i poručio im da nastave borbu i da izvrše sledeći korak ozbiljnog suzbijanja. Dva dana kasnije došlo je do „samospaljivanja“.
U januaru 2002. godine, New Tang Dynasty Television je napravila film pod nazivom Lažna vatra, u kojem je usporena repriza CCTV snimka jasno pokazala da je Liu Chunling (jedan od ljudi koji su poginuli na licu mesta) zapravo udaren teškim predmetom koji je držao policajac u vojnom kaputu, a ne da je sav izgoreo.
U međuvremenu, Wang Jindong, koji je izgoreo, imao je bocu Sprite između nogu koja je navodno bila napunjena benzinom koji je koristio da se samozapali, ali je boca ostala netaknuta nakon što je požar ugašen. Na tlu ispred Wanga se mogao videti mikrofon, verovatno da bi pojačao slogane koje je izvikivao u pokušaju da iskrivi Falun Gong učenja i izazove mržnju.
Iako je 12-godišnja Liu Siying „teško opečena“, novinari su uspeli da je zaustave dok su je nosili u kola hitne pomoći i snime njen srceparajući plač za majkom.
4. februara 2001, Washington Post objavio je istraživački izveštaj na svojoj naslovnoj strani, „Ljudska vatra rasplamsava kinesku misteriju“. Reporter Philip Pan otišao je da izvrši uviđaj na licu mesta u Kaifengu, rodnom gradu Liu Chunling, koja je stradala u samospaljenju. Liuine komšije su rekli da je niko nije video da vežba Falun Gong.
Od mirnog poziva u aprilu 1999. do lažnog „samospaljivanja“ u januaru 2001, KPK je izvela sedam velikih prevara u kratkom periodu od 22 meseca. Ovi dobro isplanirani činovi manipulacije stavljaju na videlo brutalnu i varljivu prirodu KPK.
