Pozdrav, Učitelju!
Pozdrav, kolege praktikanti!
Godinama pre nego što sam dobio Dafu, jednog dana mi se ukazala vizija: dok sam sedeo kod kuće, istovremeno sam bio veoma veliko biće, lebdeći iznad sveta i pokrivajući veoma veliko prostranstvo. Ispod mene, veliki broj manjih bića bio je na površini Zemlje. Znao sam da sam odgovoran za njih.
Vizija se završila, a ja nisam razumeo šta znači i pomislio sam da možda ludim, pa čak i da stvaram zablude o sebi. Najčudnije od svega, ta bića za koja sam bio odgovoran bila su uglavnom koncentrisana u jednom geografskom regionu sveta, oblasti u kojoj nikada nisam bio i sa kojom ranije nisam osećao nikakvu vezu.
Nekoliko godina kasnije, bio sam u antikvarnici sa svojim rođakom. Neke korice knjige su ga zabavile, pa ju je skinuo s police da mi pokaže. Bila je to mala knjižica koja predstavlja čigong, a napisao ju je jedan zapadnjak. Bio sam veoma zainteresovan i kupio sam knjigu. Pošto sam je pročitao, postao sam još više zainteresovan i odlučio da moram da nađem „pravu“ čigong praksu da učim. Nekoliko meseci kasnije, dok sam čitao vesti, pažnju mi je privukao članak o Kinezima-Kanađanima koje maltretira Komunistička partija Kine (KPK). U članku se spominjao Falun Gong, i pomislio sam: „Falun Gong, to mora da je neka čigong praksa.“
U početku mi je bilo teško da poverujem u Lunju, ali sam odlučio da nastavim da čitam i ubrzo sam bio zapanjen kada sam otkrio da je svako pitanje koje sam ikada imao o životu dobilo odgovor. Od stvari koje su religije učile, do nebeskog oka, gledanja na daljinu, pomoćne svesti, energetskih kanala, prosvetljenja, jedno za drugim, sve je bilo jasno objašnjeno. Bio sam zapanjen kada sam otkrio da više nemam pitanja o životu i da imam samo pitanja o samoj Falun Dafi, i kako bih mogao da naučim više i započnem ovu veliku praksu. Najviše me je impresionirao Fa princip:
“Kultivacija zavisi od sopstvenih napora, dok učitelj transformiše gong.” (Predavanje 1, Džuan Falun)
Počeo sam da praktikujem samostalno oko šest meseci, jer sam živeo u gradu bez praktikanata. Kroz učenje Fa, shvatio sam tri stvari koje praktikanti moraju da rade. Učenje Fa i slanje ispravnih misli činili su mi se izvodljivim, ali nisam razumeo kako da objašnjavam istinu. Nije mi bilo jasno ni kako jednostavno objašnjavanje činjenica o progonu može da spasi ljude. Ali Učitelj je rekao da je to nešto što praktikanti moraju da rade, pa sam odštampao letke i peticije koje sam našao na veb-sajtovima praktikanata i počeo da ih delim. Međutim, pošto nisam razumeo osnove, nisam mogao da istrajem niti da uradim mnogo. Takođe, pošto sam bio sam, moj jedini kontakt sa praktikantima bila su iskustva na Minghui veb-sajtu. Iako mi je to u to vreme bilo veoma važno i od pomoći, većina članaka je bila od praktikanata iz Kine, a tamošnje društvo se veoma razlikovalo od ovdašnjeg. Zaista sam se mučio da shvatim šta treba da radim i sumnjao sam u sebe.
Otprilike u to vreme ponuđen mi je dobar posao u drugom gradu. Zanimljivo je da je grad bio u istom regionu koji sam video u viziji pre nego što sam dobio Dafu. Možda je Učitelj tako uredio stvari da bi ojačao moju veru.
Pošto sam se preselio u ovaj grad, mogao sam da se pridružim tamošnjoj lokalnoj grupi. Bio sam veoma uzbuđen što ih vidim. Posebno na prvom učenju Fa, mogao sam da osetim mnogo mentalnih smetnji dok je Učitelj tokom učenja uklanjao zla bića iz polja mog uma. Ovo se dešavalo svaki put kada bih prisustvovao grupnom učenju, i posle toga bih se osećao znatno pročišćenim.
Još uvek nisam razumeo osnove objašnjavanja istine i spasavanja živih bića, i to me je opterećivalo. Međutim, pošto sam sada bio u grupi, postepeno sam se pridružio mnogim projektima i ušao u tok Fa-ispravljanja. Moje razumevanje se postepeno produbljivalo.
Promena karijere
Ubrzo sam dobio priliku da pomognem u izradi naših lokalnih novina The Epoch Times. Obučen sam kako da radim prelom stranica i bio sam veoma zahvalan što mi je pružena ova prilika. Osećao sam snažnu vezu sa projektom.
Otprilike u to vreme, imao sam problema da uravnotežim svoju kultivaciju, volonterski rad na projektima i svoj običan posao. Često sam bio umoran u kancelariji i čak bih zaspao za svojim stolom. Takođe mi je nedostajalo samopouzdanja u moje sposobnosti, bio sam vezan za osećaj niže vrednosti i imao sam jak mentalitet oslanjanja na druge.
Stvari su na kraju došle do vrhunca, i moji menadžeri su mi dali do znanja da nisu zadovoljni mojim učinkom i stavili su me na probni rad. Prolazio sam kroz program obuke, kao i svi novi zaposleni u ovoj kompaniji, i u sledećoj fazi te obuke trebalo je da otputujem u drugi grad i završim dvonedeljni tehnički projekat. Jasno mi je stavljeno do znanja da moram dobro da se pokažem na ovom projektu ako želim da nastavim da radim u kompaniji.
Te dve nedelje, uzeo sam pauzu od većine projekata objašnjavanja istine koje sam radio (iako sam i dalje pravio nedeljne novine) i fokusirao sam se na ovu obuku. Bilo je to iskustvo koje mi je otvorilo oči. Moje kolege, naspram kojih sam ranije imao osećaj niže vrednosti, smatrale su obuku izuzetno teškom i žalile se da je to najteža stvar koju su ikada radili. S druge strane, ja sam se, bez pritiska raznih projektnih poslova koji su me opterećivali, osećao kao da sam na odmoru. Bilo je veoma opuštajuće. Takođe, pošto se u ovom projektu nisam mogao osloniti na druge, bio sam primoran da sav posao obavim sam. Nadzornici obuke su rekli da je moj projekat najbolji rad koji su videli za sve godine koliko su sprovodili obuku.
Ovo iskustvo mi je mnogo pomoglo. Podiglo mi je samopouzdanje u profesionalne sposobnosti, ali je takođe bilo snažan podsetnik da je posao koji rade praktikanti, koji naizgled može biti jednostavan, zaista bitka u drugim dimenzijama. Učitelj kaže:
“One mogu izgledati obično, ali sve stvari koje učenici Dafe čine su najveličanstvenije, one su bez presedana.” („Predavanje i objašnjavanje Fa na Fa-konferenciji šireg područja Njujorka“, Sabrana predavanja širom sveta III)
Takođe razumem da su možda neki praktikanti napustili kultivaciju jer su osetili ukus ove udobnosti pošto su napustili bitku i nisu želeli da se vrate.
Moja obična karijera je tada krenula uzlaznom putanjom, i dobio sam nekoliko unapređenja za nekoliko godina. Uživao sam u poslu i planirao sam da dalje napredujem u karijeri. Međutim, uvek sam imao pomalo neki osećaj praznine i osećao da mi moje sposobnosti možda nisu date da bih imao prijatnu običnu karijeru, već da bih mogao da pomažem Učitelju. Međutim, napuštanje posla zbog Dafa projekta nije mi se činilo realnim.
Jedne godine moja kompanija je promenila svoja pravila i više nije dozvoljavala zaposlenima da prenose odmor iz godine u godinu. Imao sam nekoliko meseci ušteđenog odmora i rečeno mi je da moram uskoro da ga iskoristim ili ću ga izgubiti. Tako sam uzeo dva meseca odmora i otputovao u Njujork da radim u sedištu sa dizajnerskim timom engleskog Epoch Timesa.
Bio sam impresioniran kvalitetom posla koji su tamošnji praktikanti radili, a takođe sam osećao da bih mogao da budem od pomoći njihovom timu. Najviše od svega, želeo sam da radim u medijima puno radno vreme i ispunim našu misiju. Na kraju dva meseca, ponudili su mi poziciju i duboko su sa mnom podelili važnost projekta i kako će to pomoći mojoj kultivaciji. Odlučio sam da napustim posao i preselim se u Njujork.
Osećao sam veliku anksioznost oko toga kako da objasnim svoju odluku svojim običnim kolegama, prijateljima i porodici. Napuštao sam visoko plaćen seniorski profesionalni posao i obećavajuću karijeru da bih počeo iznova u potpuno drugačijoj profesiji u potpuno drugačijoj branši. Međutim, samo sam im objasnio da mi je pružena odlična prilika da radim u Njujorku i da je to ono što zaista želim da radim. Svi su bili puni razumevanja i podrške.
Neočekivano, moja supruga praktikantkinja je najmanje podržala moju odluku. Uprkos tome što je ona uradila istu stvar nekoliko godina ranije (napustila profesionalni posao da bi radila puno radno vreme u medijima), nije mogla da prihvati moju odluku. Bila je zabrinuta zbog finansijskog tereta koji bi to stavilo na nas, a takođe je u to vreme prolazila kroz sopstvenu veoma tešku nevolju. Osećao sam veliki pritisak i mržnju od nje, ali sam osećao da ipak moram da sprovedem svoju odluku. Učitelj kaže:
“Tvoja partnerka ne bi se bunila da si radio bilo šta drugo. Iako su čigong vežbe nešto dobro, njoj si uvek kriv za nešto. Zapravo, ona ti pomaže da ukloniš karmu, mada toga sama nije svesna. Ona se s tobom ne svađa samo na površini, dok ti duboko u srcu odobrava – njen bes je istinski, iz dubine duše, jer onaj ko prima karmu mora se osećati neprijatno. Garantujem vam da je tako.” (Predavanje 4, Džuan Falun)
Po dolasku u Njujork, obavešten sam da ću biti na probnom radu šest meseci i da ću za to vreme primati samo polovinu plate. Bio sam šokiran; niko mi to ranije nije objasnio, a finansijski je već bilo veoma naporno. Osetio sam se izdano, ljutito i ozbiljno sam razmišljao da dam otkaz. Posle razmišljanja, podsetio sam se svoje prave svrhe, svoje posvećenosti našoj misiji, i da, iako smanjenje plate to neće promeniti, otkaz hoće. Počeo sam da gledam na to pitanje kao na test. Da li zaista želim da radim u medijima?
Takođe sam pokušao da budem pun razumevanja za situaciju menadžmenta. Zato sam odbacio svoje zamerke, postao odlučan da i dalje mogu finansijski da izdržim, i nastavio dalje.
Suočavanje sa teškim fizičkim nevoljama
Posle mnogo godina praktikovanja i rada u medijima, 2019. godine naišao sam na najintenzivniji test na svom putu do tada. Jednom prilikom, dok sam bio u poseti kancelariji u Njujorku, morao sam da idem na veliko grupno učenje Fa u Flašingu, jer sam tamo trebalo da se nađem sa nekim (inače bih učio u kancelariji sa engleskom grupom). Bio sam jedini zapadnjak tamo, u auditorijumu sa stotinama kineskih praktikanata. Kada me je koordinatorka videla, ignorišući moje proteste, odvela me je na čelo auditorijuma i dala mi mikrofon. Čitali bismo jedan pasus na engleskom (samo ja) i jedan pasus na kineskom (stotine kineskih praktikanata). Posle nekoliko minuta, počeo sam da se osećam čudno. Osećao sam kao da ću izgubiti svest. Imao sam utisak da stare sile prave pregradu između moje glavne svesti i mog površinskog tela, i nisam mogao normalno da rastvorim karmu. Osećao sam strah i opasnost. Mislio sam, kako se ovo može dešavati, pred stotinama praktikanata. Čitali smo Predavanje 1 Džuan Faluna. U tom trenutku, jedan pasus mi se istakao.
Učitelj kaže:
“Jedno moramo naglasiti: ako nisi sposoban da prevaziđeš vezanost i brigu o bolesti, mi tu ništa ne možemo – nemoćni smo da ti pomognemo.” (Predavanje 1, Džuan Falun)
Zaista sam osetio ozbiljnost kultivacije. Kako se čovek može odreći vezanosti ili brige za bolest kada ga odjednom ugrozi ovakva teška nevolja? Ipak, morao sam da pokušam. Pokušao sam da se koncentrišem na tekst Džuan Faluna i da se oslobodim brige usled nevolje. Na kraju krajeva, koliko sam puta umro u prethodnim životima, dok imam samo ovu jednu priliku da dobijem Dafu. Nisam uspeo u potpunosti da se oslobodim brige, ali fokusirajući se na Fa, uspeo sam da prođem kroz učenje. Našao sam se sa praktikantom sa kojim je trebalo da se vidim i otišao kući.
Otprilike godinu dana kasnije, KPK virus je pogodio svet. U to vreme, počeo sam da imam ozbiljnu eliminaciju karme. Fokusirajući se na učenje Fa, ponovo sam uspeo. Tokom ovih iskustava, čvrsto sam shvatio da je bolest zaista uzrokovana karmom. Mislim da pre toga nisam duboko verovao u to, jer su na mene uticala shvatanja moderne nauke.
Nekoliko meseci kasnije, jedne noći sam se osećao neuobičajeno umorno. Odlučio sam da odem na spavanje i probudio se samo 30 minuta kasnije, osećajući se izuzetno neprijatno po celom telu, ošamućeno i u opasnosti da izgubim svest. U tom trenutku, imao sam viziju. Mogao sam da vidim svoje telo u drugoj nebeskoj dimenziji, a pored mog tela bila je velika, gusta kugla karme. Dva bića koja su izgledala kao da nose ceremonijalne odore gurala su je ka mom telu. Kada bi ta lopta karme i najmanje dodirnula moje telo, njeno polje bi se pomešalo sa mojim i osećao bih se veoma neprijatno po celom telu (kao što sam se osećao u tom trenutku). Takođe sam mogao da vidim da bi, ako bi bila gurnuta dalje na moje telo, moje telo postalo teško onesposobljeno ili čak uništeno. Sećam se da sam mislio da će biti potrebno nekoliko meseci da se ta karma rastvori.
Mislim da mi je možda ova scena pokazana jer sam se prosvetlio u pogledu pravog uzroka bolesti. Iako je bilo alarmantno, bio je to ohrabrenje za mene da vidim da, iako je karma velika, mogu da je prebrodim. Ali me je takođe podsetilo na ozbiljnost situacije.
Narednih nekoliko meseci, svaki dan sam osećao tu ekstremnu nelagodnost i opasnost od gubitka svesti. Istrajao sam u učenju Fa, jedne noći sam čak ostao budan celu noć učeći Džuan Falun. Na kraju, posle nekoliko meseci, nevolja je prošla.
Razmišljajući o tome zašto se to dogodilo, bilo je mnogo razloga, ali delimično, mislim, to je bilo zato što sam nekoliko godina radio od kuće na daljinu. To, u kombinaciji sa nedovoljno marljivim praktikovanjem vežbi, dovelo je do nakupljanja karme na mom telu. Svakodnevno odlaženje u kancelariju ili na radno mesto može pomoći osobi da ukloni karmu, po mom shvatanju. Takođe, nevolja mi je pomogla da poboljšam svoj karakter, veru i razumevanje Fa. Jednog dana, kada je nevolja bila najintenzivnija i kada sam se samosažaljevao, pročitao sam iskustvo na Minghui gde je jedan praktikant prošao kroz nešto mnogo gore. Drugi dan sam se zatekao kako jadikujem „kada će se ovo završiti“ i shvatio sam da moram da se fokusiram na poboljšanje svog šinšinga bez obzira na to kako se osećam.
Takođe je moguće da nisam učinio dovoljno da odbacim ovu nevolju. Zaista, nije počela potpuno da se raščišćava dok nisam počeo da šaljem produžene ispravne misli.
Drugi put, nedavno, probudio sam se usred noći sa bolom u donjem delu leđa. Počelo je polako, ali se ubrzo pojačalo do izuzetno nesnosnog bola. Toliko me je bolelo da nisam želeo da to podnosim i čak sam imao misli o smrti. Postepeno sam se smirio i počeo da čitam Džuan Falun i otkrio sam da mogu da se koncentrišem na reči. Pitao sam se, šta ako ovaj bol nikada ne nestane? Da li bih se i dalje kultivisao i radio ono što je potrebno? Nastavio sam da učim, i posle nekoliko sati bol je nestao. Sledećeg jutra sam se probudio osećajući se divno u svom telu. Ovo mi je pomoglo da se oslobodim straha od bola.
Kultivacija na poslu
Pre nekoliko godina, radio sam na daljinu za projekat koji se odvojio od medija. Taj projekat je bio prilično uspešan, ali nisam se osećao prijatno da ostanem tamo i mislio sam da moram da se vratim glavnom medijskom projektu.
Pozvao sam glavnog koordinatora kanadskog Epoch Timesa i pridružio se tamošnjem timu. Nakon što sam tamo radio više od godinu dana, u mom srcu je počelo da se nakuplja različito zameranje. Stvari vezane za slavu, dobitak i ljubomoru. Počeo sam da imam negativne misli prema svom svakodnevnom poslu. Učitelj kaže:
“Ako pomoću njih želiš da zaradiš i obogatiš se, ili da postigneš svoje lične ciljeve među običnim ljudima – to je zabranjeno.” (Predavanje 2, Džuan Falun).
Shvatio sam da je ovo za mene fundamentalna vezanost, biti motivisan samo-potvrđivanjem, a ne potvrđivanjem kroz Fa.
Jednog dana sam imao zakazan sastanak sa menadžerima. Meditirao sam pre toga, i mnogo zameranja mi je stvaralo smetnju u umu. Čak sam razmišljao o tome koja ću pitanja pokrenuti na sastanku. Uhvativši sebe, zapitao sam se da li je ispravno da se praktikant tako ponaša. Ne, nije. Nisam želeo da budem jedan od onih ljudi koji se napune zameranjem i besom, a zatim napuste svoj projekat (a možda čak i kultivaciju). Uz Učiteljevu pomoć, očistio sam sve te misli, a zatim otišao i imao normalan sastanak. Do današnjeg dana, ne mogu čak ni da se setim zbog čega sam bio uznemiren. Mislim da su to samo bili različiti entiteti koji su pokušavali da me unište.
Vrlo brzo pošto se ovo dogodilo, Učitelj je objavio „Vežbanje Dafe je ozbiljna stvar“. Učitelj kaže:
“Oni koji su najskloniji da se slože sa tim [pojedincima koji prave probleme] su ljudi koji nedre vezanosti, ogorčenost, ili su to čak oni koji su isključeni iz Dafa projekata namenjenih spašavanju ljudi zbog grešaka koje su napravili, ili koji su nezadovoljni. A kad ovi ljudi razgovaraju međusobno i iznose svoje pritužbe, to je ogroman prikaz njihovog ljudskog razmišljanja. Možemo videti da ona vrsta ljudi na koju mislim nikad ne donosi sud na osnovu naših učenja, Fa, i nikad se ne upita: je li u redu da budem ovoliko ogorčen? Dolikuje li to osobi posvećenoj samo-kultivaciji? Je li to u skladu sa našim učenjem?.” („Vežbanje Dafe je ozbiljna stvar“)
Bio sam zahvalan što sam prošao ovaj test i što mi je data prilika da to uradim pre nego što je objavljen članak.
Završne reči
Osvrćući se na svoj put, jasno mi je da ne bih uspeo bez Učiteljeve pomoći. Osećam da to prevazilazi zaštitu ili vođstvo. Učitelj me je preoblikovao i neprestano uzdizao, čak i kada se nisam dobro kultivisao, i nastavio je da mi pruža prilike za kultivaciju. Znam da moram da budem marljiviji i da dobro hodam ostatkom svog puta.
Hvala, Učitelju!
Hvala, kolege praktikanti!
(Odabrano iskustvo prezentovano na Fa-konferenciji u Kanadi 2025.)
