Tokom poslednje predstave Shen Yun u Northmptonu, UK, u nedelju, 21. januara, video sam mnoge prizore u drugim dimenzijama. Želeo bih da podelim ono što me je najviše dotaklo.
Tokom poslednje pesme, iz tela publike izašli su veliki kraljevi i kraljice starih vremena, sa krunama i raskošnim odorama, sedeći na svojim prestolima, sa velikim zlatnim oreolima na glavama. Svaki je bio visok skoro do plafona dvorane. Pažljivo su slušali pesmu, naginjali se i lili suze, dirnuti velikim saosećanjem stihova i pevača. Dok su plakali, iz njihovih oreola stotine i stotine bića počeše da jure uvis, hrleći ka svojim nebeskim domovima. I ti kraljevi i kraljice su mogli ići gore, ali su hteli da se zadrže ovde dole da saslušaju celu pesmu, jer nikada nisu čuli takvo saosećanje. Ali njihova bića su izletela iz oreola i pojurila kući kao kad mehurići iskaču iz ključale vode. (Nisam mogao da prestanem da plačem zbog ogromnog saosećanja pesme i pojave ovih davno zaboravljenih kraljeva i kraljica koji su spašeni zajedno sa svim svojim bićima.)
U poslednjoj rečenici pesme „Otvara se nebeski put“, otvorila se zlatna kapija i veliki kraljevi i kraljice na svojim prestolima odmah su u zlatnoj struji poleteli u nebesa. Ali neki su kasnili i ostali su da vise iznad publike, povezani sa glavnom svešću osobe.
Zavesa se spustila, pojavili su se voditelji i najavili poslednju tačku. Ali jedan voditelj je napravio malu grešku u rečenici, zbog čega su glavne svesti nekih gledalaca na trenutak izgubile fokus i isključile se iz zlatne struje nebeske kapije. Kada se to dogodilo, kraljevi i kraljice (i njihova bića) su ostali zaglavljeni – zbunjeni, dok vise ni na nebu ni na zemlji – i nisu mogli da uđu u struju da bi otišli kući. Tek kada je glavna svest gledaoca postala fokusirana i mogla je da prihvati reči i delove predstave, ona bi ušla u struju nebeske kapije, omogućavajući svojim kraljevima i kraljicama da polete.
U poslednjem delu predstave, kada se Buda pojavio i okrenuo zlatni točak, ovi kraljevi i kraljice su se brzo vinuli u nebo. Zatim su drugi milioni bića izašli iz ljudskih pora, gusto poređana, ulazeći u struju zlatne kapije kao para koja izlazi iz ekspres lonca, gde je svako biće kao jedan molekul pare – sva su poletela u nebo u zracima zlatne svetlosti.
