Pozdrav Učitelju! Zdravo praktikanti!
Vežbam Falun Dafu 13 godina, a prošle godine Učitelj je koristio mnoge situacije u različitim okruženjima, zajedno sa Dafa projektima, da mi pomogne i ukaže na moje vezanosti i razotkrije moju demonsku prirodu. Želeo bih da podelim neka svoja iskustva sa vama.
Moja vezanost otkrivena
Najveća vezanost na kojoj sam pokušao da radim je moj ego, koji je postao zaista istaknut tokom ove poslednje sezone Shen Yuna. Koliko puta se to pojavilo u obliku „samoopravdanja“ i mojeg razmišljanje da sam „u pravu“, bilo je iznenađujuće čak i za mene, i da budem iskren, postalo je neprijatno. Vodio bih diskusiju ili reagovao na nešto i dok su mi reči izlazile iz usta, shvatao sam (skoro kao da posmatram sebe izvan svog tela) da „ovo nije način na koji treba da se ponašam“, ili "ko je ova osoba?" Ovo ponašanje je razotkriveno nekoliko puta, posebno kada su se pojavili problemi.
U jednom slučaju, jedan iz osoblja Shen Yuna je pokušavao da shvati zašto imamo ponovljene probleme sa našim autobusima, ali moj ego je želeo da se zaštitim pa sam odmah pokušao da se opravdam da su neke stvari van naše kontrole. Dok su reči izlazile iz mojih usta, primetio člana osoblja sa kojim sam razgovarao dan ranije, kako sluša moje izgovore. Izraz njenog lica pokazao je da je odjednom izgubila poštovanje prema meni, i odmah sam shvatio da sam pogrešio, i da to nije način na koji se treba ponašati, i sigurno ne odražava držanje kultivatora.
Drugom prilikom, umetnici su imali slobodan dan pre prve predstave, a ja sam otišao u razgledanje grada sa nekim koga znam iz ansambla. Sa mnom je podelio mnogo stvari koje nikada ranije nisam čuo. Nisu to bile poverljive informacije, već neke zaista fascinantne činjenice i priče. Nešto kasnije, razgovarao sam nasamo sa svojom ženom i još dvojicom praktikanata. Ponovio sam nešto od onoga što sam čuo, i govorio sam sa dozom samovažnosti i gotovo naredbenim tonom.
Posle mi je žena rekla da su moje reči bile pune ega. Rekla je nešto poput: „Kao da se osećaš posebnim jer ti je to rečeno, a prenošenje te čini još važnijim.” Takođe je rekla da je ego veoma neprivlačna osobina. Ovo nisu bile prijatne reči za čuti, ali sam mogao da vidim istinu u onome što je rekla. Kada sam razmišljao o tom trenutku, shvatio sam da ne samo da nije privlačna, već je zaista ružna osobina, i bio sam zgrožen svojim ponašanjem i ovom karakternom crtom.
Nakon što je Shen Yun otišao, zamolio sam Učitelja iskreno, iz dubine svog srca, da mi pomogne da se oslobodim ove vezanosti za ego i samopotvrđivanja. Mogao sam da vidim da je posle svih ovih godina jednostavno trebalo da se ukloni. Nisam znao koliko brzo će mi Učitelj pomoći u tome.
Kultivacija u mom radnom okruženju
Dve nedelje nakon što je Shen Yun otišao, moja situacija sa zaposlenjem se promenila i bio sam u novoj ulozi. To nije bila tipična uloga koju bih tražio, ali sam mislio da mogu da radim taj posao, jer sam ranije radio nešto slično u manjem obimu. U svojoj prethodnoj ulozi smatrao sam se stručnjakom, što je naravno naduvalo moj ego. Ali kada sam došao na ovu novu poziciju, tretirali su me gotovo kao amatera.
U početku je sve izgledalo dobro, jer sam bio nov i nisam očekivao da znam sve. Ali posle nekog vremena, mogao sam da primetim da je moj šef počeo da gubi strpljenje sa mnom jer nisam radio stvari dovoljno brzo ili dovoljno dobro, i počeo je da daje komentare koji su pokazivali njegovu frustraciju mojim učinkom.
Kada sam podelio ovo sa svojom ženom, podsetila me je da sam zamolio Učitelja da mi pomogne da uklonim svoj ego, i izgleda da je to ono što Učitelj radi. Rekla je: „Zamolio si Učitelja da ti pomogne da ukloniš veliku vezanost – da li si mislio da će biti lako?“
Podelili smo šta je Učitelj rekao:
“...Naravno, santa leda ne nastaje preko noći...” (“Objašnjavanje Fa na Menhetnu 2006,” Sabrana predavanja širom sveta X)
Razgovarali smo o tome kako ego može biti poput tog ledene sante od tri stope i da morate da ga lomimo, malo po malo, dok sve ne nestane.
Ovo mi je pomoglo da se fokusiram na to kako je ovo izazovno okruženje, gde sam se ponekad osećao poniženo, dragoceno okruženje za kultivaciju koju je Učitelj organizovao. Ponekad mi je žena slala poruku na posao da vidi kako stvari idu. Rekao bih joj da je prilično teško, a ona bi mi poslala emotikone u obliku sante leda ili reči „krc, krc, krc“ da me podseti da je sve ovo dobro za moju kultivaciju. To je postalo pomalo šala među nama, ali je bio dobar podsetnik kada sam prolazio kroz testove na poslu.
Nekoliko meseci, kada bih stigao na posao, osećao sam se kao osoba o kojoj je Učitelj govorio na audio predavanjima, čije srce lupa kao zec na grudima — često sam se osećao kao da je čitava kolonija zečeva na mojim grudima!
Kasnije sam shvatio da se moja vezanost za sebe uzburkala. Bilo je dana, pa čak i nedelja, kada je moj šef jasno stavljao do znanja da ne ispunjavam njegove standarde, i bio je razočaran što mora da mi govori stvari više puta. Ponekad, kada bih ga nešto upitao, rekao bi: "To sam vam već rekao!" Ovo je definitivno uništilo moj ego.
To me je takođe navelo da razmislim o načinu na koji se ophodim prema majci. Moj otac je umro pre nekoliko godina. Na njega se majka oslanjala za mnoge stvari, uključujući sve što je trebalo da se uradi na mobilnom telefonu ili kompjuteru. Kada je umro, moja majka me je često pitala za pomoć u vezi telefona i kompjutera, a ponekad me je pitala isto, iznova i iznova, i bio sam jako frustriran zbog nje. Shvatio sam da se prema njoj ponašam na isti način na koji se sada ophodim na radnom mestu. Moram biti mnogo saosećajniji sa svojom majkom i shvatio sam da moram da budem i saosećajan sa svojim šefom, jer je njegov nedostatak strpljenja odraz pritiska na njega.
Dugi meseci koje sam proveo u toj ulozi bili su veoma ponižavajuće iskustvo, odlična prilika da NE budem u pravu i da se NE opravdavam. Bio je to podsetnik da moram da obratim pažnju na ovo i da mu se obratim kao kultivator. Intenzitet tog okruženja i stalno podsećanje sebe da ga tretiram kao kultivaciju, pomoglo mi je da ga prođem. Da nisam bio kultivator, dao bih otkaz mesecima ranije i izgubio priliku da napredujem.
Za to vreme, uspeo sam da objasnim istinu svom šefu. Morao sam da zatražim malo slobodnog vremena da posetim svog poslanika Parlamenta tokom radnog vremena, a sve to u okviru projekta s političarima koji smo imali. Mislim da je moj šef mislio da tražim drugi posao, pa sam objasnio zašto moram da vidim svog poslanika i ispričao mu o Falun Dafi i progonu. Bila je to prirodna prilika da objasnim istinu i kasnije sam mu poklonio lotosov cvet za njegovu ćerku, što je on cenio.
Na kraju, uloga se završila ranije nego što sam očekivao. Kasnije sam sa drugim praktikantom podelio neke od kritika koje sam dobio zbog toga što nisam dovoljno brzo obavljao svoj posao i što sam radio veoma sporo.
Praktikant mi je poslao izvod iz predavanja Učitelja:
“Nakon što ste prošli kroz toliko iskustava svih ovih godina, svi ste na dubljem nivou shvatili da za učenike Dafe u svim profesijama i strukama, uključujući učenike Dafe u različitim medijima—isto je za sve—oni koji više obražaju pažnju na svoju ličnu kultivaciju će postići dvostruke rezultate uz samo polovinu napora u mnogim stvarima koje rade. Dakle, ne možemo zanemariti kultivaciju. To je nešto prvo i najvažnije.” (“Fa konferencija za NTD i Epoch Times 2018,” Sabrana Fa predavanja XV)
Postideo sam se kada sam pročitao ovaj citat. Vraćao sam se kući sa posla posle deset ili dvanaest sati, psihički iscrpljen, i osećao sam da mi treba vremena da se isključim i smirim. Kao rezultat toga, nisam pratio učenje Fa ili vežbe. Iako sam znao da je radno okruženje Učiteljev aranžman za moju kultivaciju, kada sam stigao kući želeo sam da se opustim umesto da se fokusiram na stvari koje bi mi zaista dale energiju – učenje Fa i izvođenje vežbi.
Od tog trenutka, trudio sam se da ustanem svaki dan, radim vežbe i čitam Fa, bez ikakvih izgovora.
Kultivacija dok se obavlja politički rad
Dok sam prolazio kroz izazovne testove na poslu, takođe sam radio na različitim Dafa projektima. Ranije ove godine, jedan od naših prioriteta je bio da više sarađujemo sa vladom kako bi bolje razumela Falun Dafa zajednicu i progon koji se dešava u Kini. Činilo se da su stvari u mom lokalnom području krenule sporo, ili je barem takva bila moja percepcija, i u početku sam počeo da se osećam negativno, da se ništa posebno ne dešava. Ali onda sam promenio svoje mišljenje i odlučio da prestanem da se žalim i da uradim nešto po tom pitanju.
Razgovarao sam sa nekoliko praktikanata o tome šta rade u smislu kontaktiranja svojih poslanika, a povratna informacija je bila da mnogi od njih nisu znali odakle da krenu ili šta da rade, kao i da im deluje efikasno i prilkladno da odu kancelariji poslanika sa pismom, ili da traže od poslanika da im pomogne.
Nešto je trebalo da se promeni u našem pristupu i shvatio sam da treba da preduzmem neke mere ako želim da vidim pozitivnu promenu. Osećao sam da bi ohrabrivanje naših praktikanata bio najlogičniji način da počnemo na lokalnom nivou.
Imam određeno iskustvo u vođenju radionica za svoje poslovne klijente, pa sam se dobrovoljno javio da vodim neke za lokalne praktikante, misleći da će ovaj format pomoći svima koji su zainteresovani da kolektivno uče. Prva radionica je bila prilično strukturirana, gde smo definisali naše kratkoročne i dugoročne ciljeve i strategije kako bi se praktikanti osećali prijatnije u susretu sa svojim poslanicima.
Imali smo dobro prisustvo zapadnih, kineskih i vijetnamskih praktikanta koji su govorili engleski. Razgovarali smo o stvarima koje su nas blokirale, a jedan praktikant je rekao da njihov izazov nije u tome da odu kod svog poslanika, već više u tome da zatraže nešto od njih. Ovo je bio ključni momenat, jer je naglasio da moramo ponovo da razmislimo o svom pristupu.
Počeli smo da održavamo radionice svake dve nedelje i pridružilo se još ljudi. Radionice su postale ležernije što je omogućilo praktikantima da govore o svojim individualnim okolnostima i specifičnoj podršci koja im je potrebna. Ceo proces je bio novo iskustvo za nas i pomogao nam je da se svi zajedno poboljšamo.
Ono što sam ja naučio je da prestanem da pokušavam da kontrolišem format i strukturu načina na koji želim da vodim radionicu, i umesto toga pomognem u negovanju okruženja u kojem nema osuđivanja ili kritike povodo toga koliko je dobro neki praktikant radio. Pozvali smo ljude da podele svoje strahove i vezanosti, kako bismo zajedno, saosećajno radili na njima. Na ovaj način, ljudi su se osećali bezbedno i ugodno da otvoreno govore o svojim izazovima ili preprekama.
Razgovarali smo o individualnoj situaciji svakog praktikanta, o tome šta su uradili do sada sa svojim poslanikom, o ishodu i predlozima šta da se uradi u svakom konkretnom slučaju – što je zaista bilo drugačije za svaku osobu ili poslanika. Jedna praktikantkinja nije znala šta da kaže svom poslaniku da bi započela razgovor, tako da smo vežbali ulogu pred svima. U početku joj je to bio veliki izazov, jer je prilično introvertna, ali sa toliko drugih koji su nudili podršku i pozitivne sugestije, to joj je pomoglo da izgradi samopouzdanje.
Kasnije je ispričala da je otišla da se sastane sa svojim poslanikom kada je svraćao u njen tržni centar. Počela je da razgovara sa jednim od poslanika i odmah uspostavila ličnu vezu, što joj je pomoglo da kasnije obezbedi sastanak sa poslanikom.
Kombinovana mudrost svih praktikanata u davanju predloga bila je neverovatna. Toliko dobrih ideja je počelo da se rađa, a ljudi su počeli da se osećaju pozitivno kada su imali opipljive akcije ili pristupe koji su se činili autentičnim, a ne usiljenim. Rezultati su bili skoro trenutni, a kako su se ljudi vraćali svake nedelje i delili svoja pozitivna iskustva sa grupom, ili stvari koje su njihovi poslanici rekli, izgleda da je došlo do efekta snežne grudve.
Više praktikanta se uspešno predstavilo svojim poslanicima, gradilo odnose i postajalo sposobnim da pronađu spontan način da to urade. Šira strategija nas je navela da razgovaramo o tome kojim manifestacijama u zajednici bi praktikanti mogli da doprinesu, pošto smo shvatili da možemo mnogo toga da ponudimo.
Jedan poslanik je rekao da nas ne viđa u lokalnoj zajednici, pa je grupa praktikanata napravila tim da počne da rezerviše tezge kako bi predstavili Falun Dafu i savijali origami cvetove lotosa na pijacama i manifestacijama u lokalnoj zajednici. Ovo je nešto što smo radili pre mnogo godina, ali je postepeno opadalo kako smo bili zauzeti drugim projektima. To je stvorilo priliku za praktikante koji ne govore engleski da pomognu na štandovima demonstriranjem vežbi ili deljenjem flajera, dok su drugi praktikanti razgovarali sa roditeljima o Falun Dafi dok su njihova deca učila da savijaju cvetove lotosa.
Ovo je bio odličan način da se aktivira čitavo telo praktikanata i radi zajedno u našem lokalnom području. Mnogi poslanici prisustvuju velikim društvenim festivalima u svom kraju, pa je naše učešće omogućilo lak način da ih upoznamo pošto smo već bili na festivalu ili pijaci.
Kada smo završili sa radionicama, nekoliko praktikanta mi je reklo da su bile od velike pomoći i zahvalilo mi se što sam ih vodio. Osećao sam zadovoljstvo kada sam čuo ove komplimente i pomislio sam da sam, pošto sam preduzeo nešto kada je izgledalo da se ništa ne dešava, pomogao da se postigne dobar ishod.
Nedugo nakon naših radionica, dosta praktikanata iz Kvinslenda je krenulo na organizovane manifestacije u Kanberi. Zbog situacije na poslu nisam mogao da idem. Kasnije su neki od praktikanata koji su otišli u Kanberu podelili svoja iskustva na našem lokalnom učenju Fa. Jedan od članova udruženja je ispričao o pozitivnim ishodima drugih aktivnosti. Dok sam slušao ove ohrabrujuće priče, umesto da se osećam pozitivno, sedeo sam gotovo ravnodušno, gledajući u pod. Moja žena, koja je sedela pored mene, odmah je primetila da se moje držanje promenilo.
Posle me je pitala šta nije u redu. Konačno sam priznao da sam duboko u sebi osećao da je trebalo da budem tamo u Kanberi, na prvoj liniji fronta. Osećao sam da sam doprineo uspehu, ali činilo se da su praktikanti koji su otišli tamo dobili zasluge.
Shvatio sam da je ovo moja demonska priroda ponovo razotkrivena, sa vezanostima poput ljubomore, ega i samopotvrđivanja. Tražio sam neku vrstu zasluga za svoje učešće u vladinom poslu – umesto da to vidim kao svoju dužnost učenika Dafe Fa tokom ispravljanja. Kada sam bliže pogledao zašto sam tako reagovao, shvatio sam da sam, kada sam dobio sve te komplimente u vezi sa radionicama, dozvolio da se nahrani moj ego i osećaj samovažnosti, i da sveukupni napredak tela pretvorim u nešto vezano za mene.
Sve se ovo dešavalo u isto vreme kada i moji brojni testovi na poslu, razarajući moj ego. Ali iako je u mom radnom okruženju bio odstranjivan, i dalje je izlazio na površinu u mom kultivacionom okruženju.
Kultivacija tokom događaja Epoch Times
Poslednje iskustvo koje bih želeo da podelim dogodilo se nedavno dok sam pomagao na štandu Epoch Times na velikom događaju u zajednici. Na ovim događajima delimo primerke Epoch Times na engleskom jeziku, a nedavno smo počeli da delimo balone deci, što nas čini popularnom tezgom za porodice koje posećuju, i daje nam više mogućnosti da razgovaramo sa roditeljima o Epoch Times. Na prednjoj strani tezge imamo postolje za držanje svih naduvanih balona. Stalak izgleda kao drvo balona, sa svakim balonom na štapiću gurnutim u postolje da ga drži na mestu.
Naduvao sam balone u zadnjem delu tezge, a koordinator je stajao napred i stavljao balone na drvo balona. Tog dana je bilo jako vetrovito, pa su neki od balona oduvani sa štanda, pa smo morali da nastavimo da ih jurimo da ne bismo izgubili nijedan. Primetio sam da štapovi koji drže balone nisu bili gurnuti do kraja, tako da je bilo lako da se baloni izduvaju i odlete.
Rekao sam koordinatoru da ako gurne balone do kraja, oni neće leteti. Pretpostavljam da je bio zauzet razgovorom sa ljudima i deljenjem novina, pa se ništa nije promenilo. Vetar je oduvao još balona i osetio sam potrebu da ponovo nešto kažem.
Sledeći put kada je vetar jako duvao, u mislima sam razmišljao: „Samo ću otići gore, gurnuti balone do kraja i pokazati im kako to treba da se radi!“ Moje razmišljanje nije bilo o tome kako da tiho uskladim i poboljšam situaciju, već o tome kako sam bio u pravu i zašto koordinator nije uradio ono što sam rekao.
Brzo sam ustao sa mesta gde sam duvao balone, sa ovom mišlju u glavi, i kada sam napravio prvi korak napred, sapleo sam se o stolnjak koji je prekrivao glavni sto, a zatim se zabio u drugi sto, povlačeći nešto stvari sa oba stola na zemlju. Teško sam pao i pao na šake i kolena na mokro tlo.
Ustao sam, ruke su mi bile blatne i prljave mrlje na pantalonama. Svi su se odmah zabrinuli i pitali: „Jesi li dobro?“ Bio sam dobro, ali moj ego je ponovo pretrpeo batine! Dok sam seo, odmah sam pomislio: „Eto, tvoj ego je želeo da im pokaže da si u pravu, i tu je tvoja lekcija.“
Sapleo sam se. Bilo je to ponižavajuće i podsetilo me da još uvek nisam potpuno pustio svoj ego.
Zaključak
Osećam da sam u proteklih šest meseci uklonio dosta od svog ega. Slično romanu „Putovanje na Zapad“, testovi i izazovi se pojavljuju iznova i iznova kako bi mi pomogli da se poboljšam. Tek što prođem jedan, stiže drugi.
Ono što sam shvatio je da su mi svi ovi testovi pomogli da postanem malo skromniji, a zauzvrat i saosećajniji. Ranije sam možda osuđivao druge praktikante, ali sada imam više saosećanja prema njima. Takođe, kada sarađujem sa ljudima tokom aktivnosti na predstavljanju Falun Dafe, kada govore o nepravdi u svetu, mogu da budem saosećajniji prema njima.
Zahvalan sam na Učiteljevim aranžmanima i što se brinuo o meni kada sam tražio njegovu pomoć da poboljšam svoju kultivaciju. Iako imam još dug put, znam da kontinuirano napredujem na svom putu kultivacije.
Hvala Učitelju. Hvala svima.
(Prezentovano na Australijskoj Fa konferenciji 2024.)
