Praktikanti koji su dobili Fa pre nego što je progon počeo i koji su tada bili u 40-im ili 50-im godinama, sada su u 70-im ili 80-im godinama. Osvrćući se na skoro 30 godina kultivacije, svaki praktikant bi mogao da napiše knjigu o svom putu kultivacije.
Postoji stara izreka u Kini: „Vreme otkriva pravi karakter čoveka.“ Nakon što je Komunistička partija Kine (KPK) počela da progoni Falun Dafu, veliki broj praktikanata se uplašio da nastavi da vežba i odustali su. Mnogi od onih koji su istrajali do sada prošli su testove života i smrti - bilo da se radilo o podnošenju peticije u glavnom gradu provincije, odlasku u Peking zbog peticije ili suočenju sa ponovljenim nezakonitim uznemiravanjem, hapšenjima, ispiranjem mozga, pritvoru i progonom od strane KPK. Oni koji su u potpunosti verovali Učitelju i Fa, i ostali nepokolebljivi u svojoj veri, zaista su izuzetni. Većina nas je posrnula i borila se, a ipak je prošla pod saosećajnim vođstvom Učitelja, koji nas je neprestano ohrabrivao i budio.
Pre nekoliko dana čula sam neke praktikante kako raspravljaju o problemu - gde je jedan broj praktikanata prestao da praktikuje. Iako nisam upoznata sa situacijom u drugim regionima, primetila sam da ni oko mene stvari ne izgledaju optimistično. Iako ne može svako da se popne na vrh visoke planine, osećam se pomalo tužno.
Tokom godina, uz vođstvo Učitelja, naporno sam radila na stvaranju mogućnosti za druge praktikante da pristupe Minghui.org na netu. To im je omogućilo da se prosvetle i kultivišu čitajući članke drugih praktikanata širom sveta. Ovi praktikanti su bili marljivi u svojoj kultivaciji i u činjenju tri stvari da spasu ljude. Takvi praktikanti su takođe svake godine slali svoje članke za razmenu iskustava na Minghui.org. Tokom tog vremena, bila sam posebno zauzeta pomaganjem u uređivanju njihovih članaka, kucanjem u elektronske datoteke i slanjem na Minghui.org. Bilo je to naporno, ali ispunjeno vreme.
Usled smetnji od strane zlih sila, celokupno okruženje za grupno učenje Fa u našoj oblasti je izgubljeno, a ostalo je vrlo malo lokacija sa materijalima. Neki praktikanti su preminuli nakon što su više puta bili proganjani. Pošto je KPK-ova internetska cenzura intenzivirana od prošle godine, drugi praktikanti koji su već bili uplašeni, postepeno su prestali da pokušavaju da probiju internet blokadu i više ne posećuju Minghui.org. Manje pišu i članke za razmenu iskustava! Videvši ovo, odjednom sam shvatila da i ja postajem opuštena. Tretirala sam učenje Fa, vežbe i obavljanje tri stvari kao puke zadatke koje treba završiti.
U junu ove godine, Učitelj je uzastopno objavio dva nova džingvena. Na površini su izgledali nepovezani sa učenicima Dafe u Kini. Ali, da li su ti džingveni bili namenjeni samo učenicima Dafe u inostranstvu? Učitelj je rekao u „ Teškoće s kojima se suočava naša duhovna disciplina:”
,,Istina je da ne bismo trebali očekivati da se, kao duhovna disciplina, nećemo suočiti s teškoćama samo zato što se nalazimo na određenom mjestu; radi se o tome da one samo poprimaju različite oblike. I tokom ovih teškoća, životi se biraju da li će ostati, ili će na kraju biti prosijani, a isto pitanje važi za naše Dafa praktikante.”
Veoma je jasno da se učenici Dafe u Kini takođe biraju da li će „...ostati, ili će na kraju biti prosijani,...“ Mogu ostati samo oni koji su zlatni. Učitelj je zaista zabrinut zbog zbrkanog stanja u kojem se mi učenici trenutno nalazimo. Kao veteran Dafe, moram se probuditi i biti vredna.
Pogledala sam u sebe: Zašto se među praktikantima oko mene pojavljuju razna negativna stanja? Kako je to povezano sa mojom kultivacijom i kako da se kultivišem ubuduće?
Hvalisanje
Učitelj je posebno napisao odeljak u Džuan Falunu o hvalisanju. Ovo pokazuje koliko je važno eliminisati ovaj način razmišljanja i koliko je on raširen.
Pre 20. jula 1999., jedan veteran me je jednom podsetio na sledeće:
„... oni čiji pokreti u vežbama izgledaju bolje, vole da se hvale.“ (Šesto predavanje, Džuan Falun)
To je bilo tokom treće vežbe kada praktikantkinja nije mogla da koordiniše svoje dve ruke: jedna ruka je bila podignuta, dok druga ruka je tek počela da se spušta. Stalno sam joj demonstrirala pokret, pokazujući joj kako da pomera jednu ruku gore i drugu ruku dole u isto vreme. Takođe sam joj rekla: „Ako to ne uradiš odmah na početku, možda ćeš poremetiti energetski mehanizam. Kada smo zajedno učili Fa kao grupa i čitali taj pasus u Džuan Falunu, neki praktikanti su me pogledali, nagoveštavajući ovo. Tada nisam gledala unutar sebe i samo sam govorila da to sve radim za njeno dobro.
Tokom godina, dok sam pomagala drugim praktikantima, moj mentalitet hvalisanja je rastao sa njihovim čestim divljenjem, pohvalama, pa čak i laskanjem. U početku sam se osećala ponosno na sebe. Gde god sam otišla, osećala sam se kao da sam tu da pomognem drugima. Drugi praktikanti su govorili da sam pametna, sposobna i da sam se dobro kultivisala. Čak su govorili da je za nekoga mojih godina moj vid i dalje bio odličan. Uživala sam u tome. Osećala sam se ponosnom na sebe što sam naučila svu tehnologiju tokom godina, prelazeći od kompjuterskog početnika u nekoga ko bi mogao pomoći drugim praktikantima da pristupe Minghui.org. Osećala sam se kao da zaslužujem njihovo divljenje. Čak sam počela da se hvalim kako sam tada dobro naučila te veštine, a sada imam mogućnost da svima pomognem zahvaljujući svojim veštinama samostalnog učenja.
Učitelj mi je dao mudrost i sposobnosti da pomognem drugim praktikantima, ali sam nesvesno počela da ih pripisujem sebi. Kako onda da ne padnem u svojoj kultivaciji? Štaviše, sposobnosti koje sada imam, iako stečene vrednim radom i učenjem, rezultat su zajedničkih napora tehnički jakih praktikanata i drugih praktikanata u mojoj oblasti. Ipak, postala sam arogantna i preuzela sam zasluge za njih, stavljajući Dafu u sekundarnu poziciju.
Nedavno sam pročitala članak na Minghui.org pod naslovom „Neka razmišljanja o vezanosti za sebe", koji je govorio o opasnosti od arogantnosti. Autor članka je napisao sledeće: „Pitao sam se zašto sam bio toliko zauzet pre nego što sam uhapšen. Zašto nisam mogao da prestanem? Da li je raditi stvari bila moja jedina vezanost? Takođe sam želeo da se pokažem i kažem drugima: “Vidite koliko sam sposoban, mogu da uradim toliko stvari tako brzo, mogu da uradim praktično sve osim da popravim mašinu.“ Kada su me drugi hvalili, osećao sam se dobro zbog toga. Sve vezanosti su pojačavale jedna drugu, čineći da moja vezanost za samog sebe postaje sve veća i veća.”
Dalje je napisao: “Vođen svojom vezanošću za sebe, postajao sam više i više zauzet. Nisam imao sposobnost da se iskobeljam, i imao sam sve manje vremena za učenje Fa. Kad sam slao ispravne misli, moj um je bio ispunjen stvarima za koje sam osećao da moram da uradim, i nisam mogao da se smirim. Nikako nisam uspevao da pogledam unutra i da se ispravim.”
Ono što je praktikant opisao u članku odgovaralo je i mom negativnom stanju.
Dobro! Pametna si i sposobna, pa na kraju uradiš sve! Zbog toga su se neki praktikanti koji su nekada pomagali drugima počeli da se oslanjaju na mene, čak su se žalili da ih niko ne podučava. Za neka pitanja bila je potrebna moja lična intervencija za koordinaciju i rešavanje. Trčala sam okolo obraćajući im se bez prigovora, iscrpljujući se i psihički i fizički. Nisam mogla da nađem dovoljno vremena da učim Fa i radim vežbe, a kamoli da pogledam u sebe ili da se kultivišem.
Kao rezultat toga, neki praktikanti koji su imali mogućnost da pristupe Minghui.org i dalje su bili pod smetnjom internetske blokade i nisu mogli da se probiju. Njihovi računari nikada nisu mogli da se povežu na Internet radi ažuriranja sistema, a čak su ih stavili na policu. Imali su kompjutere, ali su samouvereno i opravdano nastavili da traže da im obezbedim materijal. Na primer, kada sam im rekla da je Učitelj objavio novi džingven, oni bi odmah pružili ruke govoreći: „Daj mi ga!“ Očekivali su da im dostavim štampane primerke novog džingvena, a oni to mogu sami da urade.
Stalno sam im davala Učiteljeve nove džingvene i druge materijale. Provodila sam dosta vremena pripremajući audio datoteke na USB diskovima za njih. Nakon što sam pogledala u sebe i uporedila sebe sa principima Fa, shvatila sam da moje stalno ugađanje i činjenje stvari za njih sprečava te praktikante da idu svojim putem u kultivaciji.
Svako ima tendenciju da traži utehu, da bude pomalo lenj i da ide lakšim putem. Ali kao kultivatori, ako se oslanjamo samo na druge, kako možemo da se uzdignemo i poboljšamo? Učitelj želi da se svi kultivišemo da postanemo nesebična bića koja prvo misle na druge. Ako se svi oslanjaju na druge da im služe, ko će onda služiti drugima? Ova vezanost je nešto što svaki praktikant mora da eliminiše, a to je i razlog zašto je Minghui.org podstakao „Cveće koje cveta svuda“ i praktikante da imaju lokacije za proizvodnju materijala.
Ne mogu dozvoliti da moja snažna želja da se pokažem spreči druge praktikante da idu svojim stazama kultivacije. Nakon što sam shvatila ozbiljne posledice koje je donela moja želja da se pokažem, počela sam da se bavim ovim problemima. Dok sam pružala usluge praktikantima, više puta sam ih uključivala u diskusije o tome i mi smo pričali na osnovu Fa principa. Nakon što su shvatili svoje probleme, pomogla sam im da pristupe Minghui.org i da naprave sopstvene materijale.
Bilo mi je drago kada sam videla da su nakon naše razmene neki praktikanti napredovali, i da su se osećali iskreno srećni i zahvalni Učitelju!
Moram da sledim Učiteljeva učenja i uvek se podsećam, u svakoj situaciji, da sam još uvek kultivator niskog nivoa sa mnogo vezanosti, i moram stalno da odbijam i eliminišem svoju želju da se pokažem.
Sentimentalnost za druge praktikante
Radila sam stvari polako, a ponekad sam čak i odugovlačila. Kada sam pomagala praktikantima u stvarima vezanim za tehnologiju, trebalo je mnogo vremena i truda jer nisam bila vešta u tehnologiji i učila sam postepeno. Često sam odlazila od kuće rano ujutru i vraćala se tek u devet ili deset uveče. U početku, da ne bih smetala drugim praktikantima, donosila sam svoj ručak, a ponekad i ručak za praktikanta i njihovu porodicu.
U početku sam donosila hranu poput lepinja i smrznutih knedli. Kako mi se materijalno stanje popravljalo, počela sam da donosim složenije stvari, kao što su razna gotova jela, polugotova jela, voće i tako dalje. Prvobitna namera je bila da uštedimo vreme kuvanja kako bismo mogli da radimo više Dafa zajedno. Ali postepeno je situacija počela da se menja. Neki praktikanti su živeli sa porodicom koji nisu bili praktikanti, i mislili su da im donosim poklone, a ne samo hranu za naše obroke; više su voleli da hranu koju sam donela sačuvaju za sebe i da nam kuvaju drugiobrok. Ovo je oduzelo više vremena i na kraju je gubilo vreme, umesto da ga uštedi, a moje prisustvo im je dodalo više posla. U slučajevima kada smo zajedno jeli moju hranu, praktikanti i članovi njihovih porodica koji nisu praktikanti počeli su da komentarišu koje je jelo ukusnije, a koje ne tako dobro.
Kada nisam imala vremena da pripremim hranu prethodnog dana ili prodavnice u kojima sam obično kupovala hranu nisu bile otvorene rano ujutru, dolazila bih praznih ruku. To je dovelo do razgovora o tome koja je hrana dobra za jelo i zašto je nisam ponela... Činilo se da sam „negovala“ žudnju kod drugih praktikanata! Shvatila sam da je moj pristup hrani bio pogrešan i da je moj put u kultivaciji počeo da skreće.
Učitelj je rekao: „...ovo je kultivacija—šta se desilo sa “biti besprekoran” (wu-lou)? Nema sitnica.”(“Fa predavanje na Fa-konferenciji Zapadne obale 2015.”)
Dakle, čak ni nešto poput obroka nije mala stvar. Problem je bio moj osećaj za druge praktikante koje nisam otpustila. Često sam osećala da su neki praktikanti imali teške životne uslove, neki su bili više puta proganjani i da su mnogo patili u zatvoru, i da su svi bili zauzeti potvrđivanjem Fa, ne ostavljajući vremena da sami kuvaju. Dakle, osećala sam da je prihvatljivo da zajedno uživamo u dobroj hrani kada smo se upoznali.
Ozbiljniji primer je bio kada sam posetila praktikanta koji je živeo sam. Donela sam sve vrste hrane — piletinu, patku, ribu i meso — i ne samo da sam donela gotovu hranu, već sam čak i kuvala još hrane, tako je bio pun sto jela. Svako bi pomislio da je to za grupu ljudi. Videvši da uživamo u obroku, i slušajući neprekidne komplimente i zahvalnosti, moja sujeta je bila veoma zadovoljna. Ne mislim da smo se ponašali kao kultivatori. Štaviše, sve što učenici Dafe rade u potvrđivanju Fa je da ostave nešto za budućnost. Kako bi ovo ponašanje moglo da posluži kao referenca za budućnost? Vezanost za osećanja za druge praktikante je ono što moram da eliminišem; ne može se ostaviti kao referenca za budućnost.
Shvatila sam da sam takođe vezana za hranu. Učitelj mi je dao nagoveštaj o ovome. Na primer, volela sam da jedem vodene ljuske i kestene. Međutim, bile su teško svarljive, pa sam jela samo po malo. Ali nakon nekoliko godina kultivacije, a posebno poslednjih godina, ako sam jela makar malo, moj stomak bi otekao, boleo i osećala sam se nepodnošljivo teško. Nedavno je došlo do tačke kada sam stalno morala da koristim toalet. Posle toga sam prestala da jedem tu hranu. Sada jedem sve kod kuće, uključujući ostatke koje moja porodica ne želi ili hranu koja je otstajala neko vreme. A kada idem da pomognem drugim praktikantima, samo donosim hranu koja je lagana i jednostavna.
Kada se setim kako smo preživeli zli progon i dogurali do danas, sve je to zato što su svi pomagali jedni drugima, istinski otpuštajući sve, kao što je Učitelj rekao":
„...pružam načine da spasite i pomognete jedni drugima,...“ (“Klonite se opasnosti”)
Tokom godina kada sam bila u zatvoru, niko od praktikanata u mom naselju me nije posetio čak ni jednom. Ipak, praktikanti iz drugih oblasti, uprkos velikom progonu u to vreme, rizikovali su svoju bezbednost da bi me posetili u zatvoru. Neki su mi čak doneli nova učenja Učitelja. Bez Učiteljevog Dafe, ne bih mogla da prođem! Osećala sam da je nemogućnost da čitam Učiteljeva učenja najbolnija stvar... Zato apsolutno neću prestati da učim tehničke veštine!
Zato što sam nedavno popustila u svojoj kultivaciji i prolazila kroz dugotrajnu eliminaciju karme bolesti sada moram da dam sve od sebe. Ne priznajem lažnu iluziju fizičke i mentalne iscrpljenosti uzrokovanu godinama ponovljene eliminacije karme bolesti. Nastaviću da pomažem praktikantima koji su nekada rizikovali svoje živote da bi pomogli meni, kao i drugim praktikantima, obezbeđujući da mogu da pristupe Minghui.org kao i obično.
Svi mi „veterani praktikanti“ znamo da nas je Učitelj već gurnuo na mesto pre nego što je progon počeo. Učitelj nas ceni. Bića na nebu koja nisu mogla da siđu da dobiju Fa nam zavide. Bića u našem nebeskom carstvu željno čekaju da se njihov kralj kultiviše do kraja i povratka. Apsolutno ne smemo prestati da napredujemo u završnoj fazi asistencije Učitelju u periodu Fa-ispravljanja.
Učitelj je rekao:
„Već ste prebrodili desetine hiljada iskušenja i teškoća - nemojte se saplitati u poslednji čas.“ (“Probudite se”)
Hajde da svi istrajemo u eliminisanju svih vezanosti koje blokiraju naš povratak na nebo, ispunimo velike zavete koje smo dali u prethodnim životima i neka Učitelj bude bez brige!
